Počeo je "rat za ledeno blago": Norveška u tišini povlači potez na granici s Rusijom, Putin tu ima slabu tačku
Norveška ulaže milijarde u odbranu severa, ali kakav je strateški značaj arktičkog regiona? Prema vojnom istoričaru Lase Laksonenu, vojni značaj arktičkog regiona će samo rasti. Norveška će uložiti više od 50 milijardi evra u odbranu u narednih 12 godina, kako je ranije preneo i MTV Uutiset, piše Italehti.fi.
Investicije će biti vidljive na 198 kilometara dugoj granici sa Rusijom, koja se nalazi u arktičkom regionu. Granični bataljon sada čini nekoliko stotina norveških vojnika, koji trenutno čuvaju granicu, a u budućnosti će se broj utrostručiti.
Vojni istoričar Lase Laksonen kaže da se Norveška najavom svojih ulaganja sprema za neprijatna iznenađenja na severu.
- U severnim regionima, rat je sopstvena umetnička forma. Tamo je potrebno mnogo posebnih vojnih veština - kaže Laksonen.
Rusija je superiornija u regionu
Prema Laksonenu, Rusija je vojno superiorna u arktičkom regionu. Iskustvo je pružio i Hladni rat, tokom kojeg se Zapad fokusirao na prirodu, klimu i autohtone narode, dok se u isto vreme Sovjetski Savez naoružavao.
Severna Norveška je istorijski bila značajan region sa svojim lukama i prirodnim resursima. Tokom Drugog svetskog rata, na tom području su se odvijale borbe između nacističke Nemačke i Sovjetskog Saveza.
Vojni značaj te regije nije nestao.
– Ako pogledamo koncentraciju snaga koju Rusija ima na Kola poluostrvu, zanimljivo je da se skoro 80 procenata njihovih podvodnih nuklearnih oružja nalazi u toj oblasti.
Rusija takođe pokušava da prekine transatlantske veze NATO vojnim vežbama koje organizuje u regionu.
Klimatske promene postaju sve važnije
U budućnosti će značaj arktičkog regiona u ratovanju još više rasti. Pokretač su klimatske promene, koje su tri puta veće nego u južnijim regionima, navodi Laksonen.
Klimatske promene menjaju mogućnosti ratovanja kada se led povuče leti.
Priroda je veoma ranjiva u arktičkom regionu. U ruskoj vojnoj ekonomiji to nema nikakvog značaja.
- Fosilna goriva se i dalje koriste. Zelena tranzicija je otrov za Putina u ovoj situaciji, prokomentarisao je Laaksonen.
Zašto je važan Arktik?
Arktik je jedno od poslednjih neiskorištenih područja na svetu. Njegova oštra klima i niske temperature nisu pogodni za ljudski život što je dugo bila prirodna barijera za eksploataciju Arktika, ali klimatske promene ovo brzo menjanju.
Šest zemalja okružuju Arktički okean: Rusija, Kanada, SAD, Danska, Norveška i Island.
Međutim, sada se ova udaljena divljina menja. Katastrofalni ekefti globalnog zagrevanja doveli su do topljenja polarnih kapa što je otvorilo pristup resursima vrednim milijaradama. Tu postoji ogromna količina ribe te fosilna goriva.
Neiskorišćeno bogatstvo
Postoje procene da će letnji led na Arktičkom okeanu potpuno nestati do 2035.
Sada je već moguće da brodovi plove kroz Arktik prema Evropi i severnoj Aziji tokom letnjih meseci.
Ove nove rute su značajno kraće od klasičnih trgovinskih puteva kroz Suecki i Panamski kanal.
To predstavlja i velike ekonomske prilike. Arktik je bogat velikim zalihama nafte, prirodnog gasa, mineralima i retkim metalima koji se nalaze ispod okeanskog dna.
Procene se razlikuju, ali približno 16 posto svetske neiskorištene nafte i 30 posto svetskog neotkrivenog gasa leži ispod Arktičkog okeana.
Još pre ruskog rata u Ukrajini, Moskva se brzo širila i modernizovala svoju vojsku a Arktik je bio u posebnom fokusu. Međutim, rat u Ukrajini je pokazao da ruska vojska nije toliko moderna i efikasna, pa se sad postavlja pitanje koliko će zemlja biti zaštićena na severu jednom kada se otopi led.
Rusija, najveća zemlja na svetu, shvatila je da topljenje leda na Arktiku znači da će njena najduža granica, duga više od 24.000 kilometara, biti izložena.
Rusija je zbog toga počela da vojno razmišlja o tom području, te je ponovo otvorila 50 starih, vojnih baza na severu, dok je deset radarskih stanica poboljšano a postavljene su i stanice za potragu i spašavanje.
Američke vojne operacije na Arktiku
Niz radara za rano upozoravanje postavljeno je od Aljaske do Grenlanda i Norveške. Poslednja, peta generacija borbenih aviona stacionirana je na Aljasci a podmornice SAD-a i NATO-a redovno vrše operacije oko i ispod polarnog leda.
Američka mornarica povećava broj razrača koji patroliraju Arktikom sa četiri na šest te redovno izvodi vojne vežbe.
SAD i Norveška, NATO članice, imaju dogovor da se američke baze mogu postavljati na norveškom tlu. Američka vojska pravi zalihe velike količine municije, oružja i vozila u postrojenjima na severu te zemlje.
(Telegraf.rs)