Ovaj Putinov potez mogao bi da izazove Treći svetski rat: Slanje severnokorejskih vojnika otkriva tajnu

Negde između 8. i 13. oktobra, sedam brodova ruske Pacifičke flote isplovilo je iz Čongđina, Hamhunga i Musudana u Severnoj Koreji, do Vladivostoka u Rusiji. Na brodu je bilo 1.500 vojnika severnokorejskih specijalnih snaga.

To je samo uvod u ono što očekuje Rusiju od ukupno 11.000 severnokorejskih vojnika koje bi trebalo da pojačaju u budućnosti rat Rusije protiv Ukrajine. Ovo predstavlja najnoviji i najjeziviji podsetnik da rat nije samo između Rusije i Ukrajine.

Preporučujemo

Linija fronta je pređena i trupe treće strane će uskoro biti "na terenu".

Druge nacije, na obe strane, mogu slediti primer: takvu akciju su već predložili britanski i francuski političari. To je sada globalni rat, potencijalno svetski rat. Jasno je da ruski lideri i njihovi saveznici u Iranu, Severnoj Koreji i – u manjoj meri – Kini razumeju ulog. Manje je jasno da ukrajinski saveznici u NATO-u to razumeju, piše Telegraph.

Tih 1.500 severnokorejskih vojnika nije prvi doprinos Pjongjanga ruskim ratnim naporima. Severna Koreja je takođe prodala Rusiji artiljerijsku municiju, balističke rakete KN-23 i protivtenkovska raketna vozila. Pored Irana, Severna Koreja je ruska industrijska podrška – i glavni razlog zašto ruske oružane snage nisu već ostale bez kritične opreme dok njihov širi rat ulazi u svoj 32. mesec.

Ali slanjem ljudi pored oružja, Pjongjang otkriva ono što je do sada bilo uglavnom tajno. I pomaže u rešavanju jednog od najozbiljnijih ratnih problema Rusije: sve većeg nedostatka radne snage. Ruska vojska u proseku već godinu dana gubi više od ukupno hiljadu ljudi dnevno, ubijenih i ranjenih.

Istovremeno, Kremlj može da regrutuje oko 30.000 novih vojnika mesečno.

Razlika između gubitaka i regrutacije iznosi stalno rastući deficit trupa. Ruska vlada bi mogla da doda poseban nacrt svojoj uobičajenoj godišnjoj regrutaciji, ali to je toliko politički toksično da čak i autokratski režim ruskog predsednika Vladimira Putina nerado će to narediti, navode u tekstu.

Zamene trupe moraju da dođu odnekud. To negde, je izgleda, Severna Koreja.

To ne znači da će tih 1.500 severnokorejskih specijalnih snaga, ili 9.500 dodatnih severnokorejskih vojnika koji ih prate, popuniti rovove duž linije fronta od 700 milja šireg rata. Čini se verovatnije da će u početku igrati ulogu podrške iza linije.

To znači da 11.000 vojnika kao podrška Severne Koreje moglo da oslobodi 11.000 Rusa da se bore kao pešadija. Naravno, 11.000 dodatnih vojnika je jedva dve nedelje ratovanja po trenutnoj stopi žrtava u Rusiji. To otvara zloslutnu perspektivu: da bi moglo doći mnogo više Severnokorejaca, piše telegraph.co.uk.

Sve veća uloga Severne Koreje u ratu Rusije i Ukrajine preti da uvuče i Južnu Koreju u sukob. Dok Južna Koreja već podržava Ukrajinu humanitarnom pomoći – i navodno je Sjedinjenim Državama prodala milion artiljerijskih granata za dalji transfer Ukrajini – Seul nije bio voljan da isporučuje oružje direktno u Kijev.

To bi možda moglo da se promeni. Na hitnom sastanku Saveta za nacionalnu bezbednost ove nedelje, najviši južnokorejski zvaničnici opisali su podršku Severne Koreje ruskim ratnim naporima kao "ozbiljnu bezbednosnu pretnju" i obećali da će eskalirati sopstveno učešće u Ukrajini kao odgovor.

Južna Koreja pravi jedno od najboljih oružja na svetu – posebno tenkove i artiljeriju. Možda neće proći mnogo vremena pre nego što vidimo to oružje na liniji fronta u Ukrajini. Ali da li saveznici Ukrajine u NATO-u cene eskalaciju rata na način na koji to čini Južna Koreja?

Došlo je do određenog klizanja u stranoj podršci Ukrajini upravo u trenutku kada joj je potrebna veća podrška.

Ukrajinska vojska je nedavno zajedno formirala 14 novih brigada, što predstavlja povećanje strukture njenih kopnenih borbenih snaga.

Možda će pomoć Južne Koreje zatvoriti jaz. Ali Kijev ne bi trebalo da organizuje svoju strategiju oko realnosti da Južna Koreja ceni implikacije sve globalnijeg rata više nego zemlje NATO-a, navodi autor teksta koji je objavio britanski Telegraph.

(Telegraf.rs)