Izbori u Americi: Frenklin Ruzvelt je jedini predsednik SAD sa četiri uzastopna mandata, evo kako se to desilo

Dana 5. novembra 1940. godine, Frenklin D. Ruzvelt je prekršio dugo poštovan presedan — onaj koji je započeo Džordž Vašington — kada je postao prvi predsednik koji je izabran za treći mandat. Ruzvelt je od naroda kasnije tražio, i osvojio, još jedan, četvrti mandat, stupivši na dužnost ponovo 20. januara 1945.

Frenklin Delano Ruzvelt, ili skraćeno po inicijalima FDR, bio je prvi, ali i poslednji, predsednik SAD koji je osvojio više od dvoje uzastopnih predsedničkih izbora, a njegova ekskluzivna četiri mandata delom su bila posledica vremena u kojem je živeo.

Preporučujemo

Njegov izbor za treći mandat dogodio se dok su Sjedinjene Američke Države još bile u jeku Velike depresije, a Drugi svetski rat je tek počeo. Iako su mnogi predsednici pre njega pokušavali da osvoje treći mandat, nestabilnost vremena omogućila je FDR-u da ubedljivo zagovara stabilnost, piše History.com.

"Imate domaća ekonomska pitanja i imate spoljnu politiku s izbijanjem Drugog svetskog rata 1939. godine", kaže Barbara Peri, profesorka i direktorka studija o predsednicima na Univerzitetu Virdžinija u Miller centru. "A tu je i njegova sopstvena politička održivost — on je pobedio na izborima 1936. sa više od dve trećine glasova birača."

Na kraju su američki zakonodavci reagovali, tvrdeći da su ograničenja mandata neophodna kako bi se sprečila zloupotreba moći. Dve godine nakon Ruzveltove smrti, Kongres je usvojio 22. amandman, kojim se predsednici ograničavaju na dva mandata. Amandman je ratifikovan 1951. godine.

Međutim, u vreme kada se FDR kandidovao za treći mandat, "ništa osim presedana nije mu stajalo na putu", kaže Peri. "Ali, ipak, presedan, posebno kada se radi o predsedništvu, može biti prilično moćan."

Drugi američki predsednici koji su pokušali, ali nisu uspeli da osvoje treći uzastopni mandat

Prema Nacionalnom ustavnom centru, većina tvoraca Ustava bila je protiv ograničenja mandata, i iako su amandmani koji su ih zahtevali predloženi oko 200 puta između 1796. i 1940. godine bez usvajanja, većina predsednika sa dva mandata pratila je Vašingtonov presedan ne tražeći reizbor po treći put.

Ipak, neki su pokušali. Julisiz S. Grant je izgubio treću kampanju 1880. godine, kada je Džejms Garfild osigurao republikansku nominaciju. Teodor Ruzvelt je izgubio svoju trku za treći neuzastopni mandat 1912. godine od Vilijama Hauarda Tafta (prethodno je služio ostatak mandata predsednika Vilijama Mekinlija i zatim osvojio reizbor). Vudro Vilson je izgubio demokratsku nominaciju 1920. godine. Hari Truman, koji je nasledio FDR-a nakon njegove smrti, bio je predsednik kada je prošao 22. amandman, pa je bio izuzet od novog pravila. Truman se kandidovao za treći mandat 1952. godine, ali se povukao nakon što je izgubio na predizborima u Nju Hempširu.

Ruzveltova kampanja za treći mandat odvijala se u vreme kada Sjedinjene Američke Države još nisu ušle u Drugi svetski rat, a predsednik je i dalje pokušavao da zadrži izolacionistički kurs.

"Pokušavao je da nas vodi tako da pomogne Britaniji kroz stvari kao što je Zakon o zajmu i najmu", kaže Peri.

"To mu je očigledno bilo na umu i nije mislio da bi SAD trebalo da 'menjaju konje usred reke' dok se ovaj rat razvijao ka onome za šta je znao da će na kraju biti naša puna intervencija na oba, evropskom i pacifičkom, ratištu."

Ruzveltova pobeda nad republikanskim izazivačem, guvernerom Alfom Lendonom iz Kanzasa, bila je ubedljiva — četvrta najveća razlika u elektorskim glasovima ikada. Njegova pobeda 1940. godine nad republikanskim biznismenom Vendelom Vilkijem nije bila toliko impresivna, ali je i dalje osvojio 55 procenata opštih glasova, ali i ubedljivo pobedio sa 449 prema 82 u elektorskim glasovima.

Republikanci predvodili inicijativu za ograničenje predsedničkih mandata

Naravno, nisu svi bili na Ruzveltovoj strani. Nacionalni ustavni centar napominje da je njegova odluka da se kandiduje za treći mandat rezultirala time da su ključni demokratski saveznici i savetnici napustili njegovu kampanju.

Neki politički bedževi iz tog vremena nosili su natpis "FDR Out at Third" (FDR napolje nakon trećeg promašaja, izraz iz bejzbola, op.aut.), a Peri napominje da, uprkos njegovoj popularnosti, trećina Amerikanaca, posebno ljudi iz poslovnih krugova i oni sa sredstvima, i dalje nije glasala za njega. Tvrdili su da vodi Ameriku putem socijalizma.

"Poznato je da su postojali ljudi koji nisu hteli ni da ga pomenu po imenu i zvali su ga 'Onaj čovek'", kaže Peri. "Ali on je znao da su glasovi birača i elektora na njegovoj strani. Želeo je da nas provede kroz dve najveće katastrofe 20. veka i u tome je uspeo."

Ograničenja mandata uvedena kako bi se sprečila tiranska vladavina

Godine 1944, prema Nacionalnom ustavnom centru, razgovori o ograničenju mandata ponovo su postali aktuelni. Republikanci su bili na čelu tog pokreta, iako su se mnoge demokrate složili sa presedanom od osam godina koji je postavio Vašington kako bi se sprečila tiranska vladavina.

"Četiri mandata ili 16 godina su najopasnija pretnja našoj slobodi ikada predložena", rekao je Tomas Dui, Ruzveltov republikanski protivnik, u govoru 1944. godine.

Ruzvelt je osvojio svoj četvrti mandat kada je porazio Duija sa 54 procenta glasova birača, osvojivši 432 elektorska glasa prema Duijevih 99.

Umro je 12. aprila 1945. godine, 11 nedelja nakon početka svog četvrtog mandata, a poziv na ustavni amandman o ograničenju mandata uslišen je dve godine kasnije, sa dvotrećinskom većinom koja je glasala u korist 22. amandmana.

Amandman glasi: "Nijedna osoba ne može biti izabrana na funkciju predsednika više od dva puta, i nijedna osoba koja je obavljala funkciju predsednika, ili postupala kao predsednik, više od dve godine u mandatu za koji je neko drugi bio izabran za predsednika, ne može biti izabrana na funkciju predsednika više od jednom."

(Telegraf.rs)