SAD sebi ne mogu da priušte još jedan rat, dok se rivali udružuju: Upozorenje komandanta trupa na Pacifiku

Sjedinjene Američke Države sebi "ne mogu da priušte" još jedan rat ukoliko izbije sukob u Istočnoj Aziji, upozorio je general Čarls Flin, glavnokomandujući američke vojske na Pacifiku.

Od Bliskog Istoka do Rusije, autoritarni režimi izazivaju američku moć, dok neki stručnjaci smatraju da su američke vojne snage preopterećene i razvučene, prenosi "Business insider".

Preporučujemo

Prema izveštaju "Defense One", general Flin je rekao da autoritarni rivali SAD - Rusija, Kina, Iran i Severna Koreja, vrše sve veći pritisak na američke vojne resurse.

Govoreći na konferenciji u Vašingtonu prošle nedelje, Flin je opisao tehnološke i vojne saveze između ovih država kao "veoma opasnu kombinaciju".

Saradnja među ovim zemljama se intenzivirala. Rusija je od Irana dobila dronove "šahid", koje je koristila za napade na ukrajinske gradove. Takođe je dobila diplomatsku i ekonomsku podršku od Kine, dok je Severna Koreja poslala rakete i prema novim izveštajima vojnike.

Rusija je zauzvrat pomogla Iranu da izbegne sankcije i naoruža iranske posredničke grupe, poput Hezbolaha i Huta.

U Istočnoj Aziji, Rusija je nedavno formirala vojni pakt sa Severnom Korejom i učestvovala u velikim vojnim vežbama sa Kinom, dok preti Tajvanu invazijom.

"Ograničeni regionalni rat se vodi u Evropi. Ograničeni regionalni rat se vodi i na Bliskom Istoku. Ne možemo sebi priuštiti još jedan ograničeni rat u Aziji. Zašto? Zato što bi to bio globalni problem za sve nas", kaže general Flin.

U slučaju rata između SAD i Kine, posledice po globalnu ekonomiju bile bi razorne. Prema proceni "Bloomberg Economics" iz januara, rat bi mogao koštati do 10.000 milijardi dolara, što je otprilike deset odsto globalnog BDP.

"Economic Observatory" je u martu zaključio da bi širi sukob na Bliskom Istoku izazvao skok cena nafte i inflaciju, dok bi predaja dela Ukrajine Rusiji u sklopu mirovnog sporazuma dodatno poremetila tržišta hrane i nafte.

Flin nije prvi koji je upozorio na opasnosti novog saveza autoritarnih sila.

U januaru je Katrin Levantovska, zamenica direktora programa "Forward Defense" pri Atlantskom savetu, napisala da su američke vojne snage preopterećene zbog pretnji u Evropi, na Bliskom Istoku i u Istočnoj Aziji.

"Istovremeno obezbeđivanje regionalne stabilnosti u Evropi i na Bliskom Istoku kritični su, ali skupi poduhvati", navela je ona i dodala:

"Postizanje ciljeva ovom brzinom, s obzirom na ograničenja kapaciteta, moglo bi imati kontraefekat i naneti štetu ne samo Ukrajini već i NATO . Istovremeno, Sjedinjenim Državama nedostaje potreban fokus da se suprotstave kineskoj pretnji Tajvanu i očuvaju svoj položaj u Pacifiku jer su vojni resursi i odbrambena industrija već preopterećeni".

U oktobru prošle godine, general-potpukovnik mornarice Stiven Sklenka, zamenik komandanta svih američkih snaga u Indo-Pacifiku, rekao je za "Sydney Morning Herald" da sve veći broj vojnih angažmana SAD može odvratiti pažnju od sposobnosti da se suprotstavi kineskoj agresiji.

"Do sada nam ništa nije povučeno iz ovog regiona. Uvek postoji mogućnost onoga što nazivam strateškim skretanjem pažnje", rekao je on.

Tokom Hladnog rata, američka vojska imala je kapacitet da vodi dva velika rata istovremeno, ali je 2018. promenila svoj pristup kako bi mogla voditi jedan veliki rat dok istovremeno odvraća drugog protivnika.

Ova strategija je usvojena kao odgovor na rastuću vojnu moć Kine. Neki kritičari sada pozivaju SAD da se vrati "dvojnoj strategiji" i tvrde da trenutna doktrina ne uzima u obzir dvostruku pretnju koju predstavljaju Kina i Rusija, dva najmoćnija američka protivnika.

Rafael Koen, analitičar iz istraživačkog centra "RAND Corporation", rekao je da bi zadržavanje kapaciteta za istovremeno vođenje rata protiv Rusije i Kine zahtevalo ogromno povećanje vojnog budžeta SAD.

Međutim, Koen je dodao da bi ove pretnje mogle biti ublažene jačanjem američkih saveza. Problem povećanja vojne potrošnje usred globalne nestabilnosti predstavlja izazov s kojim se suočavaju vlade širom sveta.

Vojni budžeti rastu globalno, a prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma, vojni budžet SAD za 2024. godinu iznosi 886 milijardi dolara, što je povećanje od osam odsto u poslednje dve godine.

Levantovska procenjuje da je SAD potrebno dodatnih 300 milijardi dolara godišnje za odbrambeni budžet kako bi se revitalizovala industrijska baza i ojačala odbrana od globalnih pretnji.

"Ukratko, Sjedinjene Države se suočavaju sa strateškim izborom. Njihova sredstva su nedovoljna da bi ostvarile svoje ciljeve. Da bi zatvorile taj jaz, moraju preduzeti jednu od dve mere".

(Telegraf.rs)