U Moskvi su imali velika očekivanja od Trampa posle izbora 2016. godine, sada je situacija mnogo drugačija

Jedan savet za početak - Nikada nemojte kupovati velike količine šampanjca ukoliko nista apsolutno sigurni da imata dobar povod za slavlje!

Ovako "BBC" započinje analizu aktuelne situacije u odnosima između Moskve i Vašingtona, uoči predsedničkih izbora u SAD.

Preporučujemo

U novembru 2016. godine, ruski ultranacionalistički političar Vladimir Žirinovski bio je toliko oduševljen pobedom Donalda Trampa na predsedničkim izborima u americi i uveren da će ona preoblikovati odnose između SAD i Rusije, da je kupio 132 flaše šampanjca i proslavio u zgradi Državne dume, ruskog parlamenta, uz kamere u svojim stranačkim prostorijama.

Žirinovski nije bio jedini koji je slavio tada.

Dan nakon iznenadne Trampove pobede na predsedničkim izborima, glavna urednica državnog kanala RT, Margarita Simonjan, objavila je na Tviteru da planira da vozi Moskvom sa američkom zastavom na prozoru svog automobila.

Očekivanja u Moskvi su bila velika. Mnogi su se nadali da će Tramp ukinuti sankcije protiv Rusije, a možda čak i priznati Krimsko poluostrvo, koje je pripojeno od Ukrajine, kao deo Rusije.

"Vrednost Donalda Trampa je bila u tome što nikada nije držao pridike o ljudskim pravima u Rusiji", objašnjava Konstantin Remčukov, vlasnik i glavni urednik lista "Nezavisnaja gazeta".

Međutim, euforija se brzo raspršila.

"Tramp je uveo najteže sankcije protiv Rusije u tom trenutku", priseća se Remčukov i dodaje:

"Do kraja njegovog mandata, mnogi su bili razočarani njegovim mandatom".

Zbog toga su danas, osam godina kasnije, barem javno, ruski zvaničnici oprezniji u vezi s mogućnošću drugog Trampovog mandata.

Predsednik Vladimir Putin čak je javno podržao kandidata Demokratske stranke, mada je ta podrška široko tumačena kao kremljovski humor (ili trolovanje). Putin je izjavio da mu se sviđa "zarazan" smeh Kamale Haris.

Ali ne morate biti iskusan politički analitičar da biste razumeli da ono što Tramp govori tokom svoje kampanje, a ne Kamala Haris, garantovano stavlja osmeh na lice Putinu.

Na primer, Trampova kritika obima američke vojne pomoći Ukrajini, njegova očigledna nevoljnost da optuži Putina za punu invaziju Rusije, kao i njegovo odbijanje da tokom predsedničke debate jasno kaže da li želi da Ukrajina pobedi u ratu.

S druge strane, Kamala Haris tvrdi da je podrška Ukrajini u "strateškom interesu" Amerike i nazvala je Putina "ubilačkim diktatorom".

Ni ruska državna televizija nije bila naročito pohvalna prema njoj. Pre nekoliko nedelja, jedan od najciničnijih voditelja ruske informativne emisije potpuno je omalovažio njene političke sposobnosti, sugerišući da bi joj bolje pristajalo da vodi kulinarski šou na televiziji.

Postoji još jedan mogući ishod koji bi mogao odgovarati Kremlju,  izuzetno tesni izbori praćeni osporavanim rezultatom. Amerika zarobljena u postizborni haos, konfuziju i sukobe imala bi manje vremena da se bavi spoljnom politikom, uključujući rat u Ukrajini.

Odnosi između SAD i Rusije pogoršali su se pod Barakom Obamom, dodatno narušili za vreme Donalda Trampa, a prema rečima nedavno preminulog ruskog ambasadora u Vašingtonu, Anatolija Antonova, sada "propadaju" pod Džozefom Bajdenom.

Vašington za to potpuno krivi Moskvu. Samo osam meseci nakon što su se Putin i Bajden sastali na samitu u Ženevi, ruski predsednik je naredio punu invaziju na Ukrajinu.

Administracija Džozefa Bajdena ne samo da je uvela sankcije protiv Rusije, već je američka vojna pomoć bila ključna za to da Kijev izdrži više od dve i po godine rata. Među naprednim oružjem koje je Amerika isporučila Ukrajini nalaze se i tenkovi Abrams, kao i raketni sistemi HIMARS.

Teško je sada poverovati da je postojalo vreme, ne tako davno, kada su Rusija i SAD obećale da će raditi kao partneri na jačanju globalne bezbednosti.

Krajem osamdesetih, Ronald Regan i Mihail Gorbačov su uspostavili geopolitički savez kako bi smanjili nuklearne arsenale svojih zemalja.

Ako je postojala stvar u kojoj je Regan podjednako uživao kao u nuklearnom razoružanju, to je bilo citiranje ruskih poslovica Gorbačovu na nespretnom ruskom jeziku.

Prve dame SSSR i Amerike, Raisa Gorbačov i Barbara Buš su 1991. godine otkrile neobičan spomenik u Moskvi: majku patku sa osam pačića. Ovo je bila replika skulpture iz Botaničke bašte u Bostonu i predstavljena je Moskvi kao simbol prijateljstva između sovjetske i američke dece.

I danas je popularna među Moskovljanima. Rusi dolaze u Novodevičji park da poziraju pored bronzanih ptica, iako malo ko zna priču o "pačijoj diplomatiji" između dve supersile.

Poput samih američko-ruskih odnosa, patke su pretrpele nekoliko udaraca. Jednom prilikom, neke od njih su ukradene i morale su biti zamenjene. Posetioci parka danas različito gledaju na odnose između Amerike i Rusije.

"Želim da Amerika nestane", kaže besni ribolovac Igor dok peca u obližnjem jezeru.

"Započela je toliko ratova u svetu. SAD su bile naš neprijatelj u sovjetsko vreme i to su i dalje. Nije bitno ko je predsednik".

Amerika kao večiti neprijatelj Rusije to je stav koji se često može čuti u državnim medijima. Da li je Igor toliko ljut jer se informiše putem ruske televizije? Ili možda zato što nije upecao mnogo ribe?

Ipak, većina ljudi u ovom parku ne vidi Ameriku kao zlog protivnika.

"Za mir i prijateljstvo sam", kaže Svetlana i dodaje:

"Ali moja prijateljica u Americi sada se plaši da me pozove".

Nikita ima slično mišljenje:

"Naše dve zemlje i naši narodi treba da budu prijatelji. Bez ratova i bez takmičenja ko ima više raketa. Više mi se sviđa Tramp. Kada je on bio predsednik, nije bilo velikih ratova".

Uprkos razlikama između Rusije i Amerike, postoji jedna stvar koja im je zajednička: obe zemlje su uvek imale muške predsednike. Da li Rusi mogu zamisliti da se to promeni?

"Mislim da bi bilo sjajno kada bi žena postala predsednica", kaže Marina i doaje:

"Bila bih srećna da glasam za predsednicu ovde u Rusiji. Ne kažem da bi bilo bolje ili gore, ali bilo bi drugačije".

(Telegraf.rs)