Amerika se menja iznutra, a razlog su demokrate i republikanci: "Države tvrđave" postaju sve utvrđenije

Crvene države, odnosno one koje inače glasaju za Republikansku stranku, postaju sve crvenije. Plave države, tojest one koje podržavaju Demokratsku stranku, postaju sve plavlje. One su ono što se u američkoj unutrašnjoj politici, koja je poslednjih decenija sve uzavrelija, naziva "državama tvrđavama" - saveznim državama za koje se sa velikom, a u nekim slučajevima i apsolutnom sigurnošću može reći za koju opciju će glasati.

U takvim državama iznenađenja na dan izbora veoma su retka, ali ne i nemoguća. Takoreći unapred se zna koje države će osvojiti kandidat demokrata, a koje će glasati za republikanca.

Preporučujemo

Evo zašto su se i Haris i Tramp fokusirali na samo sedam država

Tokom jeseni, kampanje i Kamale Haris i Donalda Trampa fokusirale su se samo na sedam država: Pensilvaniju, Mičigen i Viskonsin na gornjem Srednjem zapadu, te Severnu Karolinu, Džordžiju, Arizonu i Nevadu na jugu i jugozapadu. Te države se smatraju neodlučnim, odnosno "swing" državama ("swing states" - države za koje se pre izbora ne može sa sigurnošću reći na čiju će stranu prevagnuti).

Dakle, osim u ovim sedam, ishod u svim ostalim državama se smatra gotovo odlučenim.

To odražava istorijski pomak, piše USA Today. Prema proračunima političkog blogera Pola Radara, većina država, njih 33, glasala je za istu stranku na svakim predsedničkim izborima u poslednje dve decenije, od 2000. do 2020. godine.

U dve decenije, od 1960. do 1980. godine, nijedna država nije glasala za istu stranku na svakim predsedničkim izborima.

Uticaj ovih promena prevazilazi predsedničke izbore. To čini državne i lokalne izbore manje konkurentnim i smanjuje priliku i potrebu za razgovorom i saradnjom preko partijskih linija.

"Postoji razlog da verujemo da je jedan od načina na koji ljudi mogu premostiti podele, kakve god one bile ... jednostavno biti u društvu onih koji su drugačiji", rekao je Rajan Enos, politički naučnik sa Harvarda koji proučava intersekciju politike, psihologije i geografije. To je tačno za religijske i rasne razlike, a neki naučnici veruju da bi iste sile mogle da se primene i na partijske razlike. "Interakcija ljudi je veoma važna, a što smo više prostorno odvojeni, to je teže postići."

Ekskluzivna analiza USA Today, koja obuhvata 3.113 okruga u SAD, pokazuje upečatljivo političko preusmeravanje od 2012. godine koje je intenziviralo partijske sklonosti u državama širom zemlje, ostavljajući samo nekoliko njih u kojima je ishod predsedničkih izbora 5. novembra pod znakom pitanja.

Ovo jačanje političkih linija SAD dovelo je i do drugih posledica, uključujući jednopartijsku kontrolu nad guvernerima i državnim zakonodavstvima u 40 od 50 država. To je dovelo do mozaika oštro različitih zakona širom zemlje – čak i između susednih država – o pravima na abortus, brizi za transrodne osobe, odgovoru na pandemiju i drugim kontroverznim pitanjima.

"U ovoj hiperpolarizovanoj eri u kojoj živimo, svakako mi je drago što sam u plavom balonu", rekla je Džejn Kroson, 67-godišnji penzionisani pedijatrijski kardiolog i demokrata. Kada se preselila iz Baltimora u Daram, Severna Karolina, "odabrali smo to mesto znajući da ćemo se preseliti u područje koje je raznovrsno, ali, znate, čvrsto plavo. Tako da moram priznati da sam odlučila da se preselim kako bih ostala sa svojom 'plemenskom' grupom, ako mogu tako reći."

Krosonova je bila među ispitanicima u nacionalnoj anketi USA Today/Safolk univerziteta, koja je istraživala stavove prema produbljivanju geografske podele u američkoj politici. Sprovedene su slične ankete u Arizoni, Floridi, Mičigenu i Pensilvaniji, s pitanjem biračima o njihovim stavovima prema političkim razlikama sa drugima u njihovim državama.

"Možete primetiti kako homogenost okruga postaje sve izraženija u poslednjih 16 godina američke politike", rekao je Enos. To je rezultat ne samo preseljavanja ljudi, već i promene partijskih savezništava kod nekih birača i promene biračkog tela, jer mladi ljudi i imigranti postaju kvalifikovani da glasaju.

Brojke koje mnogo toga objašnjavaju

Anketa je pokazala mešovita osećanja.

Većina Amerikanaca na nacionalnom nivou – 55% – rekla je da im je veoma ili donekle važno da žive u zajednici koja deli njihove opšte političke stavove. Čak 7% reklo je da su se preselili u novu zajednicu kako bi bili okruženi istomišljenicima.

Međutim, još veća većina, 60%, rekla je da im je veoma ili donekle važno da žive u zajednici sa raznovrsnom populacijom, uključujući one koji ne dele njihove političke stavove. Više od jednog od 10, preciznije 12%, reklo je da su se preselili u novu zajednicu u potrazi za većom raznolikošću.

Na ovom, kao i na mnogim drugim pitanjima, postojala je partijska podela.

Republikanci su češće nego demokrate govorili da im je veoma važno da budu u zajednici s onima koji dele njihove opšte političke stavove, 24% naspram 18%. S druge strane, demokrate su gotovo tri puta češće govorile da im je veoma važno da budu u zajednici sa raznovrsnim političkim stavovima, 30% naspram 11%.

Nacionalna anketa, sprovedena među 1.000 verovatnih glasača ispitanih od 25. do 28. avgusta putem fiksne i mobilne telefonije, ima marginu greške od plus ili minus 3,1 procentni poen.

Među onima koji su se preselili u raznovrsnije zajednice, bilo je 18% ispitanika starosti od 18 do 34 godine; oni su u periodu života kada mnogi mladi ljudi odlučuju gde će se nastaniti. Takođe, uključeno je 17% demokrata, ali samo 5% republikanaca.

Rodžer Sijera, 28-godišnji nezavisni glasač iz Majamija, koji podržava republikanca Donalda Trampa za predsednika, zabrinut je da priliv ljudi iz drugih država povećava cene stanova i menja politiku Floride.

"Što više ljudi dolazi koji se verovatno politički razlikuju od mene, verovatno će Florida završiti kao Njujork ili Kalifornija", rekao je Sijera, koji radi u logistici za dostavne službe.

"Ne mogu da trpim levičare koji glasaju za demokrate bez obzira na kandidata", rekao je.

Njegova porodica razmatra preseljenje u Severnu Karolinu, državu koju naziva "malo crvenijom". Ali dodaje: "Na isti način, kada je 'glasaš crveno ili si mrtav,' ne, treba mi neka stabilnost."

U anketama u Arizoni i Floridi, glavni razlog za preseljenje u te države bili su porodični razlozi (37% i 47%), a zatim posao (32% i 22%). U Floridi, vreme je takođe bio značajan faktor za 23% ispitanika.

Ankete USA Today/Safolk univerziteta, sprovedene među 500 verovatnih glasača u svakoj državi, putem fiksne i mobilne telefonije, imaju marginu greške od 4,4 poena. Anketa u Arizoni sprovedena je od 21. do 24. septembra, a u Floridi od 7. do 11. avgusta.

Politika je takođe igrala ulogu u preseljenjima

Petnaest procenata onih koji su se preselili u Arizonu reklo je da su to uradili zato što je država "bolje odgovarala njima i njihovim vrednostima". Jedanaest procenata onih koji su se preselili na Floridu navelo je isti razlog.

S druge strane, 8% onih koji sada žive na Floridi reklo je da planira da se iseli iz države u naredne četiri godine. Glavni razlog? "Politika/DeSantis", kao referenca na konzervativnog republikanskog guvernera Rona DeSantisa, navelo je 40% njih.

"Generalno, morate se zapitati da li su ove migracije ljudi ništa drugo do mobilizacija ka nekoj vrsti novog građanskog rata", rekao je Dejvid Paleologos, direktor političkog istraživačkog centra Safolk univerziteta. "Ne onakvog građanskog rata sa milicijama i musketama, već tihe separacije među Amerikancima koji žive u susednim državama, gde su život, zakoni i politička stvarnost svetovi za sebe."

"Potpuno drugačija zemlja"

Interaktivne mape koje prikazuju kako su okruzi glasali na izborima 2012, 2016 i 2020. pokazuju proširenje jarko crvenih i plavih delova zemlje. Mnogi okruzi gde je predsedničko glasanje bilo tesno postaju retkost.

"Sada sam u Ohaju, nakon što sam se preselila iz Merilenda, i to je bila velika promena", rekla je Lizl Semper, 58-godišnja specijalistkinja za ljudske resurse, koja sada živi u Akronu. Ona je nezavisna glasačica koja podržava demokratkinju Kamalu Haris za predsednicu. "Ohajo deluje kao potpuno drugačija zemlja, jer je Merilend vrlo, vrlo, vrlo plav, a Ohajo nije."

"Preselila sam se zbog raznih drugih razloga", rekla je, "i našla se u potpuno drugačijem okruženju."

Razmotrite sledeće brojeve:

• Sedamdeset tri procenta okruga postalo je naklonjenije jednoj stranci - Demokratskoj ili Republikanskoj - od 2012. do 2020, uključujući 224 plava okruga koja su postala plavlja i 2.050 crvenih okruga koji su postala crveniji. (Razlika u broju nije tako oštra kao što zvuči. Crveni okruzi često se nalaze u retko naseljenim ruralnim područjima; plavi okruzi su obično u gusto naseljenim gradovima i predgrađima.)
• Ukupno, 40 država postalo je naklonjenije jednoj od te dve stranke – dakle, u državama u kojima su se partijske sklonosti intenzivirale u više od polovine okruga. Iznimke su Delaver, Havaji, Mejn, Nju Hempšir, Nju Džersi, Njujork, Južna Karolina, Juta i Vermont. Aljaska nije uključena u analizu jer izveštaje pravi po izbornim okruzima, a ne geografskim.
• Manje od 1 u 5 okruga, odnosno 19%, postalo je manje naklonjeno jednoj od stranaka tokom tog perioda, sklonije manje plavoj boji (264 okruga) ili manje crvenoj (317 okruga). Drugim rečima, gotovo 4 prema 1, okruzi su postali više naklonjeni, a ne manje.
• Samo 8% okruga promenilo je boju, pri čemu je 50 crvenih okruga postalo plavo, a 208 plavih okruga crveno.
• Još manje ‒ 5% okruga, njih 161 ‒ imalo je na izborima 2020. godine razliku između kandidata od 5% glasova ili manje, čineći ih relativno konkurentnim.

Razvrstavanje po državama učinilo je većinu zemlje irelevantnom za žestoku kampanju koja je sada u toku za Belu kuću.

Prelazak državnih linija

Postoji "pitanje kokoške i jajeta" u ovom trendu.

Jednopartijska kontrola većine država – sada u rukama 23 republikanaca i 17 demokrata – dovela je do čisto konzervativnih politika u nekim crvenim državama i čisto liberalnih u nekim plavim. Zauzvrat, neki Amerikanci kažu da su ih ti konzervativni i liberalni zakoni naterali da razmisle o odlasku iz mesta gde se osećaju politički izolovano ili da pređu u mesta gde su njihove vrednosti ojačane.

"Deo mog preseljenja u Kaliforniju bio je radi sigurnosti i zaštite, okruženja ljudima koji su liberalniji i progresivniji, apsolutno", rekla je Kristina Kalvert, 39-godišnja demokrata, koja se preselila iz Čikaga u Sakramento, iako je rekla da se oseća "čudno" kada o politici razmišlja na taj način.

Okrug Rut u Koloradu, jednoj od država koja postaje plavlja, deli granicu sa okrugom Karbon u Vajomingu, koji postaje crveniji. Na izborima 2020, demokrata Džo Bajden osvojio je okrug Rut sa 27,6 procentnih poena razlike; Tramp je osvojio okrug Karbon sa 53,5 poena.

Te dve države teško da su mogle doneti različitije politike tokom poslednjih nekoliko godina.

Zakonodavstvo Vajominga prošle godine usvojilo je, a republikanski guverner Mark Gordon potpisao, prvi zakon u zemlji koji specifično zabranjuje pilule za abortus. Država je takođe zabranila sve abortuse osim u slučajevima silovanja, incesta ili ozbiljnog rizika po život ili nepopravljivu fizičku štetu majke. (Zakoni su na čekanju zbog pravnih izazova.) U martu, Gordon je potpisao zakon koji zabranjuje niz medicinske nege za transrodne maloletnike.

S druge strane, zakonodavstvo Kolorada 2022. godine usvojilo je, a demokratski guverner Džared Polis potpisao, zakon koji blokira bilo kakve državne restrikcije na abortus. Država je bila prva koja je zahtevala da privatna osiguravajuća društva pokrivaju transrodnu negu, a takođe omogućava mladima da dođu iz drugih država kako bi pristupili transrodnoj nezi.

To znači – prelazak državnih granica.

(Telegraf.rs)