Izbori u Americi, detaljan vodič: Šta su "swing" države i kako mogu da odluče predsedničke izbore

Izbori u Americi, kao i u prethodnim izbornim ciklusima, i ove godine će obeležiti takozvane "swing" države, odnosno neodlučne države, specifične po tome što se u njima do poslednjeg trenutka ne može sa sigurnošću odrediti za kog predsedničkog kandidata će glasati.

Kampanje Kamale Haris i Donalda Trampa ove godine su se fokusirale na sedam takvih saveznih država, ne bi li ubedili tamošnje birače da svoj glas 5. novembra daju baš njima. Prema poslednjim anketama razlika između njih dvoje je toliko mala da se može podvesti pod statističku grešku, zbog čega će se najverovatnije tek u izbornoj noći znati na čiju stranu se zaljuljala ljuljaška (eng. swing) u svakoj od tih država.

Preporučujemo

"Swing" države, takođe poznate kao „bojna polja“ (battleground states), su one države koje mogu zaljuljati ka bilo demokratskim ili republikanskim kandidatima u zavisnosti od izbora. Zbog mogućnosti da ih osvoji bilo koji kandidat, političke stranke često provode nesrazmerno mnogo vremena i resursa na kampanje u ovim državama.

Iako ne postoji univerzalna definicija koja određuje "swing" državu, one se karakterišu malim razlikama u glasovima i promenama u tome koja stranka pobeđuje tokom vremena. Od 1992. godine, 30 država je barem jednom glasalo za kandidata suprotne stranke u odnosu na prethodne izbore. Takođe, 26 država je bilo osvojeno sa razlikom manjom od tri procenta na bilo kojim predsedničkim izborima od 1992.

Koje su trenutne "swing" države?

Države koje su glasale za aktuelnog demokratskog predsednika Džoa Bajdena 2020. godine i bivšeg republikanskog predsednika Donalda Trampa 2016. često se ističu kao "swing" države. Ove države uključuju Arizonu, Džordžiju, Mičigen, Pensilvaniju i Viskonsin.

Uske razlike u glasovima takođe ukazuju na to da je neka država mogla biti osvojena od strane bilo koje stranke. Na izborima 2020. godine, sedam država je bilo osvojeno sa razlikom manjom od tri procenta. Ove države uključuju pet gore navedenih, kao i Severnu Karolinu i Nevadu.

Zbog male razlike u glasovima 2020. godine, ove države bi mogle imati još uže rezultate na predstojećim izborima za Kongres.

Koje države su istorijski bile "swing" države?

Političko pregrupisavanje od predsedničkih izbora do predsedničkih izbora — poput prelaska s Trampa na Bajdena — može biti jedan od načina za identifikaciju "swing" država. Godine kada je predsednik kandidat za reizbor obično imaju manji broj država koje menjaju stranu, ali od 1992. godine, svaki predsednički izbori imali su barem nekoliko država koje su promenile političku orijentaciju.

Od proteklih osam predsedničkih izbora, izbori 1992. imali su najveći broj država koje su promenile političku stranku. Sa 22 države koje su se promenile u odnosu na prethodne izbore, često se navode kao godina političkog pregrupisavanja, kada je pobeda Bila Klintona nad Džordžom H. V. Bušom preokrenula mnoge države koje su tradicionalno glasale za republikance (uključujući Kaliforniju, Kolorado, Merilend, između ostalih) u države koje su pouzdano glasale za demokrate tokom sledeće decenije.

Nije bilo predsedničkih izbora od 1992. sa toliko država koje su glasale za kandidata druge političke stranke.

Međutim, mnoge države imale su neizvesne predsedničke izbore u poslednjih 40 godina. Tokom proteklih osam predsedničkih izbora, 26 država je bilo osvojeno s razlikom manjom od tri procenta na barem jednim izborima. Ovo uključuje Floridu i Nevadu, koje su imale uske razlike na pet od poslednjih osam izbora.

Ove "swing" države su se takođe menjale tokom vremena. Na primer, Novi Meksiko i Ajova su bile "swing" države 2000. i 2004. godine, ali od tada više nisu. Arizona i Džordžija su se smenjivale između statusa "swing" država tokom protekle dve decenije.

Koje države dosledno glasaju za jednu političku stranku?

Od izbora 1988. godine, 20 država i Vašington (Distrikt Kolumbija, D.C.) glasali su za istu stranku na svakim predsedničkim izborima. Od ovih 20 država, samo tri — Minesota 2016. i 2000. godine, Oregon 2000. godine, i Vašington 1988. godine — imale su uzbudljive izbore s malom razlikom u procentima.

Sedam država i Vašington D.C. dosledno glasaju za demokratskog predsedničkog kandidata od 1988. godine, a 13 država dosledno glasaju za republikanskog predsedničkog kandidata. Iako je bilo spekulacija da Teksas postaje "swing" država 2020. godine, razlika između republikanskih i demokratskih glasova i dalje je iznosila 5,5 procenata.

Dodatnih osam država promenilo je političku orijentaciju od 1988. do 1992. godine, ali su od tada na svakim izborima glasale za istu stranku.

Koje države najčešće glasaju za pobednika na predsedničkim izborima?

"Swing" države takođe imaju tendenciju da budu bolji prediktori konačnog pobednika izbora. Iako je Florida bila presudna država na izborima 2000. godine, nekoliko drugih država takođe su bile pouzdani pokazatelji konačnih rezultata izbora. Tokom proteklih devet izbora, Nevada i Ohajo su "predvideli" konačni rezultat izbora osam puta.

Od 2000. godine, pet država — Kolorado, Florida, Nevada, Ohajo i Virdžinija — poklopile su se sa konačnim pobednikom izbora u svim izborima osim jednih.

(Telegraf.rs)