Ko je Donald Tramp? Usponi i padovi biznismena koji je izbegao Vijetnamski rat i postao predsednik SAD

Donald Džon Tramp rođen je 14. juna 1946. godine kao četvrto od petoro dece Meri En Mekleod Tramp i Frederika Krisa Trampa Starijeg. Trampova majka rođena je u Škotskoj i emigrirala je u Sjedinjene Države 1930. godine. Njegov otac rođen je u Njujorku, kao sin nemačkih imigranata. Tokom Trampovog detinjstva, porodica je živela u luksuznom naselju Jamaica Estates u njujorškom kvartu Kvins.

Fred Tramp posedovao je i vodio uspešnu kompaniju za nekretnine pod nazivom Elizabeth Trump & Son, nazvanu po njegovoj majci Elizabet i njemu, koja je razvijala nekretnine za bele porodice srednje klase u Kvinsu, Bruklinu i Stejten Ajlendu.

Preporučujemo

Kada su dovoljno odrasli, trojica Trampovih sinova — Fred Mlađi, Donald i Robert — radili su za kompaniju na gradilištima i u kancelarijama. Ćerke, Elizabet i Merijen, nisu radile u porodičnom poslu. Donald i Robert su se na kraju uključili u očev posao kao odrasli. Njihov brat Fred postao je pilot i umro od alkoholizma 1981. godine. Donald Tramp navodi da je bratova borba sa zavisnošću razlog zbog kojeg on ne pije alkohol. Robert Tramp preminuo je 2020. godine.

Donald Tramp bio grubijan

Kao dete, Donald Tramp je pokazivao problematično ponašanje.

"Bio je prilično grub momak dok je bio mali", kasnije je rekao njegov otac. Kako bi mu usadili osećaj discipline, roditelji su ga sa 13 godina upisali u Vojnu akademiju Njujorka. Donald Tramp je izjavio da je uživao u vojničkim vežbama i načinu života, ali akademija je bila vrhunac njegovog angažmana sa vojskom. Upisao se na Univerzitet Fordhem u Njujorku, a zatim se prebacio na Univerzitet Pensilvanije, gde je 1968. godine diplomirao ekonomiju u Varton školi finansija i trgovine, navodi Miller Center, američka nestranačka organizacija u sklopu Univerziteta Virdžinije koja se bavi proučavanjem predsedništva, javnom politikom i političkom istorijom, pružajući ključne uvide za izazove u upravljanju nacijom.

Izbegao Vijetnamski rat

Tokom Vijetnamskog rata kasnih 1960-ih, kada je Tramp bio u ranim dvadesetim godinama, koristio je odlaganja zbog studiranja i medicinsko oslobađanje (zbog dijagnoze lekara o osteofitima, izraslinama koje se formiraju na zglobovima i to na kostima koje su sklone hroničnoj degeneraciji, a često se razvijaju na kolenima, kukovima i na kičmenim diskusima) da bi izbegao regrutaciju u vojsku. Kada su Sjedinjene Države 1969. godine uvele sistem lutrije za regrutaciju, u pokušaju da regrutaciju učine nasumičnijom i manje zavisnom od izuzetaka, Trampov rođendan bio je na broju 356 od 366 u lutriji. Nije bio pozvan u vojnu službu.

Tramp je započeo svoju poslovnu karijeru dok je još bio na fakultetu, ulažući u nekretnine u Filadelfiji. Nakon što je završio studije 1968. godine, vratio se u Njujork i pridružio se očevom poslu s punim radnim vremenom.

Trampovu ranu karijeru obeležile su javne kritike i skandali. Godine 1973. Ministarstvo pravde SAD optužilo je Trampovu kompaniju za diskriminaciju afroameričkih zakupaca. Iako kompanija nije priznala krivicu, rešila je slučaj pristankom da iznajmljuje više stanova crnim zakupcima.

Sedamdesetih godina Tramp je pomogao u širenju poslovanja kompanije, kupujući nekretnine van Njujorka, na lokacijama kao što su Virdžinija, Ohajo, Nevada i Kalifornija. Istovremeno, izrazio je interes za širenje poslovanja bliže kući, prelazeći iz spoljnih kvartova Njujorka na Menhetn, koji je tradicionalno bio bogatiji i društveno viši deo grada. Do sredine 1970-ih, kompanija Trump Organization proširila se na oblakodere na Menhetnu.

Donald Tramp iskoristio veze tate demokrate za prvi veliki posao

Trampov prvi veliki poslovni potez, 1976. godine, bio je razvoj hotela Grand Hyatt na prostoru tada bankrotiranog hotela Commodore, koji je pripadao Penn Central Railroad-u. Iako Tramp Organization nije imala dovoljno novca da kupi hotel, Tramp je iskoristio svoje lične veze sa lancem hotela Hyatt i očev politički uticaj (Fred Tramp bio je istaknuti član Demokratske partije Bruklina) da pregovara o neuobičajenom dogovoru sa vladom Njujorka.

Tramp je dobio 40-godišnje poresko oslobođenje, odnosno odlaganje plaćanja poreza na imovinu za hotel. Početna vrednost oslobođenja bila je četiri miliona dolara godišnje, ali je tokom 40 godina, zbog inflacije vrednosti imovine i promena u poreskom sistemu, oslobođenje dostiglo oko 400 miliona dolara.

Zatim je koristio obećanje o tim uštedama kako bi ubedio Commodore da mu proda hotel, a Hyatt da postane njegov partner.

Gradonačelnik Njujorka, Abraham Bimi, navodno je rekao o dogovoru: "Šta god moji prijatelji Fred i Donald žele u ovom gradu, to i dobiju."

Od građenja poslovne reputacije do "izgubljenog tajkuna"

Tokom 1980-ih, Donald Tramp je stekao reputaciju velikog investitora u nekretnine. Izgradio je 36-spratni stambeni kompleks Trump Plaza, kao i Trump Tower na Petoj aveniji, u kojem su se nalazile luksuzne prodavnice, Trampov višespratni rezidencijalni prostor i sedište njegove kompanije.

Takođe se proširio i na kasino biznis u Atlantik Sitiju, Nju Džerzi, izgradivši Trump Plaza Hotel & Casino (koji se prvobitno zvao Harrah’s at Trump Plaza) i Trump Castle. Godine 1990. izgradio je Trump Taj Mahal, po ceni od gotovo milijardu dolara, nazivajući ga "osmim svetskom čudom".

Uprkos ovim velikim poslovnim operacijama, Trump Organization se suočavala sa ozbiljnim finansijskim izazovima. Tramp je pozajmljivao velike količine novca kako bi finansirao hotele i kasina. Situacija je postala toliko ozbiljna 1990. godine da je Fred Tramp, tada u osamdesetim godinama, kupio više od tri miliona dolara vredne kazino čipove u Trump Castle-u, kako bi kazino mogao da plati kamatu. Ta kupovina je kasnije procenjena kao nezakonita pozajmica, i država Nju Džerzi je izrekla kaznu od 65.000 dolara. Dve Trampove kompanije podnele su zahtev za bankrot tokom ovog perioda: Trump Taj Mahal 1991. godine i Trump Plaza Hotel 1992. godine. Neprijatna biografija Donalda Trampa, objavljena 1993. godine, nosila je naslov "Izgubljeni tajkun" i tvrdila je da je postao "javna smejurija" zbog svojih poslovnih neuspeha.

U godinama koje su usledile, Tramp je koristio zaštitu od bankrota kako bi prestrukturirao dugove mnogih kompanija koje su činile Trump Organization, uspešno otplaćujući dugove iako je istovremeno akumulirao više ukupnog duga po višim kamatnim stopama. Kako je objasnio, osvrćući se na 2011. godinu: "Koristio sam zakone ove zemlje da smanjim dug."

Takođe je osnovao kompaniju koja se javno kotira na berzi, Trump Hotels and Casino Resorts, čime je zaštitio sebe od finansijske odgovornosti i omogućio sebi da prodaje akcije široj javnosti. U početku je posedovao 56 odsto akcija, što mu je davalo većinsku kontrolu nad kompanijom, koja je zatim kupila nekoliko kompanija i nekretnina u vlasništvu Trump Organization. Godine 2004. kompanija nije mogla da otplati svoje dugove i nije uspela da ostvari profit. Ušla je u zaštitu od bankrota, a Tramp je smanjio svoj udeo u akcijama na 27 odsto, odustajući od aktivne uloge u kompaniji.

Tramp je sam krivio opšti pad Atlantik Sitija za neuspehe svoje kompanije, iako su kritičari isticali da njegova kasina nikada nisu poslovala dobro, čak ni kada je privreda igara na sreću u tom gradu bila jaka. Pokušaji da se kompanija oživi nisu uspeli, pa je ponovo ušla u bankrot 2009. godine. Ubrzo nakon toga, Tramp je napustio kompaniju u potpunosti.

Od novih ideja do političkog angažmana

Tramp je napustio svoje investicije u kazino industriji, ali je njegov interes za nekretnine ostao aktivan. Trump Organization se fokusirala na luksuzne projekte u oblasti nekretnina, uključujući stambene zgrade i hotele širom sveta. Donald Tramp je svoj brend pretvorio u globalno prepoznatljivo ime, licencirajući ga na razne projekte i proizvode, od građevina do vina, parfema i televizijskih emisija.

Njegova popularnost u javnosti porasla je kada je postao domaćin i izvršni producent rijaliti emisije "The Apprentice" (Šegrt) 2004. godine, koja je privukla veliki broj gledalaca i dodatno učvrstila njegov status kao uspešnog poslovnog čoveka u očima mnogih Amerikanaca. Tramp je koristio ovaj uspeh da dalje širi svoj brend, a njegova javna ličnost postala je sinonim za bogatstvo, moć i uspeh.

Međutim, Tramp nije bio imun na kontroverze. Često je izazivao oštre kritike zbog svojih izjava i poslovnih praksi. Njegova retorika, naročito u vezi sa političkim i društvenim pitanjima, bila je polarizujuća i ponekad izazivala burne reakcije. Uprkos tome, nastavio je da gradi svoju bazu podrške, pre svega među konzervativnim biračima, što je kulminiralo njegovom predsedničkom kandidaturom 2016. godine, tokom koje je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Državama.

Donald Tramp kao pobednik i kao gubitnik na izborima

Njegov predsednički mandat bio je obeležen mnogim kontroverzama, političkim borbama i pokušajima opoziva, ali i brojnim zakonodavnim i političkim inicijativama. Trampova politika, uključujući trgovinske ratove sa Kinom, povlačenje iz Pariskog klimatskog sporazuma i oštru retoriku prema imigraciji, izazvala je duboku podelu među Amerikancima. Njegovo upravljanje pandemijom kovida 19 i odgovor na pokret "Crni životi su važni" (Black Lives Matters - BLM) tokom leta 2020. godine dodatno su polarizovali političku scenu.

Na izborima 2020. godine, Tramp je izgubio od demokratskog kandidata Džoa Bajdena, ali je odbio da prizna poraz, tvrdeći da su izbori bili namešteni i podstičući svoje pristalice na pravne bitke i proteste. Kulminacija ovih napetosti bila je napad na Kapitol 6. januara 2021. godine, kada su Trampovi sledbenici upali u zgradu Kongresa u pokušaju da spreče potvrdu Bajdenove pobede. Taj događaj rezultirao je njegovim drugim opozivom u Predstavničkom domu, ali je kasnije oslobođen optužbi u Senatu.

Iako je napustio Belu kuću u januaru 2021. godine, Tramp je nastavio da igra aktivnu ulogu u američkoj politici. Njegov uticaj na Republikansku stranku ostao je snažan, i uspeo je da dobije kandidaturu stranke za predsedničke izbore 2024. godine.

Pohod na drugi mandat i pravni problemi

Nakon što je napustio Belu kuću, Donald Tramp se fokusirao na jačanje svog političkog uticaja kroz mitinge i podršku konzervativnim kandidatima širom Sjedinjenih Država. Njegova retorika o navodnoj izbornoj prevari postala je centralna tema među mnogim republikancima, što je dovelo do toga da se veći deo stranke uskladi sa njegovim stavovima, a pokreti poput "Zastavimo krađu" ("Stop the Steal") dobili su zamah.

Tramp je takođe nastavio da izaziva pažnju medija i javnosti, bilo kroz objave na svojoj platformi društvenih mreža, Truth Social, koju je pokrenuo 2021. godine, ili kroz nastupe na televiziji i mitinzima. Uprkos ukidanju njegovih naloga na glavnim društvenim mrežama poput Tvitera i Fejsbuka nakon događaja 6. januara, Trampov glas je ostao snažan u konzervativnim krugovima.

Suočio se s nekoliko pravnih izazova nakon svog predsedničkog mandata, uključujući istrage o njegovom poslovanju i njegovu ulogu u napadu na Kapitol. Ipak, nastavio je da gradi imidž borca protiv establišmenta i elita, što mu je obezbedilo trajnu podršku kod velikog dela republikanskog biračkog tela.

Njegov uticaj na budućnost Republikanske stranke i američke politike ostaje veoma značajan, dok se debata o njegovom nasleđu i njegovoj ulozi u američkoj istoriji nastavlja.

Biznis prepustio sinovima

Trampove poslovne aktivnosti objedinjene su u entitet poznat kao Trump organization, koja je naslednica kompanije koju su osnovali njegova baka i otac. Tramp je preuzeo kompaniju 1971. godine, preimenovao je 1973, a formalno rukovodstvo predao je svojim sinovima Donaldu Mlađem i Eriku 2017. godine. Za razliku od tipičnih poslovnih korporacija koje zvanično poseduju svoje podružnice, ova je zbirka od oko 500 pojedinačnih poslovnih subjekata, koje uglavnom ili isključivo poseduje sam Donald Tramp. Nijedan od tih delova nije kompanija koja je na berzi, pa nisu u obavezi da javno objavljuju svoj finansijski status ili vrednost (kao što to moraju javne korporacije).

Pošto Donald Tramp, za razliku od poslednjih predsednika počevši od Ričarda Niksona, nikada nije objavio svoje lične poreske prijave, nije bilo moguće sprovesti potpunu procenu finansija njegove kompanije.

"Izbegavanje poreza čini me pametnim"

Do trenutka kada je Donald Tramp izabran za predsednika u novembru 2016. godine, Tramp organizacija je posedovala veliki broj kompanija, proizvoda i licenci. Ta imovina je uključivala najmanje desetak golf odmarališta u Sjedinjenim Državama i pet u drugim zemljama; osam hotelskih objekata u SAD i šest u inostranstvu; i desetine drugih nekretnina širom sveta. U avgustu 2016, New York Times je izvestio da njegove nekretnine imaju najmanje 650 miliona dolara duga. Kao kandidat, Tramp se hvalio svojim visokim nivoom duga i sposobnošću da smanji ili eliminiše svoje obaveze za porez na prihod, uprkos svom visokom ličnom bogatstvu. (Tačan nivo njegovog bogatstva je predmet debate i dalje se osporava). Izbegavanje poreza, kako je rekao tokom debate sa Hilari Klinton u jesen 2016, "čini me pametnim".

Hiljade sudskih sporova i sumnjivi poslovi

Trampove firme su takođe bile uključene u veliki broj tužbi, i kao tuženi i kao tužitelj. Novine USA Today su izvestile da je, do 2016. godine, Tramp ili neka od njegovih kompanija bila uključena u 3.500 pravnih slučajeva na federalnim i državnim sudovima. Tramp je bio tužitelj u 1.900 slučajeva, u kojima je on tužio nekoga; u 1.450 slučajeva bio je tužen. Ostali slučajevi uključivali su druge vrste pravnih sporova, uključujući bankrotstva.

Nakon što je izabran 2016. godine, Trump organization je rešila nekoliko visokoprofilnih slučajeva. Tri su se odnosila na optužbe za prevaru potrošača od strane sada već nepostojećeg Tramp univerziteta, kompanije koja je bila usmerena na profit i koja je pokrenuta 2005. godine, nudeći kurseve iz oblasti nekretnina i obećavajući da će otkriti tajne Trampovog ličnog uspeha. Tramp je platio 25 miliona dolara kako bi se rešili ti sporovi, ne priznajući krivicu. Takođe je zatvorio neprofitnu fondaciju Tramp, nakon izveštaja da nije lično doprinela svojim sredstvima od 2008. godine, već je koristila prikupljeni novac od drugih i potencijalno se upustila u ilegalne radnje koje su se ticale samog delovanja.

Trampova poslovna karijera, priroda Trump organization i nepoznati, ali značajni nivoi ličnog duga vezani za njegovu globalnu imovinu, stvorili su situaciju bez presedana kada je izabran za predsednika. Mnogi politički posmatrači izjavili su da su zabrinuti zbog mogućih sukoba interesa između njegovih firmi i predsedničkih odluka.

Kritičari su se bojali da će on neizbežno prekršiti odredbu o naknadama i zaradama američkog Ustava, koja zabranjuje saveznim zvaničnicima da primaju poklone ili isplate (ili bilo šta drugo od vrednosti) od stranih lidera. Svaki strani lider, kompanija ili osoba koja posluje s nekretninama u vlasništvu Trampa, tvrdili su kritičari, stavlja novac u džep Donalda Trampa. Tramp je odbacio pozive da se u potpunosti povuče iz svojih firmi, izjavivši da će svakodnevne operacije Trump organization preneti na svoje odrasle sinove. Njih dvojica su zauzvrat obećali da neće sklapati nove poslove sa stranim zemljama.

(Telegraf.rs)