Evropska unija će povećati deportaciju imigranata: Počinje samit lidera Unije u Briselu

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da bi Evropska unija mogla da "izvuče pouke" iz spornog italijanskog zakona o procesuiranju migranata, koje se vrši van njene teritorije i to u Albaniji.

Izjava predsednice Evropske komisije usledila je uoči dvodnevnog samita lidera EU, koji danas počinje u Briselu.

Preporučujemo

Ona je u pismu državama članicama navela da će Evropska komisija predstaviti novi zakonodavni predlog za povećanje deportacija migranata.

Fon der Lajenova koja je nedavno započela drugi petogodišnji mandat na mestu predsednice Evropske komisije, očigledno je reagovala na pritisak koji dolazi sa svih strana Evrope po pitanju migracija.

U svom pismu navela je da je stopa vraćanja migranata iz zemalja EU trenutno samo oko 20 odsto, što znači da velika većina ljudi kojima je naređeno da napuste zemlju članicu EU to ne čini.

"Mnogi jednostavno ostaju ili se prebacuju u drugu zemlju unutar bloka", rekla je ona i nastavila:

"Države članice bi trebalo da prepoznaju odluke koje donose druge zemlje EU kako bi osigurale da migranti koji imaju odluku o vraćanju u jednoj zemlji ne mogu iskoristiti propuste u sistemu da izbegnu vraćanje".

Njen komentar dolazi u trenutku kada Italija započinje svoj dugo očekivani plan, prema kojem će neki od migranata spasenih u Mediteranu biti poslati u Albaniju u posebne centre dok se procesuiraju njihovi zahtevi za azil.

Ranije ove nedelje, 16 muškaraca iz Bangladeša i Egipta, prebačeno je iz centra za migrante na ostrvu Lampedusa kod Sicilije, u jedan od dva specijalno izgrađena centra na albanskoj obali, gde će se ispitivati njihovi zahtevi za azil.

Ovi centri, koji su koštali oko 650 miliona evra, trebalo je da budu otvoreni prošlog proleća ali su se suočili s dugim kašnjenjima. Plaćeni su od strane italijanske vlade i biće u funkciji prema italijanskom zakonu.

Oni će smeštati migrante dok Italija ispituje njihove zahteve za azil. Trudnice, deca i ranjive osobe biće isključeni iz ovog plana. Politički protivnici desničarske italijanske premijerke Đorđe Meloni, kao i nekoliko NVO, kritikovali su italijanski dogovor s Albanijom.

Rikardo Mađi, poslanik leve stranke "Evropa plus", rekao je da je plan za Albaniju "okrutan, beskoristan i skup", dok je NVO Lekari bez granica saopštila da bi to "moglo rezultirati daljom štetom i kršenjem ljudskih prava".

Međutim, obraćajući se poslanicima u utorak, premijerka Meloni je tvrdila da je plan "novi, hrabar i put bez presedana" koji "savršeno odražava evropski duh".

Implementacija i rezultati dogovora s Albanijom biće pomno praćeni od strane mnogih zemalja članica EU, od kojih je već nekoliko pokušalo da se suoči s porastom podrške ekstremno desničarskim strankama, tako što su pooštrile svoju retoriku i pristup migracijama.

Samo u poslednjih nekoliko nedelja, Nemačka je ponovo uvela granične kontrole, francuska vlada je izjavila da će razmotriti pooštravanje imigracionog zakonodavstva, dok je Poljska najavila plan da privremeno obustavi pravo na azil za osobe koje prelaze granicu.

Poljski premijer Donald Tusk rekao je da je kontroverzni potez imao za cilj da spreči Belorusiju da "destabilizuje" Poljsku dopuštanjem da veliki broj migranata pređe granicu.

U Francuskoj i Nemačkoj, jeziva ubistva koja su počinili azilanti, izazvali su pozive za strožim merama protiv imigracije. Sirijski azilant je nožem ubio troje ljudi u Zolingenu, dok je marokanski državljanin ubio studenta kod Pariza.

U oba slučaja, ubistva su počinili muškarci kojima su bile izdate naredbe o protjerivanju koje nisu sprovedene. Prošlog meseca, 15 zemalja članica potpisalo je predlog Austrije i Holandije za poboljšanje "efikasnosti" sistema deportacije.

(Telegraf.rs)