Ove države u Americi su ključne: One će odlučiti da li će pobediti Kamala Haris ili Donald Tramp

Sjedinjene Američke Države iščekuju jedne od najuzbudljivijih predsedničkih izbora u poslednjim decenijama. Dok su neke savezne države postale konkurentne zahvaljujući uzdrmanoj trci, druge su već decenijama bojišta na izborima. Kako poslednjih meseci stoje stvari, sedam država koje se u američkoj političkoj terminologiji nazivaju "swing states" (neodlučne države, odnosno one u kojima se ne može sa sigurnošću reći ko će pobediti) mogle bi 5. novembra da odluče ko će biti naredni predsednik SAD - sadašnja potpredsednica Kamala Haris ili bivši predsednik Donald Tramp.

Sva trenutna istraživanja javnog mnjenja u vezi sa predsedničkim izborima u SAD šalju istu poruku: potpredsednica Kamala Haris i bivši predsednik Donald Tramp su praktično izjednačeni u nacionalnom glasanju. Iako Harisova prema poslednjim anketama blago vodi, ta razlika se podvodi pod ono što se zove "mogućnost statističke greške".

Preporučujemo

Štaviše, iako neka istraživanja daju prednost jednom ili drugom kandidatu, rezultati generalno ostaju unutar granica te statističke greške.

Međutim, zbog sistema Elektorskog koledža u SAD, izbori neće biti odlučeni na osnovu nacionalnog glasanja, već kombinacijom država koje svaki od kandidata osvoji. Da krajnje pojednostavimo, svaka država pobedniku daje određeni broj takozvanih elektorskih glasova, a pobednik je onaj ko ih više sakupi. Dakle, ne obavezno onaj kandidat koji dobije ukupno više glasova birača, već onaj koji osvoji više elektora.

Kao i na svakim izborima, samo nekoliko država je ove godine zaista konkurentno, i te države privlače najveću pažnju kampanja u poslednjim nedeljama izborne trke dok obe strane pokušavaju da steknu prednost, piše EuroNews.

U poslednja dva izborna ciklusa, neke od ovih država su odlučile pobednika sa samo nekoliko desetina hiljada glasova razlike od nekoliko miliona glasača koliko imaju, što znači da i Haris i Tramp mogu pobediti sa malim razlikama, bez obzira na ukupan broj glasova na nacionalnom nivou.

Na osnovu nedavnih izbora i trenutnih dokaza iz anketa, sedam država je definitivno u igri — plus nekoliko koje bi mogle doneti iznenađenje.

1. Arizona — država gde se razlika meri u stotinama (pobedniku donosi 11 elektorskih glasova)

• 2016: Tramp +3,5% u odnosu na Hilari Klinton
• 2020: Bajden +0,3% u odnosu na Donalda Trampa

U izbornoj noći 2020. godine, republikanski naklonjena mreža Fox News razbesnela je Trampovu kampanju tako što je prva objavila pobedu Džoa Bajdena u Arizoni.

Trebalo je nekoliko dana da većina drugih medija potvrdi definitivan rezultat, a Bajdenova razlika u pobedi bila je zapanjujuće mala: manje od 10.500 glasova od gotovo 3,4 miliona koliko ih je glasalo.

Ovaj rezultat bio je još više iznenađujuć jer nijedan demokrata nije pobedio u ovoj državi još od Bila Klintona 1996. godine. Iako su demokrate zabeležile neke uspehe na državnom nivou, priče o promeni demografije u korist demokrata do tada nisu dovele do pobede na predsedničkim izborima, iako je država krenula u tom smeru 2016.

Demokrate su pobedile na izborima za guvernera i zadržale jedno od mesta u Senatu 2022. godine, što ukazuje na to da baza stranke i operacije izlaska na birališta ostaju snažne. Ipak, iako je Haris vodila kampanju u toj državi, ona se i dalje smatra jednom od država koje je najteže zadržati.

Ali, dve paralelne kampanje mogle bi pomoći Kamali Haris da zadrži prednost u Arizoni.

Senatorska trka za mesto koje napušta demokratkinja koja je postala nezavisna, Kirsten Sinema, verovatno će ići u korist demokrata, s obzirom na to da su republikanci iz Arizone nominovali notorno nepopularnog "Trampistu", bivšu kandidatkinju za guvernera Kari Lejk.

Još važnije, Arizona je jedna od 10 država u kojima će glasači na ovim izborima moći da se izjasne o pravima na abortus putem referenduma.

Nakon što je Vrhovni sud ukinuo presudu Rou protiv Vejda, koja je garantovala federalno pravo na abortus, Arizona se vratila na drakonski zakon iz 19. veka koji zabranjuje abortus u gotovo svim okolnostima.

Kampanje koje podržavaju pravo na izbor sada organizuju napore kako bi podržale meru koja bi u Ustav Arizone uvela pravo na abortus do trenutka kada plod postane održiv, a taj napor gotovo sigurno će povećati izlaznost među biračima koji podržavaju Harisovu.

2. Džordžija — država za koju je Tramp lažno tvrdio da ju je osvojio (16 elektorskih glasova)

• 2016: Tramp +5,13%
• 2020: Bajden +0,23%

Veoma tesna pobeda Džoa Bajdena u Džordžiji bila je još jedan zapanjujući poraz za Trampa 2020. godine, a ta država je odmah postala jedan od glavnih ciljeva bivšeg predsednika u njegovoj kampanji da poništi izborni rezultat.

Članovi Trampovog pravnog tima kasnije su se suočili sa pravnim postupcima zbog svojih akcija — posebno zbog napada na dva nestranačka izborna radnika — dok se Tramp suočava sa državnim krivičnim procesom u kojem se navodi da je pokušao da nepropisno utiče na rezultat vršeći pritisak na državne zvaničnike.

Slučaj se delimično zasniva na ozloglašenom telefonskom pozivu upućenom pre pobune 6. januara, u kojem je Tramp lažno tvrdio da je pobedio, iznosio lažne tvrdnje o izbornim prevarama i tražio od državnog sekretara da "nađe" 12.000 glasova koji su mu bili potrebni da preokrene izbore u svoju korist.

Sa raznovrsnom populacijom i rastućim urbanim područjima, Džordžija je već neko vreme demografski naklonjena demokratama, a sada ima i dva demokratska senatora.

Ipak, zbog tesnog rezultata iz 2020. i postavljanja Trampovih lojalista u Državni izborni odbor, Harisova nema mesta za opuštanje.

Džordžiju je nedavno teško pogodio uragan Helen, zbog čega je republikanski guverner Brajan Kemp proglasio vanredno stanje u svim okruzima u državi.

Posledice su obeležene intenzivnim dezinformacijama o odgovoru administracije Bajden-Haris na katastrofu, ali je Kemp zahvalio predsedniku na otvorenosti za njegove zahteve za pomoć.

3. Mičigen — država koja je jednom pomogla Trampu da pobedi (15 elektorskih glasova)

• 2016: Tramp +0,23%
• 2020: Bajden +2,78%

Pored Pensilvanije i Viskonsina (o kojima ćemo govoriti u nastavku), Mičigen je jedna od tri države koje su Trampu donele pobedu u Elektorskom koledžu 2016. godine, prelazeći na republikansku stranu po prvi put od 1988. godine.

Jedan od razloga zašto je pobedio Hilari Klinton u toj državi bio je blago smanjen broj birača naklonjenih demokratama u najvećem gradu države, Detroitu. Nakon što je Bajden povratio Mičigen sa razlikom od 2,78%, Haris se nada da će zadržati tu državu u koloni demokrata visokim odzivom birača u gradu koji ostaje uporište stranke.

Ona se takođe nada da će birači biti odbijeni veoma negativnom retorikom njenog protivnika. U nedavnom govoru u Ekonomskom klubu Detroita, Tramp je ponovio svoje ranije izjave o gradu — nekada ozloglašenom po kriminalu i urbanom propadanju — koristeći ga kao upozorenje za celu zemlju.

Naravno, kampanja Harisove je iskoristila Trampove reči i druge izjave kako bi ih pretvorila u promotivni spot, ali sa pozitivnim tonom.

4. Nevada — država koju uglavnom drže demokrate (6 elektorskih glasova)

• 2016: Klinton +2,42%
• 2020: Bajden +2,39%

Jedina država među ovogodišnjim kolebljivim koja je glasala i za Klintonovu i za Bajdena, Nevada nije glasala za republikance od 2004. godine.

Ona se stalno smatra ključnom neodlučnom državom, a njen status je dodatno ojačan ranom pozicijom u kalendaru predsedničkih primarnih izbora obe strane, kao i serijom žestoko osporavanih trka za Senat — uključujući jednu ove godine.

Ključ za pobedu u Nevadi je velika hispanoamerička populacija, biračka grupa koja je u poslednjim predsedničkim ciklusima bila izrazito naklonjena demokratama. U novijim anketama se, međutim, nazire da je Tramp, uprkos svojoj dugoj istoriji ekstremne rasne retorike prema imigrantima iz Latinske Amerike, uspeo da zadobije podršku među ovom grupom, posebno među muškarcima.

I Tramp i Haris su nedavno aktivno tražili podršku latinoameričkih birača, ali sa veoma različitim porukama.

Dok Haris gura poruku usmerenu na ekonomske mogućnosti i balansiranje bezbednosti granica sa pravičnim tretmanom imigranata, Tramp je nedavno održao okrugli sto sa latinoameričkim liderima u Las Vegasu, gde je govorio o navodnom katastrofalnom padu SAD i tvrdio da demokrate žele da zabrane krave.

Dok je Bajdenova pobeda 2020. bila neznatno tanja nego Klintonove 2016, demokrate u Nevadi i dalje imaju prednost u organizaciji. Nevada je dom preminulog demokratskog senatora Harija Rida, koji je predvodio svoju stranku u gornjem domu Kongresa tokom većeg dela Obamine administracije.

Takozvana "Ridova mašina", preko koje je organizovao demokratske glasače u državi, i dalje se smatra jednom od najefikasnijih izbornih operacija u SAD — kao što pokazuje činjenica da država i dalje ima dva demokratska senatora, od kojih se uglavnom očekuje da jedan osvoji reizbor ove godine.

Tramp, s druge strane, ima dugu istoriju poslovanja u Las Vegasu, gde još drži hotel.

5. Severna Karolina — jedina koja je dvaput glasala za Trampa (16 elektorskih glasova)

• 2016: Tramp +3,66%
• 2020: Tramp +48,59%

Jedina neodlučna država koja je privukla nacionalnu pažnju i koja je dvaput glasala za Trampa, Severna Karolina je možda najtipičnija "swing" država.

Iako ima demokratskog guvernera, država ima dva republikanska senatora; poslednji put je glasala za demokratskog predsednika 2008. godine, ali je od Obamine pobede bila država sa tesnim izborima.

Sa naprednom poslovnom, obrazovnom i tehnološkom industrijom, Severna Karolina je dom mnogih studenata i mlađih radnika čije vrednosti mnogo više odgovaraju Harisovoj nego Trampu.

Istovremeno, mnogi izabrani državni zakonodavci su izrazito konzervativni. Severna Karolina je uvela jednu od najstrožih zabrana abortusa u zemlji, zabranjujući ženama da prekidaju trudnoću nakon 12 nedelja — što je trenutak pre nego što mnoge uopšte shvate da su trudne — a, kao i drugde, gnev zbog ukidanja osnovnih prava dodatno je podstakao birače naklonjene demokratama.

Kao i Džordžija, Severna Karolina je teško pogođena uraganom Helen, a čak su i unutrašnji zapadni delovi države pretrpeli razorne poplave.

Nastali haos čini državu teškom za istraživanje ili putovanje kroz poslednje nedelje izbora, što znači da će biti teže predvideti ishod nego u većini drugih država.

6. Pensilvanija — ona koja je odlučujuća (19 elektorskih glasova)

• 2016: Tramp +0,72%
• 2020: Bajden +1,17%

Gubitak Hilari Klinton u Pensilvaniji efektivno je okončao njene nade da postane predsednica, uprkos tome što je vodila intenzivnu kampanju tamo sve do noći pre izbora.

Konstantno kolebljiva država, Pensilvanija je dom dva izrazito demokratska grada, Pitsburga na zapadu i Filadelfije na istoku, dok je centralni deo države mnogo konzervativniji, sa ruralnim zajednicama i postindustrijskim gradovima koji su poslednjih decenija naklonjeni republikancima.

Generalno prihvaćen model za pobedu demokrata u Pensilvaniji je da osvoje veliku većinu u Pitsburgu i Filadelfiji, kao i da pobede u umerenijim predgrađima Filadelfije.

Trampova snaga, međutim, leži u podsticanju visokog odziva u manje urbanim delovima te države, koje Harisova verovatno neće pridobiti, što znači da će morati da postigne izuzetno dobre rezultate u tradicionalnim uporištima svoje stranke.

7. Viskonsin — država u kojoj su umrle nade Hilari Klinton (10 elektorskih glasova)

• 2016: Tramp +0,77%
• 2020: Bajden +0,63%

Viskonsin je treća od tri države koje su prešle na republikansku stranu i time osujetile nade Hilari Klinton 2016. godine.

Poput Mičigena, jedan od razloga za njen poraz — sa razlikom od manje od 23.000 glasova — bio je relativno slab odziv u urbanim sredinama Milvokiju i Medisonu, dok je Tramp osvojio visoku podršku u ruralnim područjima. Godine 2020. Bajden je uspeo da poboljša svoje rezultate u oba grada.

Kao i većina ovogodišnjih kolebljivih država, Viskonsin je bio meta Trampovog pravnog tima u pokušaju da preokrenu izbore, ali bez uspeha. A kao i nekoliko drugih država, i Viskonsin ima izbore za Senat, na kojima demokratkinja Temi Boldvin brani svoje inače sigurno mesto.

Predsednički kandidati imaju Viskonsin u fokusu. Tu je Haris održala svoj prvi skup ovog leta nakon što je preuzela mesto demokratske kandidatkinje, a republikanci su održali svoju konvenciju u Milvokiju.

Haris je kasnije govorila u areni koju su koristili republikanci za taj događaj, a njen govor je prenošen uživo na demokratskoj konvenciji u Čikagu.

Neizvesnosti i potencijalna iznenađenja

Daleko je od nemogućeg da izborna noć donese iznenađenje.

Godine 2016, dve najuže pobede Hilari Klinton bile su u Nju Hempširu i Minesoti, dvema državama koje demokrate već neko vreme redovno osvajaju.

Nijedna od njih se ove godine ne smatra ozbiljno ugroženom — posebno jer se popularni guverner Minesote, Tim Volc, pridružio Harisovoj kao kandidat za potpredsednika — ali iskustvo Hilari Klinton pokazuje da se poredak sigurnih država ne može uzeti zdravo za gotovo.

U međuvremenu, bilo je anketa koje pokazuju da je Haris konkurentna u bivšim kolebljivim državama za koje se smatralo da su potpuno izgubljene za demokrate.

Jedna anketa ju je stavila samo četiri poena iza Trampa u Ajovi, koju je poslednji put osvojio Obama 2012. godine, dok joj brojne ankete daju Trampu prednost od svega pet poena u elektorskim glasovima bogatoj državi Ohajo. Čak se čini da mu je ona relativno blizu i na Floridi, koja je efektivno njegova matična država i još jedno mesto gde su demokrate izgubile u poslednja dva izborna ciklusa.

Međutim, postoji dovoljno ultra-tesnih kolebljivih država u kojima može da vodi kampanju, pa je malo verovatno da će tim Harisove trošiti vreme i resurse na pokušaje osvajanja malo verovatnih pobeda — što je greška koju je napravila Klintonova 2016. godine, kada je pred kraj kampanje skrenula pažnju na Teksas, koji je na kraju bio neosvojiv.

U međuvremenu, nakratko je izgledalo da bi republikanci mogli da postignu proboj u Nebraski vršenjem pritiska na državne zakonodavce da promene izborni sistem države, prema kojem dodeljuje svoje elektorske glasove po kongresnom distriktu.

Oni su odbili da to urade, što znači da Haris i dalje ima jake šanse da zadrži jedan osvojiv glas iz Omaha distrikta.

(Telegraf.rs)