Da li je nivo stručne spreme postao najbolji pokazatelj kako će ko glasati na izborima u Americi?

Bliže se predsednički izbori u Americi, a tamošnji glasači su podeljeni na mnogo način - po polu, rasi, regionu, a sve to može poslužiti da se objasni trenutno stanje u tamošnjoj politici.

Sve više žena podržava demokrate, a rodni jaz za koji se čini da će se verovatno povećati kako je pad Roe protiv Vejda Sjedinjene Američke Države pretvorilo u zemlju sa državama koje štite prava na abortus i državama koje zabranjuju abortus.

Preporučujemo

Mera u kojoj bivši predsednik Donald Tramp može da "izvuče" podršku potpredsednici Kamali Haris među obojenim glasačima, posebno Latinoamerikancima i Afroamerikancima, mogla bi biti posledica u državama u kojima se očekuju velike margine.

Seoski birači uglavnom su na strani republikanaca, gradski glasači su uglavnom uz demokrate, a ko god može da dobije prednost u predgrađima, pobediće u novembru.

Međutim, postoji još nešto veoma važno što deli glasače, tvrdi demokratski strateg Dag Sosnik, politički direktor bivšeg predsednika Bila Klintona.

Sve veći jaz u obrazovanju

"Najveći pojedinačni, najbolji predskazivač toga kako će neko sada glasati u američkoj politici je nivo obrazovanja. To je sada nova 'linija greške' u američkoj politici“, rekao je Sosnik u podkastu CNN Political Briefing.

Trampov uspon u protekla tri izborna ciklusa, tvrdi Sosnik, "ubrzao je i dovršio ovo političko prestrojavanje zasnovano na obrazovanju koje se formiralo od ranih 70-ih, na početku pada srednje klase".

"Kako SAD prelaze na ekonomiju 21. veka, postoji rascep između ljudi koji stiču obrazovanje – to je postala osnovna Demokratska stranka", rekao je on, upoređujući ih sa ljudima koji se osećaju zaostalim, navodeći da je "ta grupa birača sada moderna Baza Republikanske partije".

Ne postoje podaci koji mogu da podupru ove tvrdnje, kako je Sosnik ranije pisao. U izveštaju iz avgusta o porastu nejednakosti u prihodima u SAD, Banka federalnih rezervi Sent Luisa je dokumentovala da na svaki dolar bogatstva u domaćinstvu na čijem je čelu diplomac fakulteta, domaćinstvo na čijem je čelu diplomirani srednjoškolac ima 22 centa. Cifra se penje na 30 centi za domaćinstva na čijem čelu je neko sa nekim fakultetom, ali bez diplome.

Drugim rečima, ljudi sa diplomom fakulteta drže oko tri četvrtine bogatstva u SAD, ali čine samo oko 40% stanovništva.

Postoji direktna veza sa politikom. U 2020. godini, prema izlaznim anketama CNN-a, birači sa fakultetskom diplomom činili su 41% biračkog tela i podržali su predsednika Džoa Bajdena sa 55%, nasuprot Trampovih 43%. Tramp je dobio podršku oko dve trećine belih glasača bez fakultetske diplome, ali je izgubio bele birače, fakultetski obrazovane.

Sortiranje država prema nivou obrazovanja

Sosnik je otišao i korak dalje, tvrdeći da sedam ili više država na "bojnom polju" koje bi mogli osvojiti ili Tramp ili Haris takođe imaju tendenciju da budu u sredini na nivou obrazovanja, "ne izobličujući previše fakultetski obrazovanih birača i ne previše bez fakulteta".

"To je jedini razlog zašto se razlikuju od ostatka zemlje", rekao je on.

Fondacija Lumina ima izveštaj koji koristi podatke iz popisa za rangiranje država prema stepenu obrazovanja, uključujući sertifikate nakon završene srednje škole i diplome saradnika. Istina je da većina "bojnih polja" - Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin i Džordžija, Severna Karolina i Arizona - sva su blizu proseka. Postoji i jedan važan izuzetak. Nevada - koja je država gde se lome koplja - ima jedan od najnižih nivoa obrazovanja u SAD. Dok su većina država sa najvišim obrazovnim dostignućima plave države na severoistoku, Juta, crvena država, takođe je pri vrhu liste.

Šta je sa "klackalicama"?

U meri u kojoj su tradicionalni "sving glasači" ubedljivi na ovim izborima, Sosnik je tvrdio da bi to mogli biti ljudi poput političkih nezavisnih ili republikanaca Niki Hejli.

Ali postoji druga grupa birača za koje je Sosnik tvrdio da je još važnija. Ti birači ne biraju između kandidata, već odlučuju da li će uopšte glasati.

Za Trampa, to su beli glasači u većini bez fakultetske diplome, uglavnom muškarcki koji "ako glasaju, znaćeš da je glasao za Trampa", naveo je Sosnik.

Za Harisovu, to bi mogle biti žene koje uglavnom ne učestvuju u izbornom procesu, ali ove godine hoće, pošto su ovo prvi predsednički izbori otkako je Vrhovni sud dozvolio nekim državama da zabrani većinu ili sve vrste abortusa.

"U ovu drugu vrstu sving birača spadaju i mladi birači, koji su manje pouzdani da glasaju", rekao je Sosnik.

Sosnik smata i da je ceo Trampov uspeh u politici izgrađen oko apelovanja ne na nezavisne, već na one koji nisu tradicionalni birači.

"Obrazovno 'prestrojavanje' bi takođe moglo da promeni način na koji gledamo na predsedničke izbore u odnosu na polugodišnje izbore", rekao je on.

"Sve do Trampa, demokrate su uvek bile bolje u predsedničkim godinama jer su retki glasači bili demokrate. Republikanci su uvek prolazili bolje u slobodnim godinama jer su glasači sa velikom sklonošću bili republikanci. To je sada potpuno okrenuto na svoju stranu", tvrdi Sosnik.

(Telegraf.rs)