Rusija će imati kapaciteta da napadne NATO do 2030. godine, alarmantno upozorenje iz Berlina

Rusija će biti sposobna da pokrene napad na NATO do 2030. godine i pojačava svoje napore da sabotira zapadne saveznike Ukrajine, upozorio je šef Nemačke spoljne obaveštajne službe BND.

Nemačka, koja je drugi najveći vojni saveznik Kijeva posle Sjedinjenih Američkih Država, sve više postaje meta ruskog špijuniranja i sabotiranja, preneo je "france24.com".

Preporučujemo

"Sviđalo se to nama ili ne, mi smo u direktnoj konfrontaciji s Rusijom", rekao je Bruno Kal, šef spoljne obaveštajne službe BND, tokom saslušanja u parlamentu.

Kal je naveo da je dugoročni cilj ruskog predsednika Vladimira Putina da oslabi Zapad, dok vojni sukob sa NATO postaje "opcija za Rusiju".

"Što se tiče ljudstva i opreme, ruske oružane snage će verovatno do kraja ove decenije biti sposobne da izvedu napad na NATO", dodao je Kal.

On je govorio na saslušanju u Bundestagu zajedno sa šefovima domaće i vojne obaveštajne službe, koji su takođe upozorili na sve veću pretnju od Rusije u kontekstu invazije na Ukrajinu.

"Rusko špijuniranje i sabotiranje u Nemačkoj rastu, i kvantitativno i kvalitativno", naveo je Tomas Haldenvang, šef domaće obaveštajne službe.

Haldenvang je spomenuo nekoliko sumnjivih saboterskih aktivnosti, uključujući i incident sa paketom koji je eksplodirao i zamalo ugrozio teretni avion kompanije DHL. Paket je planuo na zemlji na aerodromu u Lajpcigu u julu, pre nego što je trebalo da bude ukrcan u avion, što je Haldenvang opisao kao "srećnu okolnost".

"Da je eksplodirao tokom leta, avion bi se srušio, a ostaci su mogli da ugroze sve ljude ovde u Nemačkoj koji, javno ili tajno, simpatišu Putinu", rekao je on.

Haldenvang je rekao da se Rusija takođe bavi kampanjama dezinformisanja, koristi dronove za špijuniranje kritične infrastrukture i pokušava da regrutuje ljude, uključujući i one iz sveta organizovanog kriminala.

Kampanja Moskve za narušavanje stabilnosti razvila se iz oluje u "pravi uragan" koji se kreće ka zapadu, naveo je Haldenvang, uz napomenu da se istočni susedi Nemačke, Poljska i baltičke države, suočavaju s još "brutalnijom" pretnjom.

Nemačku je potreslo nekoliko slučajeva navodnog špijuniranja za Rusiju i sabotaža od početka invazije Moskve na Ukrajinu u februaru 2022.

U aprilu su istražitelji uhapsili dvojicu nemačko-ruskih državljana pod sumnjom da su špijunirali za Rusiju i planirali napade u Nemačkoj,  uključujući i na američke vojne baze, kako bi se ugrozila vojna pomoć Ukrajini.

Nakon toga, jedna nemačka vojna baza je zatvorena kada je na ogradi otkrivena rupa, što se smatra aktom sabotaže, dok su navodno uljezi pokušali da uđu u NATO kampove u zemlji.

"Nemačke oružane snage zabeležile su "značajan porast" špijunskih i saboterskih aktivnosti povezanih s Rusijom", izjavila je Martina Rozenberg, šefica vojne obaveštajne službe, tokom parlamentarnog saslušanja.

Među ruskim aktivnostima bili su "izviđanje nemačkih isporuka oružja Ukrajini", kao i nadzor vojnih obuka i projekata naoružavanja, dodala je ona.

Troje šefova nemačkih obaveštajnih službi apelovalo je na veće ovlašćenje za borbu protiv ruskih aktivnosti i drugih pretnji na nemačkom tlu.

"Obaveštajne službe su gasile požare na sve strane", rekao je Haldenvang, ukazujući i na pretnje, koje dolaze od kineskih i iranskih aktivnosti, kao i od radikalnih islamista i ekstremne desnice u Nemačkoj.

(Telegraf.rs)