Lista za ubijanje na dark vebu: Prevaranti uzimaju bitkoine od naivnih, a životi ucenjenih su stvarno ugroženi
Početkom 2020. godine svet je bio okovan pandemijom koronavirusa, a novinar Karl Miler, koji prati dešavanja u IT industriji, došao je do zapanjujućeg i morbidnog otkrića.
Istražujući mračni deo interneta iz Londona, njegov kolega, haker po imenu Kris, provalio je na tajnu veb stranicu na kojoj su ljudi postavljali mete koje bi trebalo likvidirati. Nešto poput ibeja za ugovore o ubistvima, preneo je britanski "Telegraf".
To je bila "lista za ubijanje": katalog stotina imena običnih muškaraca i žena, sa slikama i ličnim informacijama, koje su drugi želeli da ubiju. Lista zahteva bila je zastrašujuća.
"Ubiti ga i učiniti da izgleda kao saobraćajna nesreća", zahtevao je jedan. Drugi je tražio: "Želim da se kuća zapali s unutra prisutnim osobama. Bez preživelih".
"Sećam se da sam tada bio prilično smiren", kaže Miler u razgovoru sa novinarima preko Zuma, prisećajući se tog prekretnog trenutka.
"A onda te večeri, sedeći u mraku, gledajući kroz prozor na grad pod kovid blokadom, mislio sam ‘u šta sam se zaista upustio?’“.
Pristup sajtu bio je tek početak četvorogodišnje istrage za Milera, Krisa i mali tim novinara, dok su pokušavali da otkriju ovo zastrašujuće otkriće. Proces je uključivao policijske snage i obaveštajne agencije širom sveta, uključujući Metropoliten policiju i FBI.
Njegova istraga je postala osnova za uzbudljiv novi podkast "Lista za ubijanje", čijih prvih šest epizoda je nedavno postalo dostupno. Nije prošlo dugo pre nego što je Miler shvatio da postovi na sajtu ne vode do stvarnih ubistava.
Umesto toga, sajt za ubijanje bio je prevara, u kojoj su korisnici prevareni da šalju novac, u obliku bitkoina, za ugovore o ubistvima koji nikada neće biti izvršeni. Sajt se pretvarao da je posrednik koji bi spojio ubice sa klijentima.
Portal na "dark vebu" obećabao je da će sačuvati bitkoine dok ugovor ne bude ispunjen. Umesto toga, vlasnik sajta, zagonetni rumunski kriminalac po imenu Jura, koristio je to da održava elaboriranu iluziju. Pretvarao se da prenosi poruke od ubica, odgovarao bi kupcima govoreći da mu trebaju dodatni resursi, prolongirajući ih kako bi izvukao što više novca.
"Prilično brzo smo shvatili da sam sajt nije imao interes da šalje ubice", kaže Miler i nastavlja:
"Ako su bili stvarni, a nisu, to su bili najnesposobnije ubice na planeti. Kontinuirano su se gubili, ili gubili svoje oružje, ili bi došli do cilja i otkrili da su okruženi obezbeđenjem i da je potrebno angažovati još jednog ubicu. Uvek bi pokušavao da proda dodatne usluge, da dobije sve više i više bitkoina".
Ubice su bile iluzija, ali neko je svejedno želeo da te ljude ubije. Miler i njegov tim su shvatili da imaju odgovornost da pomognu.
"Prekinuli smo sve što smo radili i shvatili da su ovo ozbiljne pretnje životima", kaže on.
Koristeći pristup sajtu, izgradili su "cevi", koje su im omogućile da prate moguće pretnje kako su dolazile. Takođe su uključili vlasti.
"Pozvao sam policiju. Mislim da bi svaka razumna osoba uradila to kao sledeći korak. Tada je glavna briga policije u početku bila da li sam ja normalan ili ne. Došli su da me provere zbog mentalnog zdravlja. Rekli su da je velika većina ovakvih poziva, o ubicama sa tamnog interneta i slično, povezana sa mentalnim zdravstvenim problemima".
Čak i nakon što su utvrdili da je Miler zdrav i da su pretnje stvarne, policija nije pokazivala mnogo interesa. Prosledili su informacije Interpolu, ali nije se mnogo toga dogodilo.
"Verovali su mi, ali problem je bio što su ciljevi bili širom sveta, policija nije preuzela odgovornost".
Miler kaže da je više puta ponudio da pokaže policiji kako da provali sajt, ali uzalud. Frustrirani odgovorom policije, Miler i njegov tim su shvatili da će morati sami da upozore moguće žrtve. To nije uvek išlo po planu.
Suočeni sa čudnim britanskim glasom koji govori sa telefona i obaveštava ih da im je život u ozbiljnoj opasnosti, većina ljudi koje je nazvao ga ignorisala je ili se javila, pretpostavljajući da je to neka vrsta prevarantskog poziva.
"Odlučili smo, pomalo fatalno za istragu, da ćemo sami upozoriti ljude sa liste. Pokušao sam, neuspešno, da pozovem ljude. To je bila totalna noćna mora. Nije upalilo. Nadao sam se da će moj britanski naglasak umiriti ljude, ali svi su mislili da sam prevarant. Niko nije poverovao. Niko nije bio uveren. Ljudi bi prekidali vezu".
Dok razgovor o ubicama i naručivanjima ubistava podseća na mafiju, stvarnost je bila mnogo banalnija.
"Isprva sam mislio da će biti reč o gangsterskom svetu, lošim poslovima sa drogom i takvim stvarima. Tek kasnije, kako smo upoznali ljude sa liste i policija istraživala i saznali smo priču, većinom su to bili ljudi koji su pokušavali da ubiju supružnike, bivše supružnike, ljubavne rivale, ljude sa kojima su bili u sukobu oko usvajanja. Zatim je bila manja grupa poslovnih partnera, braće ili roditelja".
Ove potencijalne ubice nisu bili kriminalni geniji.
"I ciljevi i počinioci vode normalan život. Oni su doktori, kontrolori letenja i ribari. Nemaju nikakvu vezu sa organizovanim kriminalom. Mislim da nijedan okrutni kriminalac ne bi pomislio da bi ovi sajtovi sa dark veba mogli da posreduju u izvršenju ubistva".
To je otežavalo upozoravanje potencijalnih žrtava, jer su Miler i njegov tim morali da budu oprezni da ne upozore one, koji su želeli da unajme ubice da imaju pristup sajtu.
Dok su Miller i njegovi saradnici nastavili sa istraživanjem, policija je počela da obraća više pažnje, uverena detaljnim informacijama koje su dolazile preko "dark veba". Usledili su krivični postupci. Do sada je istraga dovela do 34 hapšenja i 28 osuda u 11 zemalja, uz ukupno 150 godina zatvorskih kazni.
Ronald Ilg, neonatolog iz Spokanea, Vašington, uhapšen je od strane FBI agenata nakon što je postavio oglas u kojem je tražio da njegova žena bude oteta i prisilno joj bude ubrizgan herion, nadi da će je to zastrašiti da se ne razvodi od njega. U januaru 2023. osuđen je na osam godina zatvora.
Prva potencijalna žrtva koju je Miller kontaktirao bila je žena po imenu Elena, u Švajcarskoj, koja je isprva bila opuštena u vezi sa pretnjom. Kada je policija konačno istražila njenog otuđenog muža, otkrili su da je iznajmio stan pored njenog.
"Napunio ga je vatrenim oružjem, vrećama za smeće i GPS trakerima. Ne mogu sa sigurnošću da kažem da je planirao da deluje, ali očigledno je bio u aktivnoj fazi pripreme za ubistvo", kaže Miler.
Prošle godine, Vitni Franks, koja je radila u "Sports Direct" u Milton Kejnesu, prvobitno je osuđena na 12 godina (kasnije prepolovljenih) zbog pokušaja da angažuje ubicu za svog kolegu i ljubavnog rivala.
Istraga je otkrila i vlike razmere sajber kriminala. Rumun Jura je bio genijalan online marketinški stručnjak. Da bi privukao ljude na svoj sajt, postavio je niz drugih veb-sajtova, uključujući sajt za upoređivanje ubica na iznajmljivanje, koji je sadržavao uputstva o tome kako da se uđe na "dark veb".
Angažovao je ljude da pišu pozitivne recenzije njegovog sajta i da omalovažavaju njegove konkurente. Kada su korisnici pretraživali na Guglu “kako angažovati ubicu”, neizbežno su završavali na njegovom sajtu. Miler se nada da će podkst pomoći da se podigne svest o tome koliko je sajber kriminal postao rasprostranjen i koliko su policijske metode istraživanja očajno zastarele.
"Nadam se da će to biti neka vrsta buđenja za nas da razgovaramo o sajber kriminalu. Zato što mislim da živimo kroz strašnu krizu kada je reč o sprovođenju zakona. Policija je daleko više potkopana nego što se javno raspravlja. Privatno, policija je vrlo zabrinuta zbog sajber kriminala i teškoća u njegovom istraživanju", upozorava na kraju miler i zaključuje:
"Tteško je policiji o tome otvoreno da govori iz straha da podignu alarm ili daju signale kriminalcima da učine svoje operacije još skrivenijim. Moramo reorganizovati način na koji policija radi. Imamo 43 policijske stanice u Velikoj Britaniji, i sve imaju mali tim za sajber kriminal, a očekuje se da istražuju zločine koji su međunarodnog karaktera".
(Telegraf.rs)