Ukrajinska okupacija dela Kurske oblasti ušla u treći mesec, a za Putinov aparat situacija je sasvim normalna

Ukrajinska invazija na rusku Kursku oblast ušla je u treći mesec, a veliki broj naselja i dalje je pod čvrstom kontrolom ukrajinskih trupa.

Ova operacija predstavlja prvi upad stranih trupa na teritoriju rusije još od završetkaDrugog svetskog rata. Kako prenosi CNN u analizi, ukrajinska invazija je bila veliki udarac za Kremlj, a istovremeno i dokaz za saveznike Kijeva, kao i za ostatak sveta, da ukrajinska vojska nije uvek u defanzivi.

Preporučujemo

Devet nedelja kasnije, napredak Ukrajine je zastao, a nijedna strana u poslednjim danima nije ostvarila značajnije dobitke ili sprovela uspešnu kontraofanzivu. Konačan ishod bitke za Kursk je neizvestan.

Analitičari veruju da zvanični Kijev pokušava da iskoristi svoj početni zamah kao moralni podsticaj i potencijalni adut za pregovore, dok ruski predsednik Vladimir Putin pokušava da iz petnih žila umanji značaj cele invazije i ograniči resurse, koje ruska ratna mašinerija ulaže u njeno suzbijanje.

Kakva je trenutna situacija na terenu?

Prema poslednjoj proceni Instituta za proučavanje rata (ISW) iz Vašingtona, Ukrajina i dalje drži oko 786 kvadratnih kilometara teritorije u Kursku.

"Ruski napadi se uglavnom odvijaju na bokovima našeg uporišta", rekao je komandant jedne ukrajinske jedinice u Kursku, Dmitro, koji koristi kodni znak "Kholod", što znači hladnoća.

"Oni stalno pokušavaju da napreduju, ali njihovi dobici su minimalni. Ponekad uspeju da zauzmu jednu ulicu u selu. Ali to ide u oba smera i mi izvodimo kontraofanzive i potiskujemo ih nazad".

Ukrajinsko glavno uporište nalazi se oko ruskog grada Sudža, a vojska pokušava da uspostavi drugo uporište u blizini sela Veseloe. Ukrajina nije objavila koliko je vojnika poslala u ovaj region.

Rusija je rasporedila relativno veliki broj vojnika, procenjuje se oko 40.000, radi odbrane i kontraofanzive u Kursku, ali analitičar Mark Galeoti opisuje početne snage kao "sastavljene od svega što su mogli da nađu", pri čemu je Rusija na početku invazije koristila regrute i rezerviste.

"To je ekvivalentno pretraživanju jastuka na kauču u potrazi za sitnišem", rekao je Galeoti, viši saradnik Kraljevskog instituta za odbrambene studije (RUSI), britanskog "tink tanka".

Moskva je od tada rasporedila iskusnije snage, ali ne u onom obimu koliko bi ruski civili u Kursku možda želeli. Kako se borbe u ovom području nastavljaju, ruske vlasti tvrde da je više od 100.000 civila raseljeno, dok mnogi drugi sada žive iza ukrajinskih linija.

"Vremenom je kurska operacija do određene mere postala normalizovana", rekao je Galeoti i nastavio:

"Ne bismo trebali pretpostaviti da su Rusi to jednostavno prihvatili. Mislim da je Putin uspeo da odloži donošenje suda, ali ne verujem da je on potpuno izbegnut".

Zašto odgovor Rusije nije bio snažniji?

Rusija pokušava da izbegne preusmeravanje resursa sa linija fronta svoje opsežne invazije na Ukrajinu kako bi se borila u Kursku.

Iako je ova invazija u početku bila šok za vladu i obične Ruse, "Kremlj je to umanjio", prema rečima Džona Loa, saradnika u programu za Rusiju i Evroaziju pri Četam Hausu:

"Strategija je da se populacija odvrati od onoga što se dogodilo, što je nesumnjivo velika sramota, i da se stvori utisak da ovo nije ozbiljno".

Putinova vlada opisala je ovu operaciju kao "upad" i čak je njihovu kontraofanzivu predstavila kao "antiterorističku misiju".

Jedan ruski vojni bloger izrazio je tu normalizaciju u oštrom tonu, rekavši:

"Veći deo Rusije se već navikao na borbe kod Kurska… Oni koji nemaju veze s Kurskom oblasti prilično nezainteresovano prate šta se dešava".

Linije fronta se pomeraju minimalno, ali se borbe, prema izveštajima, vode žestoko, a ruske snage koriste brojne dronove, artiljeriju i bombardere, navodi ukrajinski komandant.

"Ne oklevaju da bace bombu na šumarak ako pretpostave da tamo imamo trupe", rekao je komandant ukrajinskog bataljona "Kholod".

On tvrdi da je Rusija sada poslala snažnu grupu vojnika i borbenih brigada na područje gde se njegova jedinica bori u Kursku, ali da su ruski kontraudari osujećeni zahvaljujući ukrajinskim napadima dronovima i minama.

Šta je Ukrajina postigla?

Analitičari smatraju da je invazija na Kursk imala više ciljeva, uključujući postizanje simboličke pobede.

"Njihov cilj bio je da pokažu zapadnim saveznicima Ukrajine da su Rusi ranjivi i da postoje granice njihove sposobnosti za mobilisanje borbene moći", rekao je Džon Lou.

Dodao je da je invazija takođe pokazala kako su "ruske crvene linije samo retorika".

Ova operacija donela je i moralni podsticaj Ukrajincima. Nekoliko vojnika koji su u septembru razgovarali za CNN rekli su da je, uprkos žrtvama i teškim operacijama, pružanje Rusiji "ukusa sopstvenog leka" vredno borbe.

Ipak, ukrajinski cilj da preusmeri ruske trupe sa istočnog fronta na Kursk do sada nije uspeo. Eksperti ipak navode da Kursk i dalje može biti pregovarački adut u budućnosti.

"Osvajanjem ove teritorije odmah su eliminisali mogućnost da i Rusi i zapadni saveznici kažu: ‘Sada je vreme da stanemo. Hajde da proglasimo primirje,’" rekao je Lou.

Fokus i dalje na istočnoj Ukrajini

U međuvremenu, glavni fokus rata koji traje više od dve ipo godine ostaje na frontovima u istočnom Donbasu u Ukrajini, gde se njene trupe bore da zadrže kontrolu nad strateškim gradom Pokrovsk.

Umesto da usmere resurse na oslobađanje sopstvene teritorije, ruska vojska je proširila svoje napade na više frontova u Ukrajini, uključujući ključna područja Harkova, Donjecka i Zaporožja.

"Čini se da je Kremlju veoma važno da napreduje što je dalje moguće u Donbasu, bez obzira na gubitke", dodao je Lou i nastavio:

"Postoji neka vrsta prozora, koji se uskoro zatvara, jer dolazimo u ovo doba godine kada se putevi pretvaraju u blato".

(Telegraf.rs)