Kako je Amerika zapretila i ubedila Putina da ne koristi nuklearno oružje u Ukrajini: Otkriće čuvenog novinara

U prvoj godini ruske invazije na Ukrajinu Sjedinjene Američke Države su imale obaveštajne podatke koji su ukazivali na "veoma osetljive i verodostojne razgovore unutar Kremlja" da predsednik Vladimir Putin ozbiljno razmišlja o upotrebi nuklearnog oružja.

Cilj je navodno bio da se izbegnu veliki gubici ruskih trupa na frontu, navodi Bob Vudvord, novinar koji se proslavio raskrinkavanjem afere Votergejt, koja je dovela do ostavke Ričarda Niksona, tadašnjeg predsednika SAD.

Preporučujemo

Vudvord u svojoj novoj knjizi "Rat", otkriva detalje o tome kako je Amerika zapretila i ubedila Putina da ne koristi atomsko oružje u Ukrajini. Obaveštajne službe SAD su ukazivale da postoji 50 odsto šanse da će Putin upotrebiti taktičko nuklearno oružje ukoliko ukrajinske snage opkole 30.000 ruskih vojnika u gradu Hersonu na jugu zemlje, navodi se u knjizi, prenosi agencija AP.

Samo nekoliko meseci pre toga, na krajnjem severoistoku, ukrajinske trupe su zaprepastile Ruse munjevitim povratkom Harkova, odnosno oblasti oko drugog po veličini grada u Ukrajini. Tada su se ukrajinske trupe okrenule ka oslobađanju Hersona, strateški lociranog na reci Dnjepar nedaleko od Crnog mora.

Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Džozefa Bajdena, sa užasom na licu gledao je u procene obaveštajnih službi, koje su dolazile iz najboljih izvora, krajem septembra 2022, sedam meseci nakon početka ruske invazije.

Taj izveštaj je izazvao uzbunu u administraciji Džozefa Bajdena, a šanse da Rusija upotrebi nuklearno oružjr su rasle sa pet, na 10 do 50 odsto. Vudvord u knjizi navodi da je predsednik Bajden naložio Salivenu "da stupi u kontakt sa Rusima i da ih upozori da će Amerika reagovati u tom slučaju".

Predsednik je savetniku naložio da "upotrebi preteći ton, ali ne previše oštar", a naložio mu je i da Putinu prenese njegovu ličnu poruku o "katastrofalnim posledicama" ukoliko Rusija pribegne upotrebi atomskog oružja.

Vudvord kasnije u knjizi opisuje i razgovore koje je Donald Tramp imao sa Putiom, nakon što je ovaj napustio funkciju, kao i Bajdenove frustracije zbog izraelskog premijera Benjamina Netanijahua.

Zabrinutost u Vašingtonu da bi Putin mogao da upotrebi nuklearno oružjenije bila je tajna. Od predsednika pa naniže, brojni zvaničnici su upozoravali na to.

Putin i drugi zvaničnici iz Kremlja često su pretili Zapadu ruskim nuklearnim arsenalom. U snažnom, novom upozorenju Zapadu krajem prošlog meseca, Putin je rekao da će se svaki konvencionalni napad na Rusiju, koji podržava nuklearna sila smatrati zajedničkim napadom na njegovu zemlju.

Pretnja je imala za cilj da obeshrabri Zapad da dozvoli Ukrajini da udari duboko u Rusiju oružjem većeg dometa i posledica je promene ruske nuklearne doktrine. Bajden se uzdržao od davanja dozvole Ukrajini da koristi američko oružje za vojne ciljeve dublje unutar Rusije zbog straha od eskalacije rata.

U drugom burnom razgovoru iznetom u Vudvordovoj knjizi, američki ministar odbrane Lojd Ostin se suočio sa svojim ruskim kolegom Sergejem Šojguom u oktobru 2022.

"Znamo da razmišljate o upotrebi taktičkog nuklearnog oružja u Ukrajini", rekao je Ostin i nastavio:

"Svaka upotreba nuklearnog oružja u bilo kom obimu protiv bilo koga bi Sjedinjene Države i svet videli kao događaj koji menja svet. Ne postoji razmer nuklearnog oružja koji bismo mogli prevideti ili koji bi svet mogao prevideti".

Dok je Šojgu slušao, Ostin je nastavio, napominjući da SAD nisu dale Ukrajini određeno oružje i da su ograničile upotrebu nekih vrsta naoružanja koje je već isporučeno. On je upozorio da će ta ograničenja biti preispitana. Takođe je napomenuo da bi Kina, Indija, Turska i Izrael izolovale Rusiju ako bi upotrebila nuklearno oružje.

"Ne prihvatam pretnje", odgovorio je Šojgu, a Ostin je uzvratio:

"Gospodine ministre, ja sam vođa najmoćnije vojske u istoriji sveta. Ja ne pretim".

Prema jednom američkom zvaničniku, Ostinov poziv Šojguu od 21. oktobra 2022. je zaista bio da upozori Rusiju na bilo kakvu upotrebu nuklearnog oružja. Zvaničnik iz Vašingtona koji je tražio anonimnost, rekao je da su zvaničnici u vladi dobili instrukcije da pozovu svoje kolege da prenesu istu poruku.

Zvaničnici američke obaveštajne službe videli su da Kina ima najveći uticaj na Rusiju, a Bajden je pozvao kineskog predsednika Si Đinpinga o potrebi za odvraćanjem, napisao je Vudvord. Si je pristao da upozori Putina.

Bajden i Si su se sastali i složili u novembru 2022. da "nikada ne treba voditi nuklearni rat" i istakli da se protive upotrebi ili pretnji razmeštanjem nuklearnog oružja u Ukrajini, navodi se u saopštenju Bele kuće u to vreme.

Što se tiče rata, knjiga detaljno opisuje Bajdenovu kritiku svog stranačkog kolege Baraka Obame i njegove politke prema Rusiji, koja je anektirala Krim i deo Donbasa 2014. godine, u vreme kada je Bajden bio potpredsednik.

"Barak nikada nije ozbiljno shvatao Putina. Nije trebalo da pustimo Putina da uđe tamo. Amerika ništa nije uradila", rekao je navodno Bajden svojim saradnicma u to vreme.

(Telegraf.rs)