U Saudijskoj Arabiji izvršen rekordan broj egzekucija iako zemljom praktično vlada "princ reformator"

U Saudijskoj Arabiji je izvršen rekordan broj smrtnih kazni uprkos obećanjima princa prestolonaslednika Mohameda bin Salmana da će smanjiti broj egzekucija.

Od početka ove godine u ovoj kraljevini je izvršeno 208 smrtnih kazni, što premašuje prethodni rekord iz 2022. godine kada ih je izvršeno 196. Samo u jednom danu ove godine u Saudijskoj Arabiji je izvršena čak 81 smrtna kazna. U ovoj zemlji najteža kazna izvršava se uglavnom odsecanjem glave osuđeniku.

Preporučujemo

Izvršenja su sprovedena pod princom prestolonaslednikom Bin Salmanom, koji praktično vlada zemljom, jer je kralj teško bolestan. Od 2015. godine kada je on postao princ prestolonaslednik u pustinjskoj kraljevini bogatoj naftom izvršeno je čak 1.447 pogubljenja.

Izveštaj o izvršavanju smrtnih kazni u Saudijskoj Arabiji objavljen je uoči glasanja u Ujedinjenim nacijama, kada će se zemlje članice izjasniti o tome da li će dozvoliti zvaničnom Rijadu da zauzme mesto u Savetu za ljudska prava UN.

Reforme koje je princ sproveo u kraljevini uključuju dozvolu ženama da voze automobile, a zaslužan je i za dovođenje nekih od najpoznatijih imena u sportu i zabavi.

Međutim, porast izvršenja smrtnih kazni se nastavlja: u septembru su izvršene 32, a u avgustu 41. Harijet MekKloč, zamenica dirketora nevladine organizacije "Reprive", izjavila je da se smrtna kazna masovno koristi za obračun sa svim kritičarima monarhije.

Među njima su i deca. Tri klijenta ove organizacije Abdulah al Derazi, Jusuf al Manasif i Abdulah al Hovaiti, čekaju na izvršenje najteže kazne.

"Stroge kazne izrečene njima služe za odvraćanje drugih koji razmišljaju o javnom istupanju protiv vladajuće porodice, bilo da su to seljaci koje su iselili da bi se napravio 1,5 biliona dolara vredan mega-projekat Neom, borci za prava žena, deca koja prisustvuju protestima ili influenseri na društvenim mrežama", rekla je Harijet MekKloč.

Princ prestolonaslednik Bin Salman je obećao da će ukinuti smrtnu kaznu za blaže zločine. Međutim, osuđeni na njih i dalje čine veliki deo osuđenika na smrtnu kaznu.

"U septembru je 16 od 32 izvršenja bilo za zločine povezane s drogama, a 2024. godine, oko 41 procenat izvršenja odnosio se na zločine koji ne ispunjavaju kriterijum najtežih zločina", navodi Tah al Haji, pravni direktori Evropske saudijske organizacije za ljudska prava (ESOHR).

Princ Bin Salman je 2017. naredio hapšenje oko 70 članova saudijske političke elite, uključujući i članove kraljevske porodice, u nastojanju da obezbedi vlast i eliminiše neslaganje na dvoru.

Američka istraga je pokazala da je princ Bin Salman naredio da se ubije američko-saudijski novinar Džamal Kašogi 2018. godine u saudijskom konzulatu u Istanbulu. Njegovo telo je isečeno i spaljeno, a samo zbog toga što je kritikovao kraljevsku porodicu. Princ je negirao umešanost.

Bivši viši bezbednosni i obaveštajni zvaničnik, Rabih Alenezi, koji sada traži azil u Velikoj Britaniji, nakon što je njeova glava ucenjena, zbog javnog istupanja protiv princa Bin Salmana, rekao je da u Saudijskoj Arabiji vlada kultura straha.

Alenzi, koji je dosegao najviši nivo u bezbednosnom establišmentu zemlje, rekao je da je smrtna kazna, koja se često izvršava odsecanjem glave mačem ili streljanjem, način da se "zastraše ljudi i teroriše društvo jer Mohamed bin Salman zna da ga ljudi mrze".

"Princ ne veruje da će ljudi izvršavati njegove naredbe i prihvatati njegove projekte bez straha", naveo je on.

Princ je ranije najavio da će se smrtna kazna izvršavati samo nad osuđenima za ubistvo u skladu sa islamskim zakonom, ali u Saudijskoj Arabiji ona se izriče i za prevoz, šverc i prijem droge, učešće u protestima kao i da izdaju domovine.

Saudijska vlada troši milijarde dolara na kompanije za odnose s javnošću, organizuje događaje sa najpoznatijim umetnicima i najveće sportske događaje kako bi prikrila pravo stanje i sakrila katastrofalnu stvarnost u vezi sa ljudskim pravima u zemlji.

(Telegraf.rs)