Hag dobio dokaze protiv Lukašenka: Za koje zločine bi MKS mogao izdati nalog za hapšenje Putinovog saveznika?

Poslednja tri meseca bila su netipična za Lukašenkovu Belorusiju. Prvi put od 2020. godine, režim je pokazao spremnost da bude konstruktivniji i poslao je signale zapadnim prestonicama o svojoj spremnosti da se uključi u politički dijalog.

Uprkos tome, reakcija zapadnih zemalja ostaje oprezna. Neki akteri su odlučili da podignu uloge, piše European Pravda.

Preporučujemo

To se pre svega odnosi na Litvaniju, koja je dostavila materijale Međunarodnom krivičnom sudu (MKS) u vezi s učešćem beloruskog rukovodstva u zločinima protiv čovečnosti, kao i na Poljsku, koja je javno podržala potez Litvanije.

Trenutna Litvanijska apelacija MKS-u ne znači da je proces istrage automatski započet.

Prošle godine, Pavel Latuško, predstavnik za prenos vlasti u Ujedinjenom tranzicionom kabinetu Svetlane Tihanovske, i litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis, tri puta su dostavljali dokaze MKS-u o umešanosti Lukašenka i njegovih bliskih saradnika u ilegalnu deportaciju dece iz okupiranih ukrajinskih teritorija.

Međutim, MKS još nije započeo istragu.

Ipak, litvanska inicijativa postigla je određeni uspeh. Čak je i priprema za podnošenje dokumenata MKS-u izazvala značajnu zabrinutost među beloruskim zvaničnicima, navodi European Pravda.

Aleksandar Lukašenko je javno izjavio da je svestan litvanskih planova da pokrene proces pred MKS-om kako bi ga pozvali na odgovornost i "sklonili ga s agende".

Beloruski ministar spoljnih poslova Maksim Riženkov objavio je članak u kojem je izrazio spremnost Minska da se konsultuje s Litvanijom o obnovi normalnih susedskih odnosa i kontakata između graničnih zvaničnika.

Odgovor Viljnusa na ove pokušaje bio je neumoljiv.

Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije izjavilo je da uslovi za normalizaciju odnosa uključuju oslobađanje svih političkih zatvorenika, nadoknadu svim beloruskim građanima koji su pretrpeli represiju i procesuiranje odgovornih za nasilje.

Trenutno je teško predvideti da li će istraga početi i da li će njeni rezultati biti dovoljni za izdavanje naloga za hapšenje beloruskog predsednika.

Ali ako se istraga pokrene, mogla bi trajati godinama.

Jasno je da Minsk strahuje od moguće istrage i njenih posledica, jer bi izdavanje naloga za hapšenje Lukašenka značajno udaljilo režim od mogućnosti konstruktivnije interakcije sa zapadnim zemljama.

To se pre svega odnosi na političku i reputacionu štetu.

Za razliku od Putina, Lukašenko je mnogo manje uticajna i važna figura na globalnoj političkoj sceni, tako da bi početak takvog procesa mogao postati ozbiljna prepreka za zapadne prestonice da obnove dijalog s Minskom.

Aleksandar Lukašenko će morati da pokaže spremnost za ozbiljnije ustupke i da pruži zapadnim partnerima garancije koje će ih uveriti u iskrenost izjava beloruskih vlasti, zaključuje European Pravda.

(Telegraf.rs)