Kako je napad Hamasa na Izrael doveo do prekretnice u američkoj politici: Veliki izazov za novog predsednika

Nakon što je požurio da pritekne u pomoć Izraelu, koji je tugovao zbog najgorih napada na Jevreje još od Holokausta, predsednik Džozef Bajden je prošle godine obećao da će Amerika stajati uz zemlju u njenim najcrnjim danima, kao i u dobrim vremenima za koja je insistirao da će doći.

U to vreme, niko nije znao za međunarodne i domaće političke posledice njegovog obećanja. Rat koji je usledio dokazao je egzistencijalnu ulogu koju SAD igraju u opstanku Izraela, ali je takođe ozbiljno napregnuo ovaj savez, prenosi CNN" u analizi, koju prenosimo.

Preporučujemo

Rat je takođe otkrio i produbio neka od najdubljih političkih podela u Americi pred već uzburkanim izborima između potpredsednice Kamale Haris i bivšeg predsednika Donalda Trampa, koji će biti oržani početkom sledećeg meseca.

Napadi Hamasa od sedmog oktobra 2023. godine, koji su ubili 1.200 ljudi, nisu samo transformisali stratešku ravnotežu na Bliskom istoku dok se Izrael suočavao sa Hamasom, zatim Hezbolahom, i razmenjivao vatru sa njihovim sponzorom, svojim zakletim neprijateljem Iranom.

Poput napada 11. septembra 2001. godine, horor koji je priredio Hamas pokrenuo je lanac događaja koji su uticali na bezbroj života, oslobađajući političke nemire hiljadama kilometara daleko.

Vojnici, SAD i njihovi saveznici dva puta su organizovali bezprecedentne operacije kako bi zaštitili Izrael od pljuska raketa i dronova iz Irana. SAD su takođe više puta bombardovale pobunjene Hute koje podržava Iran u Jemenu, a koji su izveli napade na međunarodnu pomorsku plovidbu u Crvenom moru.

Usled strahova u Vašingtonu od potpunog rata na Bliskom istoku, ranjivost američkih vojnika u regionu tragično je potvrđena u januaru kada su tri američka vojnika poginula u napadu na bazu u Jordanu.

Kod kuće, posledice Hamasovih napada poklopile su se sa toksičnom politikom izborne godine. Protesti na univerzitetima naglasili su podele u Demokratskoj stranci, koja je ubrzo doživela politički prevrat kada je Bajden odustao od svoje kandidature za reizbor i podržao Kamalu Haris samo nekoliko meseci pre izbora.

U novoj trci između Kamale Haris i Trampa, događaji na Bliskom istoku i dalje izazivaju posledice koje bi mogle uticati na ishod izbora. U međuvremenu, užasan talas antisemitizma ostavio je mnoge Jevreje da se pitaju da li su bezbedni u Americi.

Ogroman izazov za spoljnu politiku SAD

Izraelski napad na Hamas u Gazi, koji je ubio desetine hiljada civila, možda je konačno uništio američke nade u rešenje sa dva državna entiteta. Ovo se pretvorilo u najveću stranu krizu administracije Džozefa Bajdena u trenutku kada se globalni sistem predvođen SAD raspada pod pritiskom Rusije i rastuće Kine.

Izraelska eskalacija rata protiv Hezbolaha u Libanu preti da uvuče Vašington i izazove direktan sukob s Iranom, što je do sada izbegavano u gotovo pola veka antagonizma od Islamske revolucije.

Bajden je decenijama bio snažan pristalica Izraela, ali njegova dosadašnja politika nije sprečila rastuću sumnju i nesuglasice s najdesnijom izraelskom vladom u istoriji.

Premijer Benjamin Netanijahu je više puta odbacio pokušaje američkog predsednika da ublaži civilne žrtve rata u Gazi i ignorisao prioritete Vašingtona kada su interesi SAD i Izraela bili različiti. Kao rezultat toga, Bajdenova administracija je pretrpela značajno eroziju svog autoriteta na međunarodnoj sceni, a njene spoljno-političke prioritete su ugrožene.

Meseci američke diplomatije uključujući državnog sekretara Entonija Blinkena, direktora CIA Vilijama Bernsa i druge visoke zvaničnike doneli su samo ograničen napredak u oslobađanju talaca u Gazi.

A dogovor koji bi omogućio prekid vatre s Hamasom čini se daljim nego ikad. Često se činilo da SAD žele sporazum mnogo više nego Netanjahu ili vođa Hamasa Jahja Sinvar, koji je smeštao snage Hamasa u civilna područja, dodatno pogoršavajući ratne posledice.

Bajdenova lična kredibilnost takođe je oštećena Netanijahuovim prkosom, koji nije oklevao da interveniše u američku domaću politiku podržavajući republikance okupljene oko Trampa.

Nedeljama nakon napada sedmog oktobra, činilo se da je Netanijahu na putu ka političkom nestanku, s njegovom slikom kao ultimativnog zaštitnika Izraela uništenom najtamnijim danom u istoriji zemlje.

Ali njegova upornost sada znači da je gotovo sigurno da će nadživeti Bajdena, koji napušta funkciju u januaru. Šireći rat koji će predsednik ostaviti bilo Trampu ili Harisovoj biće mrlja na nasleđu državnika koji se smatrao stručnjakom za spoljnu politiku.

Duboki potresi na domaćoj političkj sceni

Hamasovi teroristički napadi i odgovori Izraela razotkrili su i proširili razlike u američkom društvu i domaćoj politici.

Vašington se već nekoliko generacija bavi posredovanjem u mirovnim pregovorima na Bliskom Istoku. Međutim, izraelsko-palestinski sukob nikada nije postao tako opasan domaći politički problem kao nakon sedmog oktobra.

Snimci izraelskog odgovora Hamasu u Gazi i potresne scene palestinske dece i civila koji su poginuli izazvali su anti-izraelsku reakciju s leva, što je stvorilo opasne političke pritiske za Bidena, a zatim i za Kamalu Haris.

Gnev među progresivcima prema Izraelu i neuspeh administracije Bajdena da obuzda Netanijahua podelili su demokratsku koaliciju. Hiljade arapskih Amerikanaca i drugih odbili su da podrže Bajena na stranačim izboria, a mogućnost da će se suzdržati na sledećim izborima ili glasati za treću stranku, posebno u ključnoj "sving državi" poput Mičigena, mogla bi da uništi nade Kamale Haris.

Dok je još bio u trci za predsednika, Bajdenna su neprekidno prekidali pro-palestinski protesti, a susretao se sa transparentima koji su glasili "Genocidni Džo", što se odnosilo na njegov neuspeh da učini više kako bi spasio palestinske civile.

Kamala Haris se sada suočava sa istim teškim balansiranjem koje je dugo mučilo Bidena. Mora da odredi prioritete američke spoljne politike uz  političku obavezu da stane uz Izrael, i da pokuša da umiri nemire unutar Demokratske stranke zbog rata.

Kao znak i dalje duboke zabrinutosti zbog političkih posledica, Kamala Haris je prošle nedelje otputovala u Mičigen da se sastane sa arapskim američkim liderima.

"Posao koji radimo diplomatski sa liderstvom Izraela je kontinuirana potraga oko jasnog izražavanja naših principa, koji uključuju potrebu za humanitarnom pomoći, potrebu da ovaj rat prestane, potrebu za postizanjem dogovora koji bi oslobodio taoce i stvorio primirje", rekla je ona i dodala:

"I nećemo stati u smislu vršenja pritiska na Izrael i u regionu, uključujući arapske lidere".

Insistirala je da, suprotno onome kako izgleda, Vašington značajno utiče na Netanijuhovu strategiju.

Tramp i Netanjahuova tiha alijansa

Netanijahu je odavno vešt igrač u američkoj politici, još od Klintonove administracije 1990-ih. Ali njegove pametne intervencije dizajnirane da se održi na vlasti dostigle su nove visine u poslednjih godinu dana.

Pronašao je zajednički interes sa republikancima koji su pokušavali da iskoriste rat kako bi naškodili Bajdenu dok se izbori približavaju. U julu se obratio američkom Kongresu tokom posete koja je uglavnom bila inicirana od strane republikanaca i koja je razbesnela mnoge demokrate.

Netanijahu izgleda da se oslanja na Trampov povratak na vlast. Bivši predsednik je tokom svog prvog mandata uglavnom podržavao Netanijahuovu politku, a iskoristio je rat posle sedmog oktobra da obogati svoju naraciju da svet klizi ka Trećem svetskom ratu dok su demokrate na vlasti.

Politička podela u SAD oko izraelskih namera se intenzivirala tokom vikenda, nakon što je Bajden rekao da Izrael ne treba da odgovori na iranske balističke raketne napade tokom prošle nedelje udarajući na iranske nuklearne objekte.

Mnoge Netanijahuove pristalice u SAD veruju da, nakon što je eliminisao vođe Hezbolaha i očigledno degradirao vojne kapacitete ove iranske grupe koja je bazirana u Libanu, nikada neće biti bolje vreme za Izrael da pokuša da prekine Teheranov nuklearni program, za koji SAD tvrde da može biti samo nekoliko nedelja od mogućnosti da napravi bombu.

Međutim, postoje pitanja o tome koliko daleko Izrael može da osujeti program s obzirom na to da su objekti rasprostranjeni i duboko pod zemljom. Mnogi stručnjaci takođe se boje da bi takav napad mogao da pokrene apokaliptični rat i uvuče Sjedinjene Države.

Tramp, pokušavajući da prikaže Bajdena i Kamalu kao slabe, čini se da nagovara Netanijahua da to uradi.

"Šta mislite o Iranu?" upitao je Tramp publiku na gradskom skupu u Severnoj Karolini, ključnoj saveznoj državi.

"Da li biste udarili na Iran? A (Bajden) kaže: 'Sve dok ne udaraju na nuklearne objekte.' To je ono što želite da pogodite, zar ne? Rekao sam, mislim da je tu pogrešio. Zar to nije ono što treba pogoditi?".

Antisemitizam traumatizuje američke Jevreje

Posledice u Sjedinjenim Državama nakon napada sedmog oktobra duboko su prevazišle njihov uticaj na predsedničke izbore. Takođe su imale traumatski uticaj na američke Jevreje.

Misljenje da je Izrael sigurno utočište za globalnu jevrejsku dijasporu kompromitovan je napadima na kibuce i muzički festival od strane Hamasovih terorista koji su iznenada napali iz Gaze.

Mnogi američki Jevreji su se osećali nesigurno kod kuće usred antisemitizma koji su izazvali kako napadi Hamasa, tako i neki od protesta povodom odgovora Izraela. Talas pro-palestinskih protesta na američkim koledžima povremeno je takođe prelazio u antisemitizam.

Džonatan Grinblat, izvršni direktor "Anti-Defamation League", kaže da nikad nije video takav porast mržnje i antisemitskih teorija zavere u Sjedinjenim Državama:

"Obeležavamo, sećamo se, ove godišnjice ubistva 1,200 ljudi jednostavno zato što su bili Jevreji, zar ne? Bili su zaklani, mučeni, ubijeni, oteti. Ipak, ovde u Sjedinjenim Državama, to je izazvalo cunami anti-jevrejske mržnje".

Od napada sedmog oktobra zabeleženo je više od 10.000 antisemitnih incidenata u SAD, uključujući više od 8.000 slučajeva verbalnog ili pisanog uznemiravanja, više od 1.800 dela vandalizma i više od 150 fizičkih napada.

Trump je takođe doprineo tom strahu. Bivši predsednik koristio je antisemitne izjave o dvostrukim lojalnostima prema Izraelu i SAD, rekavši da bi jevrejski birači koji podržavaju Bajdena i Kamalu Haris trebalo da "provere svoje glave" i da će, ako izgubi sledećeg meseca, jevrejski birači delimično biti krivi.

Šta dalje?

Sledeći predsednik Sjedinjenih Američkih Država suočiće se s jednom od najopasnijih kriza sa kojima se moderni predsednik suočavao.

Ako Kamala Haris pobedi, moraće da definiše svoju politiku o ratu nakon što nije želela da iznese svoje stavove van okvira Bajdenovog pristupa. Verovatno će se suočiti sa istim izazovima u vezi sa svojim autoritetom i komplikacijama sukoba između američkih i izraelskih interesa koji su mučili Bajen, s obzirom na to da malo šta ukazuje na to da će se rat proširiti u narednih nekoliko meseci.

I dok se Tramp često smatra onim koji će ponuditi Netanijahuu slobodnu ruku, njegova odbojnost prema američkom uplitanju u strane ratove – posebno na Bliskom Istoku – može značiti da će biti manje otvoren za eskalaciju ako bude na vlasti, kada bi takav korak mogao uticati na njegovu političku poziciju.

Bez obzira na to šta se dogodi sledećeg meseca, Sjedinjene Američke Države će ostati duboko upletene u novu realnost na Bliskom istoku posle napada od sedmog oktobra.

(Telegraf.rs)