Vrhovni sud SAD odlučiće o diskriminaciji belaca i strejt radnika na radnom mestu
Američki Vrhovni sud saglasio se danas da će doneti odluku da li će radnicima iz "većinskih sredina", kao što su belci ili heteroseksualci, biti teže da dokažu tvrdnje o diskriminaciji na radnom mestu.
Sudije su prihvatile žalbu Marlen Ejms, heteroseksualne žene, koja je tražila da se ponovo razmatra njena tužba protiv Odeljenja za omladinske usluge Ohaja u kojoj je navela da je izgubila posao koji je dobio gej muškarac i da nije unapređena zbog gej žene, protivno saveznom zakonu o građanskim pravima, preneo je Rojters.
Preporučujemo
Bajden: Da sam na mestu Izraela razmislio bih o alternativama napada na iranska naftna polja
Dariju je majka Nina dala turskoj porodici kada je imala samo 7 dana: Sad pokušava sve da je pronađe
Šesti okružni Apelacioni sud u Sinsinatiju u Ohaju odlučio je prošle godine da ona nije pokazala "pozadinske okolnosti" koje sudovi zahtevaju da bi dokazala da se suočila sa diskriminacijom jer je strejt, kako je tvrdila.
Ona je podnela tužbu na osnovu Zakona o građanskim pravima iz 1964. godine, značajnog saveznog zakona koji zabranjuje diskriminaciju na radnom mestu zasnovanu na osobinama uključujući rasu, pol, veru i nacionalno poreklo.
Od 1980-ih, najmanje četiri druga američka žalbena suda usvojila su slične prepreke za dokazivanje tužbi za diskriminaciju protiv pripadnika većinskih grupa, uglavnom u slučajevima koji uključuju bele muškarce.
Ti sudovi su saopštili da je veće granica opravdana jer je diskriminacija tih radnika relativno neuobičajena.
Ali drugi sudovi su naveli Zakon ne pravi razliku između pristrasnosti prema manjinskim i većinskim grupama.
Presuda Vrhovnog suda u korist Ejms mogla bi da podstakne sve veći broj tužbi belih i strejt radnika koji tvrde da su diskriminisani u okviru politike raznolikosti, jednakosti i inkluzije kompanije.
(Telegraf.rs/Tanjug)