Žetok sukob Emanuela Makrona i Olafa Šolca: Ko bi zapravo mogao da uništi Evropsku uniju?

Emanuel Makron i Olaf Šolc vode dve najveće ekonomije EU, deleći granicu od 450 kilometara. Ali kada je reč o zaštiti Evrope od globalnih pretnji, čini se kao da su ove komšije na različitim planetama.

Na događaju u Berlinu ove nedelje, francuski predsednik upozorio je da "EU može da umre" i da će, ako nastavi sa klasičnom agendom slobodne trgovine, "biti izbačena sa tržišta" za dve ili tri godine. On je tvrdio da bi Evropa trebalo da prihvati protekcionističku agendu ako želi da opstane.

Preporučujemo

S druge strane, Olaf Šolc je tvrdio da nastojanje da se zaštite evropske industrije od nepoštenih trgovinskih praksi "ne sme dovesti do toga da sami sebi nanesemo štetu". Nemačka će glasati protiv novih carina EU na kineska električna vozila, nakon što je Šolc intervenisao kako bi pooštrio protivljenje svoje zemlje ovom potezu.

Sukob dramatično ilustruje dilemu sa kojom se suočava 27 vlada bloka u veoma osetljivom trenutku. Američki predsednički izbori su na ivici, a postoji mogućnost da Donald Tramp bude ponovo izabran za mesec dana. On je u prošlosti bio tvrd prema EU u trgovini i predložio je opsežne nove carine ako se vrati u Belu kuću za republikance.

Međutim, čak i tokom predsedništva demokrata Džozefa Bajdena, američka politika se kretala u protekcionističkom smeru, prioritizujući domaće firme za stotine milijardi dolara industrijskih investicija i primamivši evropske kompanije da se presele u SAD.

Kako Kina postaje sve asertivnija, EU mora doneti neke odluke ako želi da ostane konkurentna. Te odluke zahtevaće visok nivo konsenzusa među nacionalnim liderima. A dve najveće sile bloka ne mogu da se dogovore, prenosi "Politiko".

Na Globalnom dijalogu u Berlinu u sredu, Šolc i Makron rukovali su se, toplo se osmehnuli, a zatim proveli dan iznoseći potpuno različite stavove o tome šta Evropa treba da uradi sledeće. Razlikovali su se u ključnim temama, uključujući predloge za zajedničko zaduživanje EU, carine na uvoz kineskih vozila i trgovinske pregovore sa zemljama Južne Amerike.

Tokom sesije pitanja i odgovora na događaju, Emanuel Makron je aludirao na svoje poteškoće sa Šolcom kada je upitan da li će uspeti da ubedi Berlin da pristane na zajednički dug EU, kao što je predložio bivši italijanski premijer Mario Dragi u zvaničnom izveštaju.

Francuski lider se nasmejao i rekao da je poslednji put to bilo moguće kao odgovor na pandemiju, uz malu pomoć „kolege po imenu Kovid-19.“

Makron i Šolc razgovarali su o Dragijevom izveštaju o konkurentnosti Evrope, koji će biti na dnevnom redu sledećeg samita Evropskog saveta. Zvanično, i Pariz i Berlin kažu da se slažu sa Dragijem.

Ali u stvarnosti, oni se ne slažu oko predloženog novog talasa zajedničkog zaduživanja EU za investiranje u strateške sektore kako bi se suprotstavili Kini i SAD. Dok Francuska često poziva na novo zaduživanje EU i ponavljanje iskustva plana oporavka posle pandemije, za Nemačku je to neprihvatljivo.

Ovo nije prvi put da su se dva lidera sukobila oko evropske politike, a tenzije često isplivavaju na površinu, jednom prilikom dovodeći do otkazivanja zajedničkog sastanka kabineta 2022. godine. Dodatni problem je to što Šolc i Makron imaju veoma različite stilove vođenja i lično se ne slažu dobro.

Moja ekonomija

Tokom proteklih meseci, Francuska i Nemačka su javno pokazivale svoju zajedničku viziju ekonomske agende EU, potpisujući zajedničke planove za industrijsku politiku Evrope i zajedno sastavljajući amandmane na zaključke Evropskog saveta.

Međutim, kada su u pitanju najveća egzistencijalna pitanja s kojima se suočava Evropa, Berlin i Pariz sistematski se ne slažu.

Francuska je bila glavni zagovornik istrage EU o subvencionisanim kineskim električnim vozilima, što je rezultiralo uvođenjem privremenih carina na kineska električna vozila.

Od kada je istraga pokrenuta prošle godine, Nemačka je izrazila zabrinutost da bi taj potez mogao imati kontraefekat. Očekuje se da će Berlin glasati protiv na ključnom glasanju EU u petak kako bi se potvrdile uvozne carine koje je predložila Evropska komisija.

Međutim, istina je da, uprkos retorici lidera o tome da imaju najbolji interes Evrope na umu, i Šolc i Makron su usmereni prvenstveno na domaće brige.

"Jednostavno nemamo iste interese", rekao je francuski senator Ronan Le Gleut, predsednik francusko-nemačke grupe prijateljstva u Senatu. "Nemamo iste prioritete; automobilska industrija Francuske gotovo uopšte ne izvozi u Kinu, dok kriza u Volkswagenu brine svakoga u Nemačkoj".

U sredu je Makron pozvao na više prekograničnih spajanja između evropskih kompanija, što je bila implicitna kritika nemačke vlade, koja želi da osujeti preuzimanje nemačke Komercbanke od strane italijanskog bankarskog giganta UniCredit.

Slabi lideri

Prema rečima senatora Le Gleuta, Francuska i Nemačka uvek prolaze kroz fazu neslaganja pre nego što na kraju nađu kompromis.

"Na kraju dana, nećemo rasturiti EU zbog nacionalnih razlika", rekao je. Le Gleut je ukazao na dogovor koji su Francuska i Nemačka postigle prošle godine o reformama tržišta energije.

Međutim, ni taj sukob nije završen. Nakon što su godinama raspravljali o tome da li da se nuklearna energija uključi na listu "zelenih" investicija EU, Pariz i Berlin nastavili su da se bore po ovom pitanju u gotovo svakom tekstu iz Brisela koji je usledio.

Francuska želi da nuklearnu energiju prepozna kao stratešku tehnologiju i olakša pravila o državnoj pomoći za ovaj sektor. Ali prošle nedelje, visoki nemački zvaničnik upozorio je da sredstva EU ne bi trebalo trošiti na nuklearnu energiju.

Takođe postaje sve teže i za Berlin i za Pariz da prave ustupke koji bi razočarali birače kod kuće, čak i ako bi njihova zemlja imala koristi od kompromisa.

Francuski predsednik suočava se sa podeljenom Nacionalnom skupštinom i rastućom krajnjom desnicom. U međuvremenu, Šolc, čija je stranka pretrpela niz izbornih poraza, razmišlja o saveznim izborima, koji treba da se održe do sledećeg septembra, ali bi mogli doći ranije ako njegova vlada propadne.

Frustracije rastu u oba glavna grada zbog percepcije da druga strana nije spremna da popusti u vezi sa egzistencijalnim pitanjima EU.

Kada je reč o slobodnoj trgovini, nemački poslanik Nils Šmit, član Socijaldemokratske partije Olafa Šolca, rekao je da bi mnoge zemlje radije trgovale sa EU nego sa Kinom. Ali, ako EU nastavi da odugovlači sa sporazumom između EU i južnoameričkog trgovinskog bloka Mercosur, "to će Kina biti ta koja će redefinisati trgovinska pravila".

"Postoji geopolitička dimenzija, često Francuzi optužuju Nemce da ne razmišljaju o geopolitici, ali mi smatramo da su oni zaglavljeni u svom franko-francuskom razmišljanju", rekao je Šmit, koji je takođe član francusko-nemačke parlamentarne skupštine.

"Nestrpljenje raste u Nemačkoj", zaključio je on.

(Telegraf.rs)