I kriza na Bliskom istoku utiče na predsedničku trku: Ovi događaji mogu pomoći ili odmoći Trampu i Kamali

Takozvana "oktobarska iznenađenja" dolaze vrtoglavom brzinom. Ali, pitanje je da li ozbiljne krize kod kuće i u inostranstvu mogu poremetiti izjednačenu trku između Donalda Trampa i Kamale Haris na izborima koji su već obeleženi velikim previranjima.

Bela kuća se suočava sa tri izazova koji bi mogli ugroziti nade potpredsednice i pružiti priliku republikanskom kandidatu da ojača svoju priču o nepažnji u eri Bajdena, piše CNN.

Preporučujemo

Mesec pre dana izbora, SAD se suočavaju s ozbiljnom mogućnošću da budu uvučene u sukob na Bliskom istoku; štrajk radnika u lukama mogao bi naštetiti potrošačima umornim od inflacije; a politički pritisak raste i zbog posledica uragana Helena.

U međuvremenu, Trampa je u sredu pogodilo otpečaćivanje dokumenta od 165 strana u kojem specijalni tužilac Džek Smit daje najdetaljniji prikaz svog slučaja u federalnom slučaju mešanja u izbore 2020. godine. Bivši predsednik je izjavio da nije kriv, ali je ovo podsećanje na njegov pokušaj da ukrade prethodne izbore ponovo unelo haos u završnicu kampanje, delimično oblikovane tvrdnjama demokrata da on predstavlja egzistencijalnu pretnju za američku demokratiju.

Svaka od ovih situacija ističe potencijalne slabosti oba kandidata dok birači odlučuju. Triling testova sa kojima se Harisova suočava dolazi sa potencijalnim ekonomskim, političkim i humanitarnim posledicama ako administracija pogreši. A novi fokus na Trampovo ponašanje nakon izbora 2020. mogao bi ponovo naterati birače da preispitaju njegovu sposobnost za funkciju predsednika.

Trampovo mešanje u izbore vraćeno u predsedničku trku

Jedan od najzagonetnijih aspekata izbora 2024. godine jeste da bivši predsednik optužen za pokušaj svrgavanja prethodnih izbora ima jednake šanse da pobedi na ovima.

Dubina Trampove navodne zavere za krađu izbora jasno je izložena u Smitovom podnesku, koji kaže da je on "opsežno koristio privatne aktere i svoju kampanjsku infrastrukturu kako bi pokušao da preokrene rezultate izbora". Smit, pokušavajući da zaobiđe letnju odluku Vrhovnog suda koja daje predsednicima znatan imunitet za zvanične radnje, dodao je da je Tramp "delovao u privatnom svojstvu kao kandidat za funkciju".

U jednom od najopasnijih delova podneska, Smit je rekao da ima dokaze da je tadašnji predsednik rekao članovima svoje porodice: "Nije bitno da li si pobedio ili izgubio izbore. I dalje moraš da se boriš kao lud."

Tramp je lažno tvrdio da svi njegovi pravni problemi dokazuju da je Bajdenova administracija instrumentalizovala pravdu protiv njega kako bi se umešala u ove izbore. Portparol kampanje Stiven Čung tvrdio je da "predsednik Tramp dominira, a radikalne demokrate širom duboke države su u panici".

Tramp je takođe primorao svoje republikanske kolege da usvoje njegove lažne tvrdnje o prevari na izborima 2020. godine. U potpredsedničkoj debati u utorak, njegov kandidat za potpredsednika, Džej Di Vens, nije mogao javno da kaže da je njegov šef izgubio prošle izbore.

Iako se čini da su republikanski birači spremni da prihvate Trampovu lažnu priču, ostaje nejasno koliko duboko događaji stari četiri godine još utiču na birače u ključnim državama i koliko će, ako uopšte, Smitov otpečaćeni dokument oblikovati trku.

Događaji koji prete da se urote protiv Harisove

Najveća ranjivost za Haris mogla bi biti osećaj da postpandemijska normalnost koju je Džo Bajden obećao da će vratiti 2020. godine još nije ostvarena, dok republikanci tvrde da demokratsko vođstvo nije doraslo sve brojnijim događajima kod kuće i u inostranstvu.

Dugo očekivani rat između Irana i Izraela mogao bi primorati Sjedinjene Države da se sukobe sa Teheranom posle više od četiri decenije posredničkog neprijateljstva i time dovede Amerikance u opasnost. Svaka posledična energetska kriza mogla bi da izazove skok cena goriva i uništi ekonomske rezultate Harisove. Zastoj u lukama dovodi administraciju u dilemu između podrške sindikalnim radnicima i imperativa da spreči nestašice u supermarketima i rast cena. U međuvremenu, Helen je drugi najsmrtonosniji uragan koji je pogodio kopneni deo SAD u poslednjih 50 godina, nakon Katrine iz 2005, koja je postala simbol kako loše upravljanje prirodnim katastrofama može stvoriti političke katastrofe.

"Pogledajte svet danas — pogledajte rakete koje sada lete na Bliskom istoku, pogledajte šta se dešava sa Rusijom/Ukrajinom, pogledajte kako inflacija uništava svet. NIŠTA OD OVOGA NIJE SE DESILO DOK SAM BIO PREDSEDNIK!", napisao je Tramp na Truth Social-u u utorak. Njegov argument ignoriše svakodnevni haos koji je vladao dok je bio na funkciji. Ali, za razliku od 2020. godine, kada je loše rukovodio krizom sa kovidom 19, Tramp sada nije aktuelni predsednik i njegov post mogao bi biti jasan argument na izborima protiv trenutne administracije. Proliferirajuće krize takođe omogućavaju Trampu da oživi jednu od ključnih tema svoje kampanje – da on nudi snagu, dok su Harisova i Bajden slabi.

Svaki od problema koji prete trci za Belu kuću mogao bi se kvalifikovati kao kliše "oktobarskog iznenađenja". Međutim, njihov uticaj je teško proceniti jer mnogi preokreti u ovoj kampanji još nisu imali odlučujući efekat. Tramp je, na primer, bio osuđen za zločin i izbegao dva pokušaja atentata. Aktuelni predsednik koji se kandiduje za reizbor odustao je od kampanje nekoliko meseci pre dana izbora.

Ipak, nakon potpredsedničke debate u utorak uveče, sada nema zakazanih ključnih događaja koji nude mogućnost velikog preokreta u kampanji. To znači da bi uspešno upravljanje krizama koje se pojave moglo postati još važnije.

Svaki razvoj događaja bi u teoriji mogao dobiti nemerljivu važnost među nekoliko stotina hiljada birača u nekoliko ključnih država koje će odlučiti ove izbore. Haris ima malu prednost u nekim nacionalnim anketama, ali većina anketa u ključnim državama ne pokazuje jasnog lidera, a margine su unutar statističke greške.

Opasna kriza na Bliskom istoku

Teško je zamisliti manje poželjan faktor nekoliko nedelja pre izbora od bezbednosne krize na Bliskom istoku, regionu koji već decenijama zadaje glavobolje američkim predsednicima.

Nakon izraelske kopnene ofanzive u Libanu i atentata na vođu Hezbolaha Hasana Nasralaha, region je na još većoj ivici nakon meseci izraelskog rata sa Hamasom u Gazi, koji je usledio posle terorističkih napada Hamasa 7. oktobra. SAD i njeni saveznici pomogli su da se odbije napad balističkim raketama Irana na Izrael ove nedelje, ali pažnja je sada preusmerena na izraelski odgovor nakon upozorenja premijera Benjamina Netanjahua Teheranu da nigde nije van domašaja izraelskih snaga.

Netanjahuovi saveznici u Izraelu i Sjedinjenim Državama podstiču ga da iskoristi trenutak slabosti Islamske Republike nakon uspeha izraelskih snaga u eliminisanju ključnih lidera iranskih posredničkih grupa. Netanjahu je povećao očekivanja o daljoj eskalaciji upozorivši da je Iran napravio veliku grešku sa svojim napadima odmazde i da će "platiti za to".

Ali, Bajden je u sredu preduzeo veoma neobičan korak javnog upozorenja Izraelu protiv bilo kakvog pokušaja napada na iranska nuklearna postrojenja. "Odgovor je ne", rekao je kada je upitan o takvoj potencijalnoj operaciji, i dodao da će SAD razgovarati s Izraelcima o njihovom mogućem odgovoru.

Ali Bajdenov problem je što je Netanjahu stekao sklonost da ignoriše američke zabrinutosti oko svojih akcija u Gazi i Libanu. Ovo je narušilo autoritet administracije. Izraelski lider je takođe postupao s očekivanjem da će Vašington ionako biti primoran da stane u odbranu Izraela.

Takođe postoji značajna politička dimenzija u pogoršanju tenzija. Tramp i njegovi saveznici podstiču Netanjahua — i zbog ideološke sinergije sa njegovom krajnje desničarskom vladom i možda zato što bi osećaj rastuće krize mogao povećati šanse bivšeg predsednika za osvajanje drugog, nesuslednog mandata. A izraelski vojni potezi, koji su doveli do hiljada civilnih žrtava u Gazi i Libanu, takođe prete da prodube podele u Demokratskoj stranci zbog neuspeha Harisove i Bajdena da obuzdaju Netanjahua. Neki lideri zajednice, na primer, upozoravaju na slabu izlaznost progresivnih i arapsko-američkih birača u ključnim državama, uključujući Mičigen.

Štrajk u lukama mogao bi izazvati ekonomsku katastrofu

Štrajk gotovo 50.000 članova Međunarodnog udruženja lučkih radnika (ILA) u lukama istočne i obalne oblasti Meksičkog zaliva blokira protok američkog uvoza i izvoza.

Ako se delovi zadrže, američke fabrike bi mogle prestati sa radom. A nestašice maloprodajnih dobara mogle bi izazvati rast cena koji podseća Amerikance na najgore trenutke inflacione krize za koju Tramp krivi Bajdena i Harisovu. Administracija možda ima malo manevarskog prostora – već isporučena roba u skladištima mogla bi ublažiti neposredan uticaj štrajka zbog plata. Ali, svakim danom će rasti politički pritisci da se postigne rešenje.

Bajden, u sumraku političke karijere definisane njegovim poštovanjem prema sindikalnim radnicima, kaže da neće koristiti svoje ovlašćenje da suspenduje štrajk. On i Haris su tvrdili da je kolektivno pregovaranje najbolji način da se okonča spor.

Trampova transformacija Republikanske stranke i pokušaji da pridobije radničku klasu odražavaju se u njegovom pozivu da radnici dobiju priliku da pregovaraju o boljim platama. Tradicionalniji kandidat Republikanske stranke mogao bi stati na stranu lučkih kompanija i brodarskih linija. Ali bivši predsednik je takođe pokušao da ubedi birače da je Harisova kriva za zastoj.

Demokratska kandidatkinja je u sredu rekla da je štrajk pitanje "pravednosti" i prava lučkih radnika da dobiju deo ogromnih profita brodarskih firmi. Takođe je upozorila da je Trampova proradnička retorika lažna. "Donald Tramp ... želi da nas vrati u vreme pre nego što su radnici imali slobodu da se organizuju", rekla je, optužujući republikanskog kandidata da je blokirao beneficije za prekovremeni rad i podržavao uništavače sindikata dok je bio predsednik.

Ipak, spor je poslednja stvar koju Harisova želi dok pokušava da iskoristi neke ankete koje pokazuju da smanjuje Trampovu prednost u vezi sa ekonomijom — pitanjem za koje birači dosledno kažu da ih najviše brine pred izbore.

Bajdenova ljutnja ukazuje na dublju istinu

Administracije predsednika sada su izuzetno svesne svake percepcije da nisu uspeli pomoći Amerikancima pogođenim prirodnim katastrofama.

Potpredsednica je, dakle, u sredu požurila da ublaži političke odjeke posledica uragana Helen, koji je izazvao strašne poplave, uključujući I u delovima dve ključne države, Džordžiji i Severnoj Karolini, i ubio najmanje 189 ljudi, dok se mnogi još vode kao nestali. Haris je odletela u Augustu, Džordžija, kako bi obišla štetu i pružila informacije o ubrzanim federalnim naporima za pomoć. Bajden, koji je iz vazduha video štetu u Severnoj Karolini, zatražio je od Pentagona da odobri raspoređivanje 1.000 pripadnika aktivne vojske da se pridruže stotinama pripadnika Nacionalne garde već uključenih u pomaganje.

Ali, Tramp je već pokušao da iskoristi tragediju u političke svrhe, optužujući Bajdena da "spava" nakon oluje. Bivši predsednik, koga će pamtiti po neurednom upravljanju saveznim vanrednim situacijama, takođe je lažno rekao da guverner Džordžije, republikanac Brajan Kemp, nije mogao da dođe do predsednika.

"Laže, a guverner mu je rekao da laže", rekao je Bajden u ponedeljak. "Nije me briga šta on govori o meni, brine me šta on komunicira s ljudima kojima je potrebna pomoć", rekao je predsednik. "Implicira da ne činimo sve što možemo. Činimo. Činimo", rekao je Bajden.

Predsednikova ljutnja nije samo sumirala njegovu frustraciju zbog Trampovog pokušaja da iskoristi Helen. Ona je naglasila postojanost Trampovog karakterističnog poteza preoblikovanja stvarnosti. Pre četiri godine, Bajden je mislio da je to zauvek okončao. Ali Tramp i dalje koristi previranja za svoju korist.

(Telegraf.rs)