Kako smo došli do ivice sveopšteg rata na Bliskom istoku: Da li je diplomatija omanula i šta je sledeće

Bliski istok se sve više približava potpunom regionalnom ratu nakon što je Izrael obećao da će odgovoriti na veliki talas balističkih raketa koje je Iran ispalio na tu zemlju u utorak uveče, čime je okončan dan dramatične vojne eskalacije u tom regionu.

"Iran je večeras napravio veliku grešku – i platiće za to", rekao je izraelski premijer Benjamin Netanijahu nekoliko sati nakon neviđenog napada.

Preporučujemo

Iran je lansirao oko 180 balističkih raketa na izraelske vojne ciljeve, što je njegov najveći takav napad do sada, aktivirajući sirene širom Izraela i pokrećući napredne odbrambene sisteme zemlje.

Iransko rukovodstvo je izjavilo da je napad bio upozorenje Izraelu da ne ulazi u direktni rat sa svojim dugogodišnjim neprijateljem i da bi svaki izraelski odgovor na ovaj napad bio dočekan "jačim i bolnijim" udarcima.

Eskalacija je usledila otprilike 24 sata nakon što je Izrael započeo kopneni upad u Liban kako bi se sukobio sa Hezbolahom, moćnom militantnom grupom koju podržava Iran, i nekoliko dana nakon što je Izrael ubio njegovog vođu Hasana Nasralaha u napadu na Bejrut.

Evo šta do sada znamo o ovom sukobu.

Širenje regionalnog rata

Napad u utorak dodatno je promenio dinamiku sukoba, prelazeći iz rata koji uključuje iranske posrednike u direktni sukob između dve regionalne vojne sile.

Ovo je drugi put da je Iran ove godine lansirao vazdušni napad na Izrael, ali napad u utorak bio je mnogo većeg obima.

U aprilu je Iran izveo neviđeni veliki napad dronovima i raketama na Izrael – prvi takav direktan napad na jevrejsku državu sa svoje teritorije – kao odmazdu za napad na iranski diplomatski kompleks u Siriji za koji je Teheran optužio Izrael.

Iran je dao 72 sata unapred upozorenje pred taj napad, koji je bio viđen kao pokušaj minimiziranja žrtava dok je spektakl bio maksimalizovan, sa gotovo svih 300 projektila koje su izraelski odbrambeni sistemi oborili.

Izrael je odgovorio nedelju dana kasnije ograničenim napadom na Iran.

Ovog puta, Izrael je saznao za pretnju samo nekoliko sati pre nego što je Teheran pokrenuo napade, sa ciljevima kao što su sedište izraelske obaveštajne agencije Mosad u Tel Avivu, drugom najvećem gradu Izraela, kao i vazduhoplovne baze Nevatim i Tel Nof.

Portparol Pentagona, general-major Pat Rajder, rekao je da je napad u utorak bio dvostruko veći od napada u aprilu. Takođe je uključivao mnogo više balističkih raketa, koje je teže oboriti, što je predstavljalo stvarnu pretnju izraelskim građanima – mnogi od njih su se evakuisali u skloništa tokom napada.

Iako je izraelska vojska izjavila da je većina raketa presretnuta, neke su pale na izraelsku teritoriju i očigledno izazvale štetu. Šok talasi izazvani napadom takođe su oštetili kuće u centralnom Izraelu, saopštile su izraelske vlasti.

Da li je diplomatija na Bliskom istoku propala?

Diplomatija do sada nije uspela da postigne dogovor između Izraela i Hezbolaha, a propali su i pregovori o primirju i taocima između Hamasa i Izraela.

Još pre nekoliko nedelja, neki visoki američki zvaničnici su privatno verovali da je Vašington, kroz svoje diplomatske i odvraćajuće napore, uspešno sprečio veliki iranski napad na Izrael, rekli su izvori za CNN.

"Mislim da je Nasralah bio poslednja kap za Iran", rekao je Džonatan Panikof, bivši visoki obaveštajni analitičar specijalizovan za region Bliskog istoka.

Bez izlazne strategije i s obzirom na to da Izrael deluje nespremno za kompromis sa svojim regionalnim neprijateljima, napad u utorak je možda najočigledniji znak da se regionalni rat od koga su dugo strahuje možda sprema.

U međuvremenu, i Izrael i SAD su umanjili efikasnost napada. Izrael je rekao da je iranski napad "propao".

Kako smo došli u ovu situaciju?

Tokom gotovo godinu dana rata, ponavljane eskalacije su više puta dovodile region do ivice sveopšteg sukoba.

Poslednjih dana, izraelska kopnena operacija na jugu Libana otvorila je potpuno novi front, a Izrael je pojačao napade na druge iranske saveznike, uključujući Hute u Jemenu.

Izrael je eliminisao vođstvo Hezbolaha serijom napada i masovnim vazdušnim udarima širom Libana, koji su ciljali infrastrukturu i vojne kapacitete te grupe.

U Gazi, izraelski rat protiv Hamasa traje gotovo godinu dana nakon napada palestinske militantne grupe na Izrael, s velikim brojem žrtava.

Hamas, Hezbolah i Huti su svi deo saveza koji predvodi Iran, a koji se proteže kroz Jemen, Siriju, Pojas Gaze i Irak. Taj savez napada Izrael i njegove saveznike od početka rata, insistirajući da neće prestati sve dok se ne postigne primirje u Gazi.

Šta bi obe strane mogle dalje preduzeti?

Iran je pokušao da okarakteriše svoj napad kao odmeren odgovor na ponavljane eskalacije od strane Izraela.

Iranska Revolucionarna garda je saopštila da su raketni napadi u utorak bili usmereni na izraelske bezbednosne i vojne ciljeve i da su bili odgovor na izraelsko ubistvo Nasralaha i drugih komandanata, uključujući vođu Hamasa Ismaila Hanijea u glavnom gradu Irana, Teheranu, u julu.

Nakon ubistva najpoznatije ličnosti Hamasa, nakon što je prisustvovao inauguraciji novog iranskog predsednika, svet je zadržao dah čekajući da vidi kako će Teheran reagovati.

Mesecima taj odgovor nije došao, a tenzije su izgledale kao da se smiruju s obzirom na ozbiljne posledice sveopšteg rata na Bliskom istoku.

Međutim, eliminacije komandatana Hamasa i Hezbolaha, kao i širenje rata u Libanu, brzo su promenili tu jednačinu.

U subotu, Netanijahu je održao vatren govor upućen Iranu, rekavši da Izrael "menja odnos snaga u regionu" i da "nema mesta u Iranu ili na Bliskom istoku gde izraelska duga ruka neće stići".

Nasralahova smrt je bila neophodna, rekao je, kako bi se hiljade stanovnika vratilo svojim domovima duž libanske granice koje je raselio Hezbolah svojim raketnim napadima, kao i da bi se ta grupa sprečila da pokrene veliki napad na Izrael.

Američki zvaničnici dugo su procenjivali da i Iran i visoko rukovodstvo Hezbolaha žele da izbegnu sveopšti rat sa Izraelom, čak i dok su obe strane razmenjivale vatru.

Jedan od najvećih strahova za američke i arapske diplomate je mogućnost da Izrael udari unutar Irana, potencijalno na njegova nuklearna postrojenja. Bivši izraelski premijer Naftali Benet pozvao je Izrael da uzvrati uništavanjem iranskog nuklearnog programa.

Međutim, Iran je jasno stavio do znanja da bi svaki izraelski odgovor rezultirao daljom eskalacijom. Iranski predsednik Masud Pezeškijan rekao je da je operacija u utorak bila "samo deo naše moći".

I sam Hezbolah ostaje opasan protivnik za Izrael s arsenalom vojnih sredstava koja bi mogao da upotrebi.

Uloga SAD

SAD, najbliži saveznik Izraela i njegov najveći snabdevač oružjem, saopštile su da će koordinisati s Izraelom u odgovoru na napad, a portparol Stejt departmenta Metju Miler je obećao da će uslediti posledice.

Američki mornarički razarači ispalili su projektile presretače protiv iranskih raketa, a poslednjih nedelja SAD su premestile još svojih trupa i ratnih brodova u region.

Od početka izraelskog rata u Gazi, američke trupe su takođe bile meta sve većih napada od strane iranskih posredničkih grupa. U januaru su tri američka vojnika poginula, a više od 30 je ranjeno u napadu dronovima na malu američku ispostavu u Jordanu.

Tokom tog perioda, SAD su više puta čvrsto stajale uz Izrael. Američki ministar odbrane Lojd Ostin izjavio je da SAD "nikada neće oklevati" da zaštite američke snage i interese na Bliskom istoku i da SAD ostaju spremne i "pozicionirane" da brane svoje snage i Izrael.

(Telegraf.rs)