Popularna devojka 3 godine ležala mrtva u stanu, niko nije primetio: Čak je i televizor sve vreme radio
Džojs Vinsent bila je mlada žena kojoj je "svet bio pod nogama". Međutim, uprkos širokom krugu prijatelja i poznanika, pronađena je mrtva kada je imala samo 38 godina.
Tok 25. januara 2006. godine policija je ušla u njen dom u Vud Grinu u severnom Londonu i pronašla njeno telo na kauču. Oko nje su bili zamotani Božićni pokloni, a čak je i TV bio uključen.
Policija je zaključila da je Džojs godinama bila mrtva.
Hrana, kako podseća na ovu priču britanski The Sun, u njenom zamrzivaču imala je rok koji je istekao 2003. godine. Nakon istrage pokazalo se da je ona verovatno imala napad astme dok je gledala TV u decembru te godine. Šokantne okolnosti njene smrti užasnule su naciju dok su pitanja počela da se gomilaju.
Kako to da je vrlo društvena i aktivna mlada žena, koja je bila toliko popularna, mogla da leži mrtva u svom stanu tri godine pre nego što je iko primetio?
Džojs se družila sa poznatima
Džojs Kerol Vinsent rođena je 1965. godine u zapadnom delu Londona. Bila je najmlađa od petoro dece. Otac joj je bio Afrikanac, a majka Indijka. Rano je ostala bez majke, a brigu o njoj su preuzele starije sestre dok se s ocem nikada nije slagala. Školu je napustila sa samo 15 godina.
Osamdesetih godina prošlog veka okružila se grupom prijatelja iz muzičke industrije i večeri je provodila u noćnim klubovima. Preko svojih veza, Džojs je večerala s megazvezdama kao što je Stiv Vonder, a živela je s voditeljem turneje pevačice Beti Rajt. U isto vreme nju je krasila aura tajanstvenosti pojačana time i što je skrivala podatke o svojoj prošlosti.
Svi su saglasni i da je bila pametna i pozitivna, što sve čini još zagonetnijim.
Kad je imala 25 godina, Džojs je bila na koncertu Nelsona Mandele na Vembliju. Preko momka, estradnog menadžera, uspela je da dođe do pozornice i upozna Mendelu.
Bila je zaposlena za stalno do 2001. godine, kada je u njenom životu krenulo sve u pogrešnom smeru. Dala je otkaz i počela je da se udaljava od prijatelja i porodice.
Džojs se u to vreme našla u nasilnoj vezi pa je ubrzo kao žrtva porodičnog nasilja dobila socijalni smeštaj za osobe u nevolji. Policija je nakon pronalaska tela pokušala da pronađe njenog nasilnog dečka, ali bezuspešno.
Njeni poznanici su izjavili da su kontakti s njom postajali sve ređi i da je jednostavno prestala da odgovara na njihove pozive. Navodno se pre dolaska u stan za žrtve nasilja često selila i nikome nije javljala gde je. Slično je bilo i s članovima porodice s kojima je takođe izgubila kontakt.
Patolozi nisu ustanovili tačan uzrok smrti, a nagađa se da je umrla od napada astme ili perforacije čira na želucu. Komšije su tri godine osećale neugodan miris, ali su ga pripisivali kantama za smeće koje su bile u blizini zgrade.
Njena smrt jedna je od onih koje vas nateraju da se zapitate da li biste nedostajali nekome da jednostavno nestanete, da li bi to vaši najbliži primetili.
To se zapitala redateljka Kerol Morli koja je snimila dokumentarno-igrani film "Dreams of a Life" o njenom životu. Bio je to njen način da se pozabavi ovim slučajem i svim usamljenim ljudima u jednom od najnaseljenijih gradova sveta.
Telo su identifikovali preko zubnog kartona
Njen stan je bio u vlasništvu Metropolitan Housing Trusta i inače je korišćen za smeštaj osoba koje su doživele porodično nasilje.
Poznato je da je Džojs jednom prilikom završila u bolnici nakon što je povraćala krv. Dijagnostifikovan joj je peptički ulkus i puštena je kući. Ništa se nakon toga nije čulo o njoj sve do 25. januara 2006. godine, kada su radnici Metropolitan Housing Trusta obili bravu.
Njih, koji su došli da vide šta je s nakupljenim neplaćenim računima, iza vrata dočekala je hrpa ubačene pošte, uključujući i koverte s pečatima iz 2003. godine.
Džojs je pronađena kako leži na leđima na kauču ispred televizora i još uvek uključenim grejanjem. Obdukcija nije uspela da nedvosmisleno utvrdi uzrok smrti jer su od njenog tela uglavnom ostale samo kosti.
Nju su identifikovali preko zubnog kartona.
Zgrada je inače bila bučna, pa stanarima nije bio neobičan zvuk koji je dopirao iz njenog televizora.
Čak i kad su bube počele da se uvlače u susedne kuće, nije se nikome upalila lampica da imaju leš u zgradi.
Struja i grejanje nisu joj isključeni jer je socijalna služba plaćala račune redovno. Primećeno je da nešto nije u redu tek kad je njena socijalna naknada prestala preko trajnih naloga da pokriva stanarinu i zaostatke za druge režije.
Porodica je pokušavala da je pronađe, ali kako nije odgovarala na pozive i oni su odustali. Pripisali su to njenom čestom distanciranju zbog čega su odlučili da joj daju prostora i ne mešaju se u njen život.
(Telegraf.rs)