Danas 100. rođendan bivšeg predsednika Amerike: Džimi Karter, političar koji je obećao da neće lagati
Kada se on rodio 1. oktobra 1924. godine Sjedinjenim Američkim Državama je vladao Kalvin Kulidž, a na tronu Velike Britanije je sedeo Džordž Peti.
Džejms Erl Karter, poznatiji kao Džimi Karter danas će proslaviti stoti rođendan. On je ujedno i bivši šef Bele kuće sa najdužim životnim vekom.
Preporučujemo
Uredništvo Njujork tajmsa podržalo Kamalu Haris kao predsedničkog kandidata
Ministar odbrane nagovestio da se Izrael sprema za kopnenu operaciju u Libanu protiv Hezbolaha
Bio je predsednik Amerike između 1977. i 1981. godine. Tokom njegove vladavine SAD nisu vodile nijedan rat i on se zalagao za povećanje konzervacionizma.
Takođe tokom njegove administracije Sjedinjene Države i Sovjetski Savez potpisali su prvi deo Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja (SALT). Po završetku svog predsedničkog mandata, nastavio je da bude uspešan i uticajan diplomata. Dobio je 2002. Nobelovu nagradu za mir.
Karter, demokrata, postao je 39. američki predsednik kada je porazio bivšeg predsednika Džeralda Forda 1976. godine. Služio je jedan mandat a na narednim izborima ga je porazio republikanac Ronald Regan.
Proteklih godina, Karter je imao niz zdravstvenih problema, uključujući agresivni oblik melanoma koji mu se proširio na jetru i mozak, iako je dobro reagovao na lekove. U avgustu 2015. godine, sa jetre mu je uklonjen kancer. Naredne godine Karter je objavio da mu više nije potrebno lečenje, pošto je jedan eksperimentalni lek eliminisao sve znake raka.
Džejms Erl Karter mlađi pobedio je na predsedničkim izborima 1976. nakon što je započeo kampanju kao malo poznati guverner iz Džordžije sa jednim odsluženim mandatom.
Nakon što je ostvario neočekivani uspeh na kokusu u Ajovi, mala država na srednjem zapadu postala je epicentar predsedničke politike. Počeo je kampanju kao "autsajder", sa širokim osmehom, baptističkim moralnim načelima i političkim planovima koji su odražavali njegovo zvanje inženjera.
Osvojio je mnoge Amerikance obećanjima da ih neće lagati posle Niksonove afere Votergejt i američkog vojnog poraza u jugoistočnoj Aziji.
"Obećavam vam, ako vas ikada slažem, ako ikad iznesem ijednu obmanjujuću izjavu, nemojte glasati za mene, ne zaslužujem da budem vaš predsednik", često je govorio u kampanji.
Karter je pobedio Forda na opštim izborima, pretežno zahvaljujući pobedama u južnim državama, pre nego što se njegov rodni region nije okrenuo u velikoj meri ka republikancima.
Među Karterovim spoljnopolitičkim pobedama je posredovanje miru na Bliskom istoku kada je doveo predsednika Egipta Anvara Sadata i izraelskog premijera Menačima Begina za pregovarački sto u Kemp Dejvidu tokom 13 dana 1978. godine.
To iskustvo je inspirisalo njegov post-predsednički centar gde je uspostavio najveći deo svog nasleđa, preneo je "Glas Amerike".
Pa ipak, njegova izborna koalicija je pretrpela udarce zbog dvocifrene inflacije, redova za benzin i talačke krize u Iranu koja je trajala 444 dana. Najteži dan bio je kada je osmoro Amerikanaca poginulo u neuspešnoj akciji spasavanja talaca u aprilu 1980. godine, što je dovelo do Karterovog velikog poraza na izborima.
Karter, koji je najveći deo života proveo u Plejnsu, mnogo je putovao u svojim 80-im pa i ranim 90-im godinama, uključujući godišnja putovanja radi izgradnje kuća sa organizacijom "Habitat for Humanity", i česta putovanja sa u okviru kampanje Karter centra za praćenje izbora, kao i pokušaja da se iskoreni bolest koju izaziva parazit gvinejski crv u zemljama u razvoju.
Karter je takođe decenijama držao nedeljnu školu u svojoj baptističkoj crkvi Maranata, koja bi svake nedelje bila prepuna posetilaca. Kada je dobio dijagnozu da boluje od raka 2015. godine, Karter je izrazio zadovoljstvom svojim dugim životom.
"Potpuno sam smiren i prihvatam sve što dolazi", rekao je i dodao:
"Imao sam uzbudljiv, avanturistički i ispunjen život".
Ovih pet bivših predsednika Amerike je najduže živelo
Džimi Karter je bivši predsednik Amerike sa ubedljivo najdužim životnim vekom. Na durgom mestu nalazi se Džordž Buš stariji, koji je preminuo u 94. godini. Džeralf Ford i Ronald Regan su obojica preminuli u 93. godini. Džon Adams i Herbert Huver su preminuli u 90. godini života.
(Telegraf.rs)