Raste strah od velikog rata, SAD šalju Izraelu novu vojnu pomoć: Borbena moć Hezbolaha je i dalje netaknuta

Na Bliskom istoku raste strah od velikog rata usled intenziviranja sukoba između Izraela i proiranskog Hezbolaha, koji iz Libana nastavlja da ispaljuje rakete na sever jevrejske države.

"Izraelski timovi održali su sastanke kako bi raspravljali o američkim pridlozima prekida vatre u Libanu i nastaviće rasprave narednih dana", rekao je izraelski premijer Benjamin Netanijahu, navodeći da ceni napore SAD.

Preporučujemo

"Naši timovi sastali su se kako bi raspravljali o američkoj inicijativi i kako možemo postići zajednički cilj, siguran povratak naših ljudi svojim kućama. Nastavićemo s raspravama u danima koji su pred nama", dodao je on.

Saopštenje je usledilo nakon što je izraelski šef diplomatije Izrael Kac u četvrtak odbacio predloge SAD i Francuske o 21-dnevnom prekidu vatre, rekavši da ga neće biti na severu gde izraelski bombarderi žestoko gađaju položaje proiranske šiitske milicije Hezbolah.

Nakon što je Netanijahu napustio Njujork gde je učestvovao na zasedanju Generalne skupštine UN, njegova kancelarija je izdala saopštenje da je premijer naredio izraelskim trupama nastavak borbi svom snagom protiv Hezbolaha u Libanu.

U saopštenju se ne spominje se izjava Kaca ili ostalih izraelskih političara koji su takođe odbili prekid vatre, rekavši da je bilo "puno pogrešnog izveštavanja o američkoj inicijativi za prekid vatre".

"Izrael deli ciljeve američke inicijative kojom bi se ljudima osigurao siguran povratak kućama duž naše severne granice. Izrael ceni američke napore po tom pitanju jer je uloga SAD neophodna u promociji stabilnosti i sigurnosti u regiji", navodi se.

Natanijahu je poručio vojsci da se nastavi boriti "punom snagom" protiv Hezbolaha, uprkos pozivima SAD i drugih saveznika na prekid vatre. Libansko ministarstvo zdravstva navelo je da su najmanje 92 osobe ubijene u izraelskim vazdušnim napadima u četvrtak, a više stotina je poginulo od ponedeljka kada je došlo do eskalacije.

Hezbolah je potvrdio da je u vazdušnom napadu na stambenu zgradu na jugu Bejruta ubijen šef njihove jedinice za bespilotne letelice Mohammad Surur. Strahovi od opšteg rata između Izraela i Hezbolaha su pojačani nakon dramatične eskalacije izraelskih napada od ponedjeljka.

Po sletanju u Njujork, Natanijahu je rekao da Izrael "neće stati" u Libanu dok ne postigne sve svoje ciljeve:

"Glavni cilj je siguran povratak stanovnika severa svojim kućama", rekao je on.

Bela kuća je kasnije navela da je predlog o prekidu vatre bio "koordiniran" s Izraelom, uprkos Natanijahuovoj tvrdnji samo nekoliko sati kasnije da će njegova zemlja nastaviti borbu.

Oko 70.000 Izraelaca raseljeno je sa severa zemlje otkako su pre gotovo godinu dana počela neprijateljstva između Izraela i Hezbolaha, izazvana ratom u Gazi. U Libanu je oko 90.000 ljudi napustilo svoje kuće, a od ranije je prema UN raseljeno još 110.000 ljudi.

U međuvremenu, Hezbolah je rekao da je ispalio 50 raketa prema naselju Kirjat Ata i 80 projektila prema gradu Safedu, oba u severnom Izraelu. Izraelska vojska je presrela projektil koji je ispaljen iz Jemena nakon što su se čule sirene i eksplozije.

Šef izraelske vojske general pukovnik Herci Halavi rekao je da bi izraelski vazdušni napadi na Liban mogli utrti put IDF da "uđe na neprijateljsku  teritoriju".

Nakon sastanka s britanskim i australjskim kolegom u Londonu, američki ministar obrane Lojd Ostin rekao je da se Izrael i Hezbolah suočavaju s rizikom izbijanja "opšteg rata", ali da je "diplomatsko rešenje još uvek održivo".

"Izrael je izjavio da mu je cilj da vrati vratiti svoje građane u njihove kuće na severu. Verujem da je najbrži način da se to postigne diplomatijom", rekao je Ostin.

Izraelsko ministarstvo obrane saopštilo je da je osiguralo novi paket američke pomoći vredan 8,7 milijardi dolara za podršku aktuelnim vojnim kampanjama. Paket uključuje 3,5 milijardi dolara za "značajnu ratnu nabaku", koja je već prebačena, i 5,2 milijarde dolara za sisteme PVO kao što su Gvozdena kupola, Davidova praćka i napredni laserski sistem.

Upozorenje: Većina borbenih sposobnosti Hezbolaha je netaknuta i neiskorišćena

Izraelske obrambene snage (IDF) izvode napade na Hezbolah (Božja stranka), koju podržava Iran, otkako je grupa počela da ispaljuje projektile preko granice na sever Izraela dan nakon Hamasovog upada na jug Izraela sedmog oktobra prošle godine.

Hezbolah je naveo da je za godinu dana poginulo 500 njegovih boraca. Izrael je likvidirao najviše vojne zvaničnike uključujući višeg komandanta Fuada Šukura.

Kako je Izrael pojačao svoje udare na Hezbolah poslednjih dana, naneo je još veću štetu iranskim posrednicima u Libanu, kako piše The Times of Izrael.

Prošlonedeljne eksplozije više hiljada uređaja za komunikaciju (pejdžeri i toki vokiji), izbacili su iz stroja oko 1.500 boraca, rekao je zvaničnik Hezbolaha Rojtersu.

Prošlog petka Izrael je likvidirao mnoge od najviših komandira Hezbolahovih elitnih jedinica Radvan i gađao je raketne arsenale Hezbolaha, iako su izveštaji da je Izrael uništio polovinu raketnih sposobnosti grupe verovatno preterani.

Odgovor Hezbollaha bio je predvidljiv i ne naročito uspešan. Ispalili su stotine raketa dnevno na Izrael, povećavajući broj projektila i domet svaki dan, ali izraelska PVO i velika mreža skloništa, su odradili posao.

Međutim, kako upozorava izraelski portal, ne bi se trebalo zavaravati. Hezbolah je, kako se navodi, i dalje moćan protivnik koji još nije koristio većinu svog arsenala, a ako borbe dovedu do kopnene invazije izraelskih snaga - a načelnik izraelskog generalštaba general Halevi sugeriše da hoće, IDF može očekivati ​​da će se suočiti s protivnikom daleko opasnijim od Hamasa u Gazi.

Poput Izraela, Hezbolah je "nerešeni" Drugi libanski rat 2006. godine doživeo kao poziv na uzbunu za brzu transformaciju vojnih sposobnosti.

"Tokom ovih 18 godina Hezbolah nije sadio drveće i gradio kuće u Libanu", slikovito je rekao brigadni general Cvika Haimovic, bivši komandant izraelskie PVO.

"Hezbolah je izgradio polu-vojsku. Poznajem mnoge vojske širom sveta, ali ne znam mnoge koje imaju sposobnosti koje ima teroristička grupa  Hezbolah", dodaje on.

Jedan od glavnih napora Hezbolaha bilo je poboljšanje njegovih raketnih sposobnosti. Prema službenim procjenama IDF, pre početka sukoba prošlog oktobra, Hezbolah je imao preko 200.000 raketa, minobacača i projektila.

Prema izveštaju iz marta Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), Hezbolah sada ima do 80.000 nevođenih raketa kratkog dometa s dometom do 20 kilometara i do 80.000 nenavođenih raketa dugog dometa do 100 kilometara.

Njihov arsenal balističkih projektila je manji, ali može da dobavi mnogo dublje u Izrael. Hezbolah ima do 40.000 balističkih projektila dometa od 160 do 300 kilometara, nekoliko desetina projektila SCUD koji imaju domet 500 kilometara i nekoliko stotina preciznih balističkih projektila Fateh-110, koji mogu nositi bojevu glavu od 500 kilograma na udaljenost od 300 kilometara. Gusto naseljeno područje Tel Aviva, udaljeno je manje od 150 kilometara od granice s Libanom.

Hezbollah je također puno uložio u očuvanje svojih raketnih sposobnosti. Grupa raspolaže mobilnim lanserima postavljenim na kamione, projektilima sakrivenim u kućama civila i širokom mrežom bunkera i tunela.

U sveobuhvatnom ratu, Hezbolah bi svoju vatrenu moć upotrebio na više načina. Kao što je učinio i 2006. godine, lansiraće nenavođene rakete na naseljena središta kako bi ubijao volju javnosti i poverenje u vlasti i poremetio funkcioniranje zemlje.

Njegov manji, ali precizni arsenal bio bi usmeren na baze IDF, koncentrisane vojne snage i stratešku civilnu infrastrukturu duboko u Izraelu.

Hezbolah bi možda mogao upotrebiti svoj veliki arsenal kratkog dometa kao sredstvo za pokušaj invazije na sever Izraela i zauzimanje nekog grada ili vojnog postrojenja.

"Grupa bi takođe mogla i da pokuša da sačuva svoje rakete na dugi rok, kako bi pokazala novo svoje otpornosti pred izraelskim napadima. Moraju ih koristiti mudro. Ne mogu ih sve lansirati u prvim danima", ističe Aiman Mansur, bivši zvaničnik izraelskog Saveta za nacionalnu sigurnost.

Još jedno polje Hezbolahovih intenzivnih ulaganja, posebno okom prošle godine, bile su sposobnosti vezane uz bespilotne letelice. Poseduje preko deset vrsta različitih bespilotnih letelica, od komercijalnih do velikih napadačkih.

Njihovi najbolji dronovi su iranski "Šahid 129", koji mogu nositi nositi dve precizne bombe od 34 kg na daljinu od oko 2.000 kilometara. Dron "Karar" ima manji domet, ali može nositi dve bombe od 125 kg. Međutim, ovi dronovi nisu ono što najviše brine Izrael.

"Što su veći, što su smrtonosniji, to ih je lakše srušiti. Mesecima se bavimo problemom dronova. Pogotovo onima koji lete nisko. Stvarnu prednost imaju s dronovima kratkog dometa", ističe Mansur.

Od sedmog oktobra prošle godine Hezbolahu stalno pristižu dronovi iz Irana i grupa ih koristi za proučavanje izraelske PVO. I u tome napreduju, navodi Times od Israel.

"Hezbolah istražuje slabosti u obrani Izraela i troši resurse PVO sistema Gvozdena kupola lansiranjem sve većeg broja dronova u poslednje vreme", kaže Džonatan Ruhe, stručnjak iz Jevrejskog instituta za nacionalnu bezbednost Amerike.

Takođe, uprkos operaciji eksplozivnih komunikacionih sistema, velika većina Hezbolahove pešadije ostala je netaknuta. Iako se vođa Hezbolaha Hasan Nasarla hvali s oko 100.000 boraca, brojka je verovatno upola manja, čak i uključujući rezervne snage. Ipak, njihovi stalni borci dobro su obučeni i nakon godina borbi u Siriji imaju ozbiljno iskustvo na frontu.

Njihovi borci će imati uobičajene prednosti u odbrani, što uključuje pripremljene obrambene položaje i raširenu mrežu tunela. To su sve sposobnosti koje Hezbolah ni izbliza još nije koristio.

"Nismo videli Hezbolahove pune mogućnosti, a Hezbolah nije video naše pune sposobnosti", upozorio je Haimovic.

(Telegraf.rs/Jutarnji)