Nasilje izmiče kontroli u nekada najsigurnijoj državi na planeti: Talas kriminala zapljusnuo Kubu

Pokojni kubanski lider Fidel Kastro jednom je slavodobitno izjavio "Kuba je najsigurnija država u svetu".

U pogledu niske stope nasilnog kriminala na ostrvu i male količine oružja koje cirkuliše među civilnim stanovništvom, njegova izjava je imala uporište u realnosti.

Preporučujemo

Njegovi kritičari su, naravno, odgovorili da je niska stopa kriminala postignuta zastrašivanjem, da je Kastrova Kuba bila i još uvek jeste policijska država, koja nije dopuštala kritiku komunističkih vlasti i koja je grubo kršila ljudska prava svojih protivnika.

Međutim, kako prenosi BBC, malo ko je mogao da porekne da su ulice Kube tradicionalno bile među najbezbednijim na američkom kontinentu. Ipak, Samanti Gonzales danas ne izgleda kao da živi u najbezbednijoj zemlji na svetu.

Njen mlađi brat, ambiciozni muzički producent po imenu Jan Franko, ubijen je pre dva meseca u očiglednom sukobu u vezi sa bandama. Franko je imao 19 godina kada je dva puta uboden nožem u grudi ispred muzičkog studija u siromašnoj havanskoj četvrti Kajo Hueso. On je žrtva svađe koja se pretvorila u tragediju kada je neko potegao nož.

"Još uvek ne razumem šta se dogodilo", kaže Samanta (20) pokušavajući da obuzda bol dok lista fotografije svoga brata na mobilnom telefonu.

"On je bio svetlost naše porodice", dodaje Samanta, koja ima jednogodišnjeg sina.

Njen brat Franko jedan je od mnogih mladih ljudi koji su nastradali na ulici poslednjih meseci.

"Mnogo je ubijenih ove godine. Nasilje izmiče kontroli. Radi se o bandama koje se međusobno napadaju. Odatkle dolazi najviše ubistava i nasilja. Razmirice rešavaju noževima i mačetama. Više niko ne koristi pesnice u tuči. Samo noževi, mačete i pištolji. To ne razumem", navodi Samanta.

Nasilje se pogoršalo na ulicama kubanskih gradova nakon što se pojavila nova droga "el kumiko" - jeftina hemikalija kojoj je kanabis baza. Vrlo je popularna među mladima.

"Majami herald" je ranije objavio poražavajuće statističke podatke u kojima se navodi da je čak 61 odsto žitelja Kube, koja ima oko 11 miliona stanovnika, bilo žrtva neke vrste kriminala tokom 2022. godine, a da je samo njih 14,6 odsto slučaj prijavilo policiji.

Tokom prošle godine na Kubi je zabeleženo 89 slučajeva femicida, što je gotovo tri puta više nego 2020. Broj ubistava na Kubi je od 2016. do 2021. skočio za 131 odsto, što je posledica sve veće ekonomske krize. Broj stanovnika je usled ekonomske migracije opao za čak deset ogsto u periodu od 2022. do 2023.

Prema zvaničnim podacima tokom 2023. godine kubanska policija je uhapsila 1.440 osoba povezanih sa drogom, među kojima je 16 strnaih državljana. Zaplenjeno je ukupno dve tone narkotika.

Vlasti po običaju za većinu problema okrivljuje starog neprijatelja - Sjedinjene Države, zbog sve više sintetičkih droga kao i zbog ekonomskih sankcija koje su decenijama na snazi, a zbog kojih su se neki kubanci okrenuli kriminalu.

Marisela Sosa Ravelo, potpredsednica Vrhovnog suda Kube u retkoj izjavi za strane medije, rekla je za BBC, da je poroblem nasilja i kriminala "prenaduvan na društvenim mrežama". Ona odbacuje tvrdnje da većina krivičnih dela ostaje neprijavljena usled malog poverenja građana u policiju.

"Za svojih 30 godina koliko sam sudija, sigurna sam da kubanski narod i dalje ima poverenja u svoje vlasti. Na Kubi policija ima veliki uspeh u rešavanju krivičnih dela. Kod nas niko ne uzima zkaon u svoje ruke, kao što se to dešava u Latinskoj Americii drugim delovima sveta. To potvrđuje da narod ima poverenja u pravosudni sistem", rekla je ona.

(Telegraf.rs)