Da li "krv" može da vam obezbedi pasoš EU: Šta traže Hrvati, šta Mađari i čije državljanstvo je najtraženije?

Lisa Vikson iz Njujorka oduvek je znala da može da dođe do pasoša EU preko pradede po majci, koji je stigao u SAD iz Rijeke 1906. godine.

Hrvatska je jedna od brojnih zemalja EU koja priznaje jus sanguinis (“pravo krvi”), koje se može koristiti za sticanje državljanstva poreklom, za razliku od jus solis ("pravo na zemlju"), koje daje državljanstvo isključivo na mestu rođenja osobe.

Preporučujemo

Ali sve dok 1. januara 2020. nisu pojednostavljeni neki strožiji zahtevi zemlje, hrvatsko državljanstvo nije bilo nešto što je Vikson mislila da će moći da stekne bez nekih velikih prepreka. Pre toga, Hrvatska je tražila od kandidata, koji bi mogli da dokažu svoje nasleđe u Hrvatskoj da polažu test iz jezika, između ostalog, kako bi se prijavili za državljanstvo.

"Kao zaposlena mama i neko ko nema vremena da živi u Hrvatskoj, nisam mogla da zamislim da tečno govorim hrvatski. Bilo mi je to previše zastrašujuće“, rekla je Vikson, koja provodi pet do šest nedelja godišnje u Evropi.

Zatim, ranije ove godine, nakon što se vratila sa putovanja u Irsku i Francusku i ponovo požela da pronađe način da duže ostane u Evropi, Vikson je otišla na internet i otkrila da je Hrvatska odustala od toda da "jus sanguinis" kandidati polažu tekst iz jezika.

"Sinula mi je lampica i pomislila sam: 'Ok, ovo je sjajno, uradićemo ovo odmah’“, rekla je.

Lisa je angažovala advokata kako bi osigurala da će papirologija biti pravilno predata kako bi se izbegla bilo kakva kašnjenja u procesu.

Brojni načini da se stekne EU državljanstvo

Ukoliko znate svoje porodično stablo i možete "pratiti" svoje pretke do njihovih rodnih mesta u nizu evropskih zemalja, možda ćete imati i put do državljanstva. Ali imajte na umu da, ako vam je važno da zadržite svoje "originalno državljanstvo", morate da proverite da li taj put koji pronađete omogućava dvojno državljanstvo.

"Većina zemalja EU će dozvoliti državljanstvo na osnovu porekla, ali tačni zahtevi za kvalifikovanje se veoma razlikuju od zemlje do zemlje“, rekla je za CNN Sofi Džo Voson, privatni nadzornik klijenata u londonskoj kancelariji imigracione advokatske kancelarije Fragomen.

"Prema našem iskustvu, najprometnije rute su Italija, Španija, Austrija, Poljska, Irska i Rumunija“, rekla je ona, napominjući da su Češka, Mađarska i Hrvatska među ostalim zemljama koje nude puteve do državljanstva preko "jus sanguinis".

Svaka zemlja ima svoje kriterijume za dobijanje državljanstva po poreklu, a obrada zahteva može potrajati godinu ili dve – ili više.

I dok ne postoje generacijska ograničenja u pogledu toga koliko daleko pratite svoje pravo porekla unatrag da bi vas uzeli u razmatranje za hrvatsko državljanstvo, Vason kaže da, ako je predak podnosioca zahteva emigrirao iz Hrvatske nakon 8. oktobra 1991. ili se preselio u zemlje nastale raspadom Jugoslavije, nemaju pravo na hrvatsko državljanstvo.

Neke zemlje su prilično jasne u pogledu zahteva za državljanstvo kroz jus sanguinis.

Irska dozvoljava državljanstvo po poreklu preko roditelja ili bake i dede rođene na ostrvu Irska.

"Ovo uključuje Severnu Irsku, čak i ako vaš predak nikada nije imao irsko državljanstvo“, kaže je Vason.

Deca roditelja rođenih u Irskoj automatski imaju pravo da se prijave za irski pasoš i mogu jednostavno da se prijave na mreži, rekla je ona. Unuci ljudi rođenih u Irskoj moraju prvo da podnesu zahtev za irsko državljanstvo kroz proces koji se zove Registracija rođenja u inostranstvu. Prijave se podnose direktno u Odeljenju za spoljne poslove, a njihova obrada može trajati više od 8 meseci.

Iskupljuju se za zlu prošlost

Neke zemlje se iskupljuju za prošla zlodela kroz programe državljanstva, što, reklo bi se najočiglednije, čini Nemačka.

Ona nudi državljanstvo ljudima koji mogu da dokažu da su njihovi preci bili bivši nemački državljani koje su nacisti progonili između 30. januara 1933. i 8. maja 1945. i na taj način su lišeni državljanstva.

Austrija takođe nudi pojednostavljen put do državljanstva za potomke ljudi koji su bili primorani da pobegnu tokom nacističkog režima, kaže Voson.

"Relevantni predak nije morao da bude Austrijanac, već da je imao prebivalište u Austriji pre bekstva i da je bio državljanin bivše Austro-Ugarske imperije“, rekla je ona.

Rumunija nudi dva puta do državljanstva - onima koji su deca ili unuci žrtava nacističkog režima, ili deci, unucima ili praunucima Rumuna koji su rođeni u modernoj Rumuniji ili na njenim bivšim teritorijama.

Vason kaže da je Fragomen takođe pomogao klijentima da dobiju državljanstvo u Španiji kroz zakon o demokratskom pamćenju. To omogućava dobijanje državljanstva preko španskog roditelja ili bake i dede, kao i za decu ili unuke ljudi koji su bili primorani da pobegnu iz Španije iz političkih, ideoloških ili verskih razloga tokom Španskog građanskog rata kasnih 1930-ih, kada je Frankov diktatorski režim primorao izgnanike da pobegnu iz Španije.

Zakon je uveden u oktobru 2022. i ima privremeni rok za prijavu koji se trenutno zatvara u oktobru 2025, kaže Vason.

"Prijave se podnose u vašem lokalnom španskom konzulatu po dogovoru i obrada može trajati od nekoliko nedelja do više od godinu dana, u zavisnosti od obima posla vašeg lokalnog konzulata“, rekla je ona.

Šta je sa Mađarskom?

Mađarska takođe nudi državljanstvo zasnovano na "jus sanguinis" sa nekim ograničenjima. Mađarski zakon o jus sanguinis pojednostavljen je 2011. kako bi se proširilo pravo na ljude koji žive u regionima koji su ranije bili deo Mađarske i potomcima Mađara koji govore mađarski jezik i mogu da pruže dokaz o mađarskom poreklu.

Tada je Ferenc G. Kozorus, američki državljanin iz Vašingtona, koji je odrastao govoreći mađarski, shvatio da ima jednostavniji put do mađarskog državljanstva. Kozorusov deda po ocu, po kome je i dobio ime, rođen je u Mađarskoj i služio je kao pukovnik u mađarskoj vojsci.

Bio je primoran da pobegne iz zemlje tokom Drugog svetskog rata nakon što je njegova Prva oklopna divizija sprečila državni udar pronacističkih snaga. On je zaslužan za spas hiljada mađarskih Jevreja od deportacije u nacističke logore smrti. Zatim je pobegao u Zapadnu Nemačku, gde je rođen Kozorusov otac. Porodica je kasnije otišla u Sjedinjene Države.

"Kada su oba moja roditelja dobila mađarsko državljanstvo pre otprilike četiri godine, bilo mi je lakše da ga dobijem“, rekao je Kozorus (41), koji je mađarsko državljanstvo dobio ovog leta, manje od godinu dana nakon što je podneo zahtev.

Čije državljanstvo se najviše traži

Za ljude koji imaju pretke u Italiji, treba da znaju da sa italijansko jedno od najtraženijih državljanstava u Evropi jer zemlja ne postavlja generacijsko ograničenje kada je u pitanju koliko daleko možete pratiti svoje rođake u direktnoj liniji, rekao je Marko Permunijan iz organizacije za pomoć dobijanja italijanskog državljanstva (ICA).

Firma, sa timom od oko 300 ljudi u kancelarijama u Sjedinjenim Državama i Italiji, do danas je radila sa više od 20.000 klijenata, rekao je on.

Jedini uslov za prijavu je da je vaš predak rođen ili da je već živeo u Italiji nakon 17. marta 1861. godine, kada je nastala moderna italijanska država. Taj rođak takođe mora da je još uvek bio italijanski državljanin pre nego što se rodio sledeći rođak u vašoj porodičnoj liniji. Oni takođe ne mogu da naturalizuju – pravni proces da postanete državljanin neke zemlje nakon rođenja – da postanete američki državljanin (ili državljanin bilo koje druge zemlje) pre nego što se rodi sledeći rođak u vašoj porodičnoj liniji da biste imali put do državljanstva.

Permunijan je rekao da većina zahteva za italijansko državljanstvo na kojima njegova kompanija radi traje u proseku dve do tri godine od početka do kraja. Zahtevi su se stalno povećavali od osnivanja ICA-e 2014, rekao je on.

ICA nudi besplatnu procenu podobnosti za "potencijalne Italijane" koju mogu da popune na njihovoj web stranici. Privatna Fejsbuk grupa pod nazivom Dvostruko američko-italijansko državljanstvo ima više od 70.000 članova i među mnogim je drugim resursima dostupnim ljudima koji misle da bi mogli imati čist put do italijanskog državljanstva.

Šta je sa baltičkim zemljama?

Neke baltičke zemlje takođe nude put do državljanstva, saznala je stanovnica Kolorada Jana Graber, urednica časopisa Go World Travel.

"Moj deda je rođen u Rigi, Letonija, i tamo je odrastao. Tokom Prvog svetskog rata, kada je rat došao u Rigu, bio je odvojen od majke i sestre sa 14 godina kada je granatiran most koji su prelazili“, kaže Jana. Njn deda je pao u vodu, a kada je stigao na drugu stranu reke, bio je sam. Nikada ih nije pronašao...

Njen deda je stigao u Sjedinjene Države 1919. godine i umro je 1968, pre obnove nezavisnosti Letonije 1991. godine.

Kada je Jana odlučila da dobije letonsko državljanstvo – zastrašujući poduhvat, kaže ona, s obzirom na izgubljenu papirologiju, promene imena i druge faktore – deo njene motivacije bio je da se pomiri sa prošlošću.

"Osećam kao da bi to bilo kao ispravljanje nepravde za našu porodicu i njegov jezik i njegovu kulturu“, rekla je ona, dodajući da to nije lak proces.

Ljudi koji traže letonsko ili litvansko državljanstvo moraju da pokažu da imaju najmanje jednog roditelja, baku, prabaku ili pradeku koji je bio državljanin ili rođen u tim zemljama, kaže Ričard Orbidans, partner Baltic Migrationa.

"Obično je najveća prepreka prikupljanje i overa potrebnih dokumenata. Klijenti se često bore da pribave tačne i potpune dokumente o rođenju, braku ili druga lična dokumenta, posebno ako su podaci stari ili izgubljeni“, rekao je on, dodajući da je u 80 odsto slučajeva koje vodi njegova firma zahteva pretragu arhive da bi se potražili takvi dokumenti.

Orbidansa su kontaktirali ljudi koji su priložili rezultat DNK testiranja koje pokazuje da je "veliki deo njihove DNK iz Litvanije".

"Nažalost, u takvim slučajevima ne možemo im pomoći ako nemaju nikakve informacije ili dokumente o svojim precima", kaže on za CNN.

Kako da pronađete svoje pretke?

Ako znate da vaše poreklo ima korene u Evropi, ali ne znate odakle da počnete, Vason ima nekoliko saveta.

"Državljanstvo prema poreklu je veoma detaljan proces koji zahteva mnogo od podnosioca zahteva“, rekla je ona.

"Naš najbolji savet za one koji započinju proces je da provedu vreme istražujući svoju lozu ili čak sarađujući sa genealogom. Da bi advokat za državljanstvo mogao da da mišljenje o vašoj podobnosti za državljanstvo, moraćemo da znamo što je moguće više informacija“, rekla je ona.

Detalji kao što su tačno mesto i datum rođenja, detalji emigracije vaših predaka, da li su se ikada naturalizovali kao državljani druge zemlje ili su se zvanično odrekli svoje nacionalnosti i kopije dokumenata samo su početak, kaže ona.

"Mogu se pretražiti lokalne matične kancelarije i gradske kuće u potrazi za kopijama vitalnih zapisa, ali bez tačnih informacija te pretrage neće biti uspešne“, rekla je ona.

Dobra strana tog napornog rada mogla bi da ide dalje od drugog pasoša – možda ćete na kraju naučiti mnogo o sebi u tom procesu.

(Telegraf.rs)