Šok u emisiji koja veliča Putina, u studiju nastala pometnja: Da li je voditelj 'prodao predsednika'?!

U studiju ruske televizije nastala je konfuzija i nakon što je najpoznatiji ratnohuškački proputinovski voditelj Vladimir Solovjov, navodno sugerisao da bi Vladimir Putin mogao da bude svrgnut zbog ukrajinskog upada u Kursku oblast.

U nedelju je Solovjov govorio o situaciji u zapadnim pograničnim regijama zemlje i utvrdio da bi ukrajinski "teroristički" napadi na rusko tlo morali da imaju strašne posledice. To uključuje pogubljenje članova "Navaljnijeve mreže", pri čemu je mislio na pristalice pokojnog političkog aktiviste i vođe opozicije Alekseja Navaljnog, koji je umro u februaru pod veoma čudim okolnostima dok je služio zatvorsku kaznu u koloniji u arktičkom krugu.

Preporučujemo

Čini se da je Solovjov rekao da je, kao rezultat ukrajinske invazije, koja je počela 6. avgusta, "potrebna ostavka". Nije bilo jasno je li Solovjov mislio na ostavke zvaničnika u pograničnim regijama ili prvog čoveka Rusije, ali je komentar izazvao ogorčenost kod njegovih gostiju, među kojima je bio i član Državne dume Andrej Guruljov.

Jedna nezavisna ruska novinska agencija objavila je na Telegramu da se radi o nesporazumu koji je nastao kada su gosti Solovjova čuli da je izrekao reč ‘ostavka‘ i napomenula da je verovatnije da je koristio izraz ‘stavka‘ i pozvao na stvaranje "štaba vrhovnog zapovednika", misleći na predrevolucionarno vojno telo ruske carske vojske.

Stavka je služila kao štab vojske tokom Prvog svetskog rata, koju je prvo vodio veliki knez Nikola Nikolajevič, a kasnije njegov rođak, car Nikolaj II.

Bivši savetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova, Anton Geraščenko, u svom je prevodu govorio o ‘ostavci vrhovnog zapovednika‘.

Iako je reakcija na komentar Solovjova razumljiva s obzirom na njegovo pominjanje potpuno opskurnog vojnog tela danas, to ukazuje na uticaj koji ruski predsednik Vladimir Putin ima na zemlju i koliko je nemoguće njegova abdikacija ili svrgavanje u ovom trenutku, prenosi Newsweek.

Putin je na vlasti od 2000. godine, a u jednom trenutku je zamenio uloge predsednika i premijera s Dmitrijem Medvedevim. Međutim, 2021. potpisao je zakon kojim se uklanja ograničenje na dva predsednička mandata, što mu je omogućilo da potencijalno ostane na najvišoj dužnosti do 2036. Na predsedničkim izborima u martu Putin je protiv gotovo nepostojeće opozicije osigurao peti mandat s više od 88 odsto glasova.

Putinova popularnost još je porasla s invazijom na Ukrajinu, prema anketi nezavisne ruske agencije za istraživanje javnog mnjenja Levada Centar, a njegov rejting skočio je sa 69 odsto u januaru 2022. na 83 odsto do marta, nakon što je krajem februara započeo svoj rat u Ukrajini.

Kritike nakon upada u Kursk

Smrću šefa plaćeničke grupe Vagner, Jevgenija Prigožina, nakon neuspele pobune grupe u junu prošle godine, kao i vođe opozicije i velikog protivnika Putina, Alekseja Navaljnog, uklonjena su dva glavna predsednikova konkurenta.

Međutim, značajne žrtve pretrpljene tokom invazije na Ukrajinu, zajedno sa štetom nanesenom ruskoj ekonomiji zbog sve dužeg popisa zapadnih sankcija, mogle bi predstavljati pretnju Putinovom održanju na vlasti, navodi Newsweek.

Upad ukrajinskih snaga u region Kurska početkom avgusta i zauzimanje više stotina kvadratnih kilometara ruske teritorije, takođe je izazvao kritike Putina u zemlji, pa i u visokim krugovima, prenosi Jutarnji.

Početkom septembra, zastupnik Putinove stranke Ujedinjena Rusija u Državnoj dumi, Jevgenij Fjodorov, kritikovao je napore Moskve da umanji značaj napada i doveo u pitanje "službenu propagandu" koja dolazi iz Kremlja, a koja tvrdi da će ruska vojska brzo poraziti ukrajinske snage.

(Telegraf.rs)