Abortirala bebu u 9. mesecu trudnoće, zakon to ne brani: Haos u zemlji zbog priznanja devojke, vlada na udaru

Vlogerka iz Južne Koreje, koja tvrdi da je abortirala u 36. nedelji trudnoće, pod istragom je zbog ubistva u slučaju koji je izazvao horor u zemlji i doveo do pitanja zašto zemlja nema zakone koji regulišu abortus.

Policija Južne Koreje započela je istragu žene u julu na zahtev vlade, a nakon što je objavila snimak na Jutjubu u kojem je navodno dokumentovala svoje iskustvo sa abortusom, rekla je policija za CNN.

Preporučujemo

Abortusi posle 24. nedelje su zabranjeni u mnogim jurisdikcijama ili rezervisani za veoma izuzetne slučajeve, kao što su anomalije fetusa ili kada je zdravlje majke ugroženo.

Međutim, u Južnoj Koreji ne postoje zakoni koji regulišu kada, gde i kako se abortusi mogu obaviti - a nije ih bilo skoro četiri godine.

To je vakuum politike za koji stručnjaci kažu ne samo da otvara vrata potencijalnim zloupotrebama, već i ometa pristup sigurnim abortusima, pri čemu su žene i doktori primorani da se kreću kroz stanje pravne nesigurnosti.

U zajedničkoj izjavi, koalicija 11 južnokorejskih ženskih organizacija i nevladinih organizacija osudila je vladu zbog progona žena koje prekidaju trudnoću, a ne bore se za poboljšanje pristupa nezi za abortus.

"Ovo nije ništa drugo do patetičan i ozbiljan pokušaj da se izbegne odgovornost i prebaci krivica", navodi se u saopštenju.

Rupa u zakonu

Više od šest decenija, izvođenje abortusa u Južnoj Koreji bilo je krivično delo koje se kažnjava do dve godine zatvora, sa ograničenim izuzecima za silovanje, incest i pretnju po zdravlje majke ili bebe.

Trudnice koje izaberu abortus takođe mogu da budu osuđene do godinu dana.

Međutim, 2019. godine Ustavni sud Južne Koreje poništio je tu zabranu, dajući Narodnoj skupštini rok do kraja 2020. da donese nove zakone o abortusu, za koje je sud preporučio da uključuju ograničenje od 22 nedelje.

Kada zakonodavna vlast nije ispoštovala taj rok, istekle su krivične odredbe o abortusu, čime je efektivno legalizovan abortus u bilo kojoj fazi trudnoće.

Time što nije donela zakon o abortusu, Narodna skupština "ne radi svoj posao", rekla je Čo Hi Kjung, profesorka prava na Univerzitetu Hongik u Seulu.

"Ako ne postoji zakon koji kriminalizuje ponašanje, onda nema krivičnog dela za sprovođenje tog ponašanja", rekla je Čo.

Dekriminalizacija abortusa bila je velika pobeda zagovornika reproduktivnih prava, koji su se u to vreme suočili sa oštrim protivljenjem konzervativnih i verskih grupa, od kojih su neke bile povezane sa američkim kampanjama protiv abortusa.

Ali njihova pobeda je prigušena onim što je došlo - ili nije došlo - u godinama nakon toga.

"Otkako abortus više nije krivično delo, tražili smo od ministarstva zdravlja i socijalne zaštite da klasifikuju abortus kao pravo na zdravlje, a ne kao predmet kažnjavanja, i da osmisli politiku", rekao je Najung, predstavnik za SHARE, organizacija u Južnoj Koreji koja pruža usluge vezane za seksualno i reproduktivno zdravlje i prava.

Ali nijedan novi zakon nije usvojen. Umesto toga, debate u Narodnoj skupštini o zakonima o abortusu suočile su se sa ponovnim protivljenjem verskih grupa, koje imaju snažan uticaj na zakonodavce u zemlji u kojoj dominiraju tradicionalne rodne norme.

U saopštenju objavljenom na svojoj veb stranici u junu, Ministarstvo pravde zemlje je reklo da "pravac, detalji i vreme revizije" zakona o abortusu još nisu doneti i da treba da se konsultuje sa Ministarstvom zdravlja i socijalne zaštite, koja nadgleda Zakon o zdravlju majke i deteta.

"Ministarstvo pravde će se potruditi da se o ovom pitanju razgovara kako bi se usaglasilo pravo na život fetusa, pravo na zdravlje i pravo na samoopredeljenje trudnice", dodaje se u saopštenju.

Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite saopštilo je za CNN da će "aktivno podržati zakonodavni proces" sa sadašnjom Narodnom skupštinom, pošto su sve predložene revizije istekle sa završetkom prethodnog parlamentarnog mandata u maju.

Uprkos tome što je zemlja ranije imala veoma restriktivne zakone o abortusu, abortus istorijski nije bio "gromobran" u Južnoj Koreji kao u SAD.

"Između 1960-ih i sredine 2000-ih, južnokorejska vlada je snažno naglašavala planiranje porodice kako bi se zaustavio rast stanovništva, do te mere da se abortus smatrao 'alternativnom metodom kontrole rađanja'", rekla je Čo, profesorka prava.

Društvena stigma nad samohranim i nevenčanim majkama takođe je olakšala tiho prihvatanje abortusa, rekla je ona.

"Čak su i policajci i njihove žene, tužioci i njihove žene i ljubavnice, abortirale", dodala je ona.

Dok je abortus dugo bio dozvoljen da se odvija u senci, vlasti su počele da reaguju na proceduru sredinom 2000-ih.

Lekari su optuženi za izvođenje abortusa, što je dovelo do sudskog prigovora koji je tražio da se zaštite prava žena da traže abortus i za doktore da ih obezbede.

U isto vreme, stopa nataliteta u Južnoj Koreji je opadala i vlada je tražila načine da poveća broj stanovnika. Zajedno sa novim oblicima kontracepcije koji bi mogli da spreče trudnoću, promenilo se i raspoloženje javnosti prema abortusu, prema Čou.

"To nije nešto što ljudi shvataju olako i ljudi bi to mogli da vide kao donekle neodgovorno", rekla je ona.

Ako je prenaseljenost nekada podstakla vladu da 'gura abortuse', Južna Koreja se sada bavi suprotnim problemom.

Stopa fertiliteta u Južnoj Koreji bila je 0,72 dece po ženi 2023. godine, prema vladinim podacima, daleko ispod stope od 2,1 koja je, prema proceni OECD, potrebna zemlji da bi dostigla stabilnost stanovništva bez imigracije. Poređenja radi, stopa fertiliteta u SAD bila je 1,7 u 2022, prema podacima Svetske banke.

Stope fertiliteta ispod 1,5 mogu gurnuti zemlje u zamku u kojoj nizak fertilitet pokreće starenje stanovništva i ekonomsku stagnaciju – dodatno odvraćajući rađanje i smanjujući stopu fertiliteta.

Nemoguće je znati pravi broj abortusa koji se svake godine dese u Južnoj Koreji jer je procedura neregulisana. Nema pouzdanog istorijskog poređenja, jer kada je abortus još uvek bio zločin, pacijenti bi plaćali bolnicama u gotovini, tako da nije bilo zvaničnog zapisa, rekao je Najung iz SHARE-a.

Ali prema procenama južnokorejskog Instituta za zdravstvo i socijalna pitanja, broj abortusa je drastično opao poslednjih decenija, sa procenjenih 241.411 u 2008. na samo 32.063 u 2020, poslednjoj godini za koju su dostupni statistički podaci. Zagovornici kažu da je prava stopa abortusa verovatno mnogo veća.

Zabranjene tablete za abortus

U nedostatku jasnih propisa, žene i pružaoci abortusa trenutno rade u sivoj zoni sa malo uputstava o tome šta je dozvoljeno i šta bi moglo kršiti druge zakone.

Teško je doći do verodostojnih informacija o tome gde da se izvrši abortus, a procedura nije pokrivena državnim zdravstvenim sistemom.

Žene zato često same pronalaze kliniku koja će izvršiti abortus, po ceni od nekoliko stotina dolara koje moraju da plate iz svog džepa, rekla je Suzan Seong-eun Bergsten, službenica odeljenja za ženska prava Human Rights Watch-a.

"Žene zaista pate. One su čekale pet godina da se nešto promeni", dodala je Bergsten.

Dok je hirurški abortus sada tehnički legalan, lekovi za abortus - koji nude bezbedan, pristupačan i efikasan način za prekid trudnoće u ranim fazama - nisu, što naglašava poteškoće sa kojima se žene u Južnoj Koreji još uvek suočavaju u ostvarivanju svojih reproduktivnih prava.

U maju je južnokorejski sud odbacio žalbu "Women on Web" (WoW), kanadske nevladine organizacije koja dostavlja pilule za abortus poštom, i organizacije za digitalna prava, kao i zahtev Open Net Korea da se otvori pristup veb stranici WoW, koja je blokirana u Južnoj Koreji od 2019.

"Blokirajući veb stranicu takve organizacije, vlada radije stvara okruženje u kojem ljudi treba da traže nezvanične i nesigurne pilule", rekao je Najung.

Nijedan lek za prekid trudnoće nije odobren za upotrebu u Južnoj Koreji, a Ministarstvo za bezbednost hrane i lekova je izjavilo za CNN da se nijedan ne razmatra za potencijalnu prodaju.

Dok je Južna Koreja učinila malo da podrži žene koje žele da prekinu trudnoću, vlada je dodala novu podršku kako bi ohrabrila trudnice iznesu trudnoću do termina.

Južna Koreja je u julu počela da nudi usluge savetovanja trudnicama i novopečenim majkama koje imaju ekonomske, fizičke i psihičke teškoće.

U nedavnom izveštaju, vlada je citirala nekoliko uspešnih priča, uključujući slučaj žene koja je odlučila da ne abortira nakon što je saznala za dodatnu podršku koja joj je dostupna.

Zagovornici su skeptični da će uskoro doneti liberalniji zakoni o abortusu, zbog odnosa društva prema ženama.

Južna Koreja ima najveći rodni jaz u platama u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i dostigla je dno Ekonomistovog "indeksa staklenog plafona", koji meri ulogu i uticaj žena u radnoj snazi, više od jedne decenije.

Nije poznato šta je motivisalo vlogerku da objavi svoje iskustvo onlajn.

Policija je za CNN rekla da je analizirala snimak kako bi ušla u trag ženi, koja ima oko 20 godina, a bolnica je navodno uključena u proceduru.

Doktor koji je navodno izvršio abortus bio je akušer koji je doveden iz druge bolnice, rekla je policija za CNN, dodajući da je neimenovana bolnica u početku lažno rekla da je to jedan od njihovih lekara.

Zajedno sa ženom i lekarom, policija istražuje još najmanje pet članova medicinskog osoblja koje je navodno učestvovalo u abortusu i posrednika koji je sve organizovao.

Policija je za CNN rekla da je u bolničkom dosijeu žene navedeno da je beba mrtvorođena, ali da je takođe priznala da je abortirala.

Ako postoji dovoljno dokaza da je beba rođena živa, žena bi mogla biti optužena za ubistvo, rekla je Čo, profesorka prava. Policija će morati da pronađe dokaze o drugim zločinima, osim abortusa, da bi podigla optužnicu u ovom slučaju, dodala je ona.

"Mislim da je teško goniti doktora ili ženu zbog abortusa jer zločin abortusa više ne postoji", zaključila je ona.

(Telegraf.rs)