Pakleni udarac za Ruse od 2 zemlje od kojih to ne očekuju: Ovo može biti potez koji će Putina baciti na kolena

Finska i Estonija razmatraju praktične planove kako da u potpunosti zatvore Finski zaliv od Rusije, rekao je Andrus Merilo, komandant Odbrambenih snaga Estonije.

"Pomorska odbrana je mesto gde se saradnja između Finske i Estonije i dalje povećava i možda možemo da smislimo konkretnije planove kako, ako bude potrebno, u pravom smislu te reči, potpuno zabranimo delovanje neprijatelja u Baltičkom moru", rekao je Merilo.

Preporučujemo

On, međutim, nije želeo da otkrije da li planovi za tu situaciju već postoje.

Stilovi komunikacije Estonije i Finske prema Rusiji su i dalje različiti, smatra Jako Pupera, bivši glavni urednik časopisa Suomen Sotilas.

"Estonci imaju tendenciju da se dosta žestoko raspravljaju", rekao je Pupera, koji je trenutno glavni urednik publikacije o odbrambenoj industriji pod nazivom Nordic Defense Review.

Tehnički, zatvaranje Finskog zaliva je moguće. Geografski gledano, Finski zaliv, koji je uzak i razbijen arhipelazima i relativno plitak, već sam po sebi kanališe saobraćaj.

"I zapravo bez miniranja, uz pretnju da će površinska oprema biti pogođena raketnim naoružanjem, a podmornice protivpodmorničkim ratovanjem. Samo to otežava kretanje", rekao je on.

Međutim, normalno funkcionisanje Finskog zaliva je takođe u skladu sa ekonomskim interesima Finske i preovlađujućim etosom besplatne dostave u zapadnom svetu. Dve najvažnije luke u Finskoj, luke Helsinki i Hamina-Kotka, nalaze se na istočnoj strani klisure između Porkale i Najisarija.

"Mine koje blokiraju Finski zaliv i potapaju tanker su teška pitanja za implementaciju. Ako bismo ušli u dugotrajnu krizu gde bi Finski zaliv morao da bude zatvoren, saobraćaj bi takođe morao da se premesti na stranu Severnog mora. To se neće desiti pucanjem prstiju, već bi to bio monstruozan infrastrukturni projekat. U tom smislu, investicije koje se odnose na razvoj privrede, kao što je zajedničko razmatranje razvoja postojećih železničkih veza, na primer od Haparane do Atlantika (Norveška) Narvika, bile bi otvaranje za bezbednosnu politiku", dodao je on.

Pored finansijskih interesa, postoje i ekološke pretnje koje ograničavaju rad.

"Ko želi da potopi tankere za naftu u tu reku? Taj nered je užasan. Naravno, tako je i u minskom ratovanju. Danas se nastoji koristiti sve više inteligentnih mina, u kom slučaju je broj mina manji i njihovo čišćenje je lakše", rekao je on.

Čak su i tradicionalne kontaktne mine i dalje efikasno sredstvo pomorskog ratovanja. Samo saznanje o njihovom postojanju sputava pomorski saobraćaj.

U principu, sredstva za odbranu Finskog zaliva su, donekle, stara vekovima: rudarsko i artiljerijsko utvrđenje.

U praksi se ratovanje "apsolutno" promenilo od Drugog svetskog rata ili kada su "tvrđave poput Suomenlina, koje su se čule u obližnjim vodama, bile ključne", rekao je Pupera.

Danas sistemi naoružanja ne moraju da budu na licu mesta, ali je njihov uticaj umrežen i globalan. Sa članstvom Finske i Švedske u NATO-u, situacija je i u ovom smislu "potpuno drugačija".

Šta bi se u praksi dogodilo u Finskom zalivu ako bi se ozbiljnije razmotrilo njegovo zatvaranje od Rusije?

Prema Puperi, to bi značilo postepeno povećanje spremnosti i sve veći prikaz snage.

"To bi se desilo izvođenjem spektakularnih vežbi miniranja i ratnih vežbi velikih razmera, u kojima se gađaju pomorski ciljevi protivbrodskim raketama i pokreću sistemi obalske odbrane. Bio bih iznenađen da Amerikanci i Britanci i naravno Šveđani nisu hitno pozvani na vežbu. Šveđani odmah imaju svoj interes. Svakako bi im bilo drago da u tom trenutku plove u Olandskim vodama", rekao je Pupera i podseća da položaj Olanda predstavlja problem i u pogledu odbrane Finskog zaliva.

Sledeći korak bi bili pregledi brodova.

Pored tradicionalnog ratovanja, mogla bi se koristiti i druga sredstva, kao što je elektronsko ratovanje.

"Jedan od načina u vezi sa zatvaranjem Finskog zaliva može biti da se objavi da je GPS sistem van upotrebe i, u vezi sa pomorskom sigurnošću, potrebno je da bude dozvoljeno da putujete samo u pratnji pilota. Na Talinku je zabavno posmatrati količinu pomorskog saobraćaja, iako se dosta smirio. Čuje se zveckanje, posebno kada pređete preko poprečne trake. Kada su tamne jeseni i zime u Pohjoli, kada navigacioni sistem dođe u dodir sa malom bukom u mračnom Finskom zalivu, to može biti prilično iznenađujuće", dodao je on.

U praksi je poruka da se preventivom u svakom trenutku može zaustaviti saobraćaj, zaključuje Iltalehti.

(Telegraf.rs)