Putin dao ultimatum do kad rat mora da se završi, Šojgu odmah uradio jednu stvar: Kreću migracije ka Rusiji

Jedan od najbližih saradnika Vladimira Putina, možda čak, kako neki kažu, i "čovek broj 2" ruskog režima, bivši dugogodišnji ministar odbrane, a sada aktuelni sekretar ruskog Saveta nacionalne bezbednosti Sergej Šojgu nedavno je bio na zanimljivoj turneji - posetio je Severnu Koreju, Siriju i Iran.

Sve su to zemlje koje podržavaju rusku agresiju na Ukrajinu, pa mnogi analitičari smatraju da je Šojguova turneja zapravo označila početak "institucionalizovanja" koalicije "partnerskih" država, odnosno onih koje Rusija smatra saveznicama, piše Jutarnji.

Preporučujemo

Rat u Ukrajini, nakon nedavne Putinove najave da "mora završiti do 2026. godine", mogao bi ući u odlučujuću fazu tokom 2025, a za to Rusiji trebaju novi resursi koje može dobiti upravo u tim "prijateljskim" državama.

Rusija, kojoj u drugoj polovini 2025. predviđaju "ekonomski pad" (trenutno joj je BDP u plusu, ali inflacija je u laganom, ali stalnom rastu, a i rublja je dosta "rovita"), zatim teškoće u proizvodnji oružja, nedostatak radne snage od nekoliko miliona ljudi, to želi nadoknaditi na drugim stranama.

Osim toga, Moskva je, kao nikada do sada, u velikom strahu od toga da Zapad odobri Ukrajini da njihovim dalekometnim projektilima može gađati rusku teritoriju.

Iako je Putin u junu bio u Severnoj Koreji kod Kim Džong Una, sada je poslao Šojgua da "definiše još neke stvari". Zanimljivo je da su se u jednom danu susreli dva puta, a taj drugi sastanak nije bio najavljen, što znači da je Kim Džong Un imao nešto važno da saopšti ili traži.

Severna Koreja je s Rusijom potpisala sporazum o tome da u slučaju napada na jednu državu, ona druga joj priskače u pomoć. Ne zna se kako je delovao sporazum nakon napada ukrajinske vojske na Kursku oblast, ali dotad je Severna Koreja isporučila Rusiji svoje balističke rakete dalekog dometa i do 900 kilometara (neprecizne, ali vrlo razorne) te "milione komada" razne municije. Pjongjangu je taj sporazum bio važan zbog stanja u regionu jer svako malo ispaljuje rakete u Japansko more i provocira Južnu Koreju. Očekuje se da će Severna Koreja i dalje isporučivati Rusiji municiju i oružje.

Čini se da se dve zemlje dogovaraju i o "izvozu radne snage". Rusiji nedostaje nekoliko miliona radnika, pogotovo izvan ratne industrije, uglavnom u građevinarstvu i poljoprivredi, pa bi tu rupu mogli donekle zakrpati radnici koje bi Putinu poslao Kim Džong Un.

Rusiju uskoro "očekuje masovni priliv severnokorejskih radnika". Prema navodima tog portala, time bi se smanjio deficit radne snage, ali i nadomestili gastarbajteri iz Srednje Azije kojih je trenutno najviše u Rusiji, a Moskva želi da ograniči njihov dolazak.

Naime, teroristički džihadistički napad na koncert u Podmoskovlju izvršili su zavedeni tadžički "gastarbajteri", pa je Rusija deportovala određeni broj "sumnjivih" srednjoazijskih radnika. Podsetimo da je nedavno Tadžikistan, koji u Rusiji ima najviše svojih radnika i više od trećine svog budžeta puni njihovim doznakama, savetovao svojim državljanima da izbegavaju odlazak na rad u Rusiju.

Međutim, u slučaju severnokorejskih radnika postoji mali problem, a to su sankcije UN-a koje su uvedene Severnoj Koreji i koje je podržala i Rusija. Stoga će ti radnici dolaziti u Rusiju kao "studenti", a prema ruskim zakonima, "studenti imaju pravo na rad uz studije". Osim toga, ti su radnici jeftiniji, nisu skloni sindikalnom i drugom socijalnom udruživanju, a njihovo bi plaćanje išlo preko Pjongjanga. Ruske firme platile bi severnokorejskoj državi, a ona bi onda tim "studentima" isplaćivala plate.

Rusija gradi sve "toplije" odnose sa Severnom Korejom, ali je vrlo oprezna da time ne razljuti Peking koji tu zemlju smatra svojom interesnom zonom. Podsetimo da je Putin u maju želeo iz Pekinga, gde je bio u poseti, da produži u Pjongjang, ali ga je Si Đinping "zamolio" da to ne radi, pa se Putin prvo vratio u Moskvu i potom tek za koji nedelju potegao u Severnu Koreju.

Iako je Severna Koreja postala najbliži saveznik Rusiji, sve ima svoju cenu, pa i "beskrajna bratska ljubav". Osim što joj po vrlo povoljnim cenama isporučuje energente, Rusija šalje pšenicu i drugu hranu. Neki nezavisni ruski mediji navode da severnokorejskih radnika već ima na okupiranim područjima Ukrajine gde rade na raščišćavanju, prenosi Jutarnji.hr.

Šojguova poseta Iranu bila je vezana uz već dugo odlagani, ali navodno uskoro dogovoreni, novi "međudržavni sporazum". Kako je još početkom godine navela prorežimska agencija TASS, a prenela ruska redakcija BBC-ja, ambasador Rusije u Iranu Aleksije Dedov nazvao ga je "dokumentom koji će odrediti rusko-iranske odnose decenijama unapred".

Šojgu je o tome razgovarao s novim iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, a pregovori o sporazumu su počeli s bivšim predsednikom Ebrahimom Raisijem koji je nedavno poginuo u helikopterskoj nesreći.

Šojguov dolazak u Teheran poklopio se i s objavama na Zapadu da su Iranci isporučili Rusiji balističke rakete kratkog dometa Fath-360, kojima Rusi gađaju Ukrajinu. U Teheranu su to negirali, ali su neki visoki zvaničnici priznali da Rusiji prodaju oružje za "pšenicu, soju i kukuruz".

Ahmad Bakšaiš Ardestani, član parlamentarnog Odbora za sigurnost i spoljne odnose, rekao da "Iran opskrbljuje Rusiju bespilotnim letelicama i projektilima u zamenu za soju i pšenicu". Ukrajinska Evropska pravda navodi da Iran, kako je rekao u intervjuu za list Didban Iran, izvozi bespilotne letelice i projektile u Rusiju kao deo ekonomske i političke saradnje.

"Ako dajemo projektile Hezbolahu, Hamasu i Hašd al-Šabiju (šijitskoj miliciji u Iraku), zašto ih onda ne bismo mogli dati Rusiji", rekao je Ardestani.

Iran je, piše BBC, objavio kako je dogovorio kupovinu ruskih jurišnih helikoptera Mi-28, lovaca SU-35 i aviona Jak-130. Doduše, dolaze informacije da to trenutno isporuka "visi u vazduhu".

Nedavno je, navodi BBC, ruski orijentalista Ruslan Sulejmanov, pozivajući se na medijske objave i svoje izvore bliske hutistima, naveo da savetnici iz vojne obaveštajne uprave (GRU) rade u Sani pod maskom zaposlenih humanitarnih organizacija. Američki mediji, pak, izveštavali su da je Kremlj razmatrao mogućnost snabdevanja hutista oružjem, konkretno raketama, ali je bio prisiljen da odustane u prvom redu zbog pritiska SAD-a i Saudijske Arabije, koja je voema važan partner Rusije.

I konačno, poseta Siriji, odnosno Bašaru al-Asadu koji je opstao na vlasti samo zahvaljujući ruskoj intervenciji, bila je vezana za stanje na Bliskom istoku. Doduše, neki ukrajinski mediji navode da je određen broj "sirijskih plaćenika" na ruskoj strani na ratištu u Ukrajini gde služe kao "meso" u prvim redovima, ali to nije nužno povezano sa Šojguovom posetom jer to ide "samo po sebi". On je umirio Bašara al-Asada da Rusija neće napustiti Siriju te će biti uz njega i u slučaju širenja sukoba na Bliskom istoku.

(Telegraf.rs)