"Molim vas, spasite nas": Apel Indijaca koji su prevareni i završili na frontu u Ukrajini

Prošle nedelje, indijska vlada je saopštila da je Rusija oslobodila desetine od 91 Indijca koji su bili prevareni i poslati da se bore za ruske snage u ratu u Ukrajini.

Nekoliko njih se već vratilo kući, dok je proces vraćanja ostalih u toku. BBC je napravio reportažu i razgovarao sa nekima od njih.

Preporučujemo

"U panici sam. Nisam siguran da li ću se vratiti živ ili u kovčegu. Molim vas, spasite me."

Ovu poruku je Urgen Tamang, bivši indijski vojnik, poslao iz oblasti južno od ukrajinskog grada, nekoliko dana pre nego što je otpušten sa linije fronta u ruskom ratu protiv Ukrajine, koji je u februaru ušao u treću godinu.

Tamang je jedan od ukupno 91 državljana Indije, koji su bili prisiljeni da se bore u ratu. Većina njih potiče iz siromašnih porodica i bili su namamljeni od strane agenata, koji su im obećavali novac i posao, ponekad kao "pomoćnici" u ruskoj vojsci.

Umesto toga, poslati su u ratnu zonu. Mnogi od njih su izjavili da su bili smešteni u delovima Ukrajine pod ruskom kontrolom, gde su morali da se snalaze među minskim poljima, dronovima, raketama i snajperskim napadima, uz malo ili nimalo vojne obuke.

Devet Indijaca je poginulo u sukobu do sada, a indijske vlasti kažu da su uhapsile 19 ljudi zbog trgovine ljudima.

U julu, Rusija je obećala rano oslobađanje svih Indijaca koji su se borili u njenoj vojsci, nakon posete indijskog premijera Narendre Modija Moskvi, gde je to pitanje pokrenuo sa predsednikom Vladimirom Putinom. Dve zemlje tradicionalno imaju tople odnose.

Od tada je 45 njih oslobođeno. Neki su se bezbedno vratili kući, dok su drugi, poput Tamanga, na putu.

"Ne mogu da verujem da sam izašao odande", rekao je Sunil Karva, električar iz Radžastana, koji se pridružio ruskoj vojsci u februaru.

Bio je na položaju blizu Bahmuta, grada u istočnoj Ukrajini, gde su vođene žestoke borbe. Dao je izjavu sa moskovskog aerodroma, dok je čekao let. Karva je opisao scene smrti i uništenja, stvarnost koja ga je najviše pogodila kada je čovek iz njegovog susednog sela bio upucan na bojištu.

"Vratili su ga na liniju fronta 15 dana posle povrede i on je pao u polju. Sada je paralizovan", rekao je.

Poput njega, većina ostalih regruta bili su takođe radnici u plavim kragnama, starosti između 19 i 35 godina, koje su regrutovali agenti sa sedištem u Indiji, Dubaiju i Rusiji.

Kažu da su njihovi ugovori bili na ruskom jeziku, koji nisu razumeli. Ipak, potpisali su ih u nadi da će dobiti bolje prilike.

"Proces je bio tako brz. Nekoliko potpisa i fotografija i mi smo bili u vojsci", rekao je Karva.

Raja Patan se pridružio ruskoj vojsci u februaru, nakon što ga je obrazovni savetnik prevario da se upiše na nepostojeći fakultet.

"Kada sam stigao tamo, video sam transparente koji reklamiraju regrutaciju za vojsku. Do tada sam već potrošio toliko vremena i novca da sam odlučio da se ipak pridružim", rekao je.

Smrt dvojice prijatelja ga je na kraju navela da ode. Oslobođen je u avgustu uz pomoć ruskog komandanta koji je omogućio njegov izlazak.

Sada je u Moskvi, gde pomaže drugim Indijcima da pobegnu. Mohamed Sufijan iz južne države Telangana vratio se u Indiju 12. septembra sa još petoricom muškaraca. Siguran u svom domu, nosi traumu preživljavanja na liniji fronta:

"Bilo je malo odmora tamo, a u početku nisam mogao da razgovaram sa svojom porodicom 25 dana", rekao je.

Najtraumatičniji trenutak bio je u februaru, kada je njegov prijatelj Hemil Mangukija, Indijac iz države Gudžarat, ubijen pred njegovim očima.

"Bio je samo 15 metara od mene, kopajući rov kod Krinke u Hersonu, kada je pala raketa", prisetio se Sufijan.

"Svojim rukama sam stavio njegovo mrtvo telo u kamion. Nakon što sam video telo svog prijatelja, nisam imao snage za bilo šta", dodao je.

Nakon smrti, Sufijan i drugi Indijci koji su ostali tamo snimili su video u kojem mole za pomoć, koji je stigao do indijskog poslanika Asadudina Ovaisija, koji je to pitanje pokrenuo sa ministarstvom spoljnih poslova.

Porodice muškaraca takođe su apelovale na indijsku vladu da im pomogne da se vrate.

"Čudo je da sam se vratio kući", rekao je Azad Jusuf Kumar, stanovnik indijskog dela Kašmira, koji je bio deo Sufijanove grupe u vojsci.

"Jednog trenutka kopate rov, a sledećeg pada artiljerija i sve gori. Sve je bilo stvar sreće, da li će pasti na vas ili na nekog drugog."

U februaru, Kumar je ispričao kako je slučajno upucao sebe u stopalo tokom obuke.

"Komandant je stalno govorio: koristi desnu ruku za pucanje, koristi levu ruku za pucanje, pucaj gore, pucaj dole", rekao je i nastavio:

"Nikada nisam dotakao pušku. Bilo je izuzetno hladno, i sa puškom u levoj ruci, upucao sam se u stopalo".

Sada, u Kašmiru, priča kako ga je komandant optužio da se namerno upucao kako bi izbegao odlazak na liniju fronta.

"Ali srećan sam što nisam otišao da se borim. Četiri čoveka iz mog kampa poginula su u napadu tada. Mogao sam biti jedan od njih", rekao je.

Iako su nedavna oslobađanja donela olakšanje mnogima, oni koji su još uvek u Rusiji suočeni su sa sve većim očajem zbog odlaganja svog oslobađanja. Tamang, koji se pridružio ruskoj vojsci u januaru, ranije je rekao indijskim novinama The Indian Express, preko svog lokalnog odbornika Rabija Pradhana, da je 13 od 15 pripdnika njegove jedinice koji nisu Rusi poginulo.

Činjenica da je poslat na liniju fronta najmanje dva puta nakon što je potpisao otpusno pismo u avgustu pojačala je njegov strah i nepoverenje u proces. Dana 15. septembra bio je na putu za Moskvu, ali je i dalje sumnjao da li zaista ide kući.

"Izašao sam, ali ću vam i dalje slati svoju lokaciju", rekao je.

Kada je poslednji put poslao poruku, napustio je Ukrajinu, nadajući se da će nastaviti put ka kući.

(Telegraf.rs)