Evo kako se lažne tvrdnje o Kamali Haris šire internetom, dok se izbori u Americi sve više približavaju

Priča objavljena na jednom misterioznom sajtu masovno je cirkulisala na društvenim mrežama i u njoj se iznosi lažna tvrdnja da je Kamala Haris, kandidatkinja Demokratske stranke na predsedničkim izborima koji će se održati petog novembra, izazvala saobraćajnu nesreću i pobegla sa lica mesta.

Lažna tvrdnja navodi, bez pružanja ikakvih dokaza, da je jedna neimenovana 13-godišnja devojčica, ostala paralizovana nakon nesreće, koja se navodno dogodila u San Francisku još 2011. godine.

Preporučujemo

Priča, koja je objavljena 2. septembra na sajtu, koji se predstavlja kao medijska organizacija pod nazivom "KBSF-San Francisco News", naširoko je deljena na internetu. Neki korisnici desnog političkog spektra citirali su ovu priču u objavama koje su pregledane više miliona puta.

"BBC Verify" je pronašao brojne lažne detalje koji ukazuju da je priča lažna, a sajt je sada uklonjen.

Šta se navodi u lažnoj tvrdnji?

"Onlajn" članak, uz petominutni video, sadrži intervju sa ženom koja se predstavlja kao 26-godišnju Ališa Braun, za koju se tvrdi da je paralizovana. Nema nikakvih dokaza koji bi potvrdili njen identitet ili da je paralizovana (snimljena je kako sedi i vidi se samo od struka nagore na nepoznatoj lokaciji).

U članku se ona čas naziva Ališa, a čas Alisija, bez ikakvog objašnjenja. U videu ona tvrdi da ju je automobil udario dok je prelazila ulicu u junu 2011. sa majkom u San Francisku. Bez dokaza tvrdi da ju je automobilom udarila upravo Kamala Harris?!

Narator u videu zatim tvrdi da je žena prošla kroz 11 operacija, dok su prikazana dva rendgenska snimka. Nisu pruženi dokazi o samom incidentu niti o umešanosti potpredsednice SAD.

Zašto priča deluje lažno?

"BBC Verify" je istražio detalje o registraciji sajta, otkrivši da je domen postavljen tek nedavno - 20. avgusta 2024. Takođe ne postoji javni zapis o mediju pod nazivom "KBSF" u San Francisku. Ovaj sajt je sada uklonjen i više nije dostupan.

Glavna fotografija u priči, koja se pojavljuje i u videu, prikazuje razbijeno vetrobransko staklo automobila, sa policajcem i nekoliko vatrogasaca pored puta.

"BBC Verify" je preuzeo fotografiju i pretražio ranije verzije putem alata za pretragu slika, otkrivši da je slika prvobitno objavljena u vestima o nesreći u Mangilau, Guam, 2018. godine. Zatim su pažljivo pregledane rendgenske snimke prikazane u videu.

Ponovo koristeći pretragu slika, jasno je da su ovi snimci preuzeti iz medicinskih istraživačkih članaka objavljenih 2010. i 2017. godine. Prema člancima, prvi rendgen pripada jednom 58-godišnjem pacijentu iz bolnice u Kini.

Drugi rendgen pripada jednom 12-godišnjoj devojčici primljenoj u Univerzitetski medicinski centar Radboud u Holandiji. Što se tiče samog video intervjua, "BBC Verify" je angažovao nekoliko stručnjaka kako bi ispitali da li je generisan veštačkom inteligencijom (AI).

Profesor Hany Farid, stručnjak za digitalno manipulirane slike, analizirao je video i nije pronašao dokaze o digitalnoj manipulaciji ili AI generaciji zvuka ili vizuala:

"Mislim da je najverovatnije u pitanju staromodni (i ne naročito dobro izveden) jeftin falsifikat koji je jednostavno insceniran", rekao je on.

Prof. Farid je objasnio da, za razliku od "dip fejk" video zapisa, koji su obično kreirani ili uređeni pomoću alata veštačke inteligencije, ovaj "jeftin falsifikat" može biti kreiran pomoću niskotehnološkog softvera koji je jeftiniji i dostupniji.

"Jeftin falsifikat", rekao je, obuhvata sve, od usporavanja zvuka kako bi neko zvučao pijano do obrezivanja slike.

"Ovo je dobar podsetnik da ne treba mnogo tehnologije da bi se širile laži", dodao je profesor Farid.

Pretraženi su svi medijski izveštaje iz 2011. godine o incidentu "udarac i bekstvo" u San Francisku u kojem je navodno bila umešana Kamala Haris, koja je tada bila državni tužilac Kalifornije - ali nijedan nije pronađen.

"BBC Verify" je kontaktirao policijsku upravu San Franciska i kampanju Kamale Haris.

Lažne vesti koje ciljaju SAD

Priča i sajt na kojem se prvobitno pojavila ova priča imaju upečatljive sličnosti sa mrežom lažnih sajtova koji se predstavljaju kao lokalne američke novinske kuće, o čemu je "BBC Verify" ranije opširno izveštavao.

Džon Mark Dugan, bivši policajac iz Floride koji se preselio u Moskvu, jedan je od ključnih aktera iza te mreže.

Upitan za komentar o ovoj priči, Dugan je negirao umešanost, rekavši:

"Da li ikad priznam nešto? Naravno da nije moj".

Sajtovi mešaju desetine istinitih vesti preuzetih iz stvarnih medijskih kuća sa potpuno izmišljenim pričama koje često sadrže dezinformacije o Ukrajini ili ciljaju američku publiku. Sajtovi se često postavljaju neposredno pre nego što se lažne priče pojave na njima, a zatim se uklanjaju nakon što ispune svoju svrhu.

Te izmišljene priče često uključuju i video zapise sa osobama koje se predstavljaju kao "zviždači" ili "nezavisni novinari". U nekim slučajevima video zapise prati naracija glumaca, dok su u drugim slučajevima glasovi generisani veštačkom inteligencijom.

Primeri lažnih priča koje su se pojavile poslednjih meseci, a koje su privukle veliku pažnju javnosti uključuju retki automobil "Bugatti" koji je navodno kupila prva dama Ukrajine Olena Zelenska, skupu vilu u Velikoj Britaniji, koju je kupio predsednik Volodimir Zelenski, i tajnu operaciju prisluškivanja u rezidenciji Donalda Trampa Mar-a-Lago.

(Telegraf.rs)