Rat u Ukrajini ulazi u završnu fazu? Obe strane iscrpljene, slede pregovori, a postoji samo jedna nepoznanica

U poslednje vreme sve je više nagoveštaja da rat Rusije protiv Ukrajine možda ulazi u završnu fazu.

Bilo je nekih suptilnih, ali važnih promena, uključujući znake iscrpljenosti na obe strane. Strogo upozorenje ruskog predsednika Vladimira Putina povodom mogućnosti da Zapad dozvoli Ukrajincima da duboko udare Rusiju raketama zapadne proizvodnje, može se smatrati potvrdom da je nervozan, upravo zato što stvari možda dostižu prekretnicu, ali ne u njegovu korist, piše u svojoj analizi britanski istoričar i komentator britanskog "Tajmsa" Mark Urban.

Preporučujemo

Takođe, izjava britanskog premijera Kira Starmera, koju je dao pre odlaska u Vašington na sastanak sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, da će u narednih nekoliko nedelja i meseci verovatno biti nekih zaista važnih događaja, naglašava frustraciju zbog zastoja i želja da se stvari pokreću sa mrtve tačke.

Vojna i politička dinamika je toliko složena da se pronalaženje načina za okončanje ovog sukoba, bilo u vidu prekida vatre ili nečeg sveobuhvatnijeg, može uporediti sa trodimenzionalnim šahom. Ali jasno je da se obe strane bore da prikupe dovoljno trupa da nastave borbu i da pate od raketnih napada dugog dometa koji uništavaju njihovu nacionalnu infrastrukturu.

Prošlomesečni pokušaj Katara da posreduje u zabrani međusobnih udara na elektrane za proizvodnju i distribuciju električne energije privukao je Rusiju i Ukrajinu u njihov prvi veliki diplomatski angažman posle mnogo meseci. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski , videći važnost ovog trenutka i pokušavajući da uobliči finale, opisao je veliki ukrajinski upad u Rusiju početkom avgusta kao "deo plana" za pobedu. Ali uspeh je daleko od zagarantovanog i verovatno će se uskoro suočiti sa teškim opcijama.

Većina Ukrajinaca ne želi da se potčini Putinu

Mnogi Ukrajinci teško razmišljaju o kompromisu i žele da se bore do pobede. Dugi rat koji je nametnuo Kremlj i bol koji je naneo Ukrajincima izazvali su toksične stavove prema Rusiji. Međutim, broj Ukrajinaca koji izražavaju podršku pregovorima sa Moskvom, postepeno se povećavao, a prema anketi iz junu bilo ih je 43 odsto. Ali većina Ukrajinaca je i dalje odlučna da se ne povinuje mirovnim uslovima koje Putin pokušava da nametne. Oni se oštro protive bilo kakvom formalnom priznanju da su Rusi osvojili velike delove njihove zemlje ili ograničavanju njihove buduće slobode u odlukama o pristupanju NATO ili Evropskoj uniji. Ove duboko ukorenjene emocije "hrane" rat i sprečavaju značajnu diplomatiju od sredine 2022. godine.

Postoje i indikacije široko rasprostranjenog ratnog umora i iscrpljenosti u ukrajinskom društvu. Stotine hiljada ljudi je ostalo u inostranstvu, izbegavajući regrutaciju, a među onima koji služe vojsku čak 19.000 se suočilo sa optužbama za dezerterstvo. U maju je stupio na snagu novi zakon o mobilizaciji kao odgovor na zahteve vojske za 500.000 dodatnih svežih vojnika, kako bi se nadoknadili gubici i omogućilo da iscrpljeni vojnici koji su dugo bili na linijama fronta odu kućama. Međutim, čak i mali deo te brojke tek treba da se dostigne, a bilo je pritužbi iz jedinica na prvoj liniji da novim regrutima nedostaje motivacije ili čak odbijaju da se bore.

Sve ovo je dovelo do tmurnog leta za ukrajinsku vojsku u većem delu regiona Donbasa, glavnom bojnom polju u istočnoj Ukrajini, dok se ruska vojska sada približava važnom transportnom i logističkom čvorištu ukrajinske vojske, Pokrovsku. U mnogim jedinicama, efektivna snaga je pala na jednu trećinu ili čak jednu četvrtinu. Ukrajinska ofanziva u Kurskoj oblasti, koja je zatekla Ruse nespremne, deo je strategije Zelenskog da postigne nešto što bi se moglo nazvati pobedom pre, kako je rekao, veoma teške zime.

Diplomatska operacija Katara kao put ka većem?

Što se tiče Rusa, donekle su napredovali, ali uz ogromnu cenu. Britanska odbrambena obaveštajna služba procenjuje ruske gubitke tokom jula i avgusta na oko 65.000. Ključno pitanje, kao i uvek u pokušaju da se okonča sukob, jeste da li su obe zaraćene strane došle do zaključka da nastavkom borbe ne mogu dobiti više.

Urban navodi da je, kada je pre nekoliko meseci razgovarao o mogućnostima okončanja sukoba sa Dmitrom Kulebom, sada već bivšim ukrajinskim ministrom spoljnih poslova, ponovio da im nespremnost Rusije da napusti svoje tvrdolinijske pozicije ne ostavlja izbor.

- Sve dok narod Ukrajine veruje da zemlju treba braniti nastavićemo da se borimo - rekao je tada Kuleba.

Zelenski je inače Kulebu nedavno razrešio sa mesta šefa diplomatije zajedno sa još nekoliko ministara i visokih zvaničnika.

Veliki deo infrastrukture Ukrajine je takođe ozbiljno oštećen ili uništen. Rusija je početkom godine, koristeći prednosti prekida u snabdevanju zapadnim sistemima protivvazdušne odbrane, pokrenula kampanju napada na ukrajinsku električnu mrežu, uništavajući važno skladište gasa, a u jednom trenutku prepolovivši svoje kapacitete za proizvodnju električne energije. Nestanak struje, koji je već katastrofa za život u Ukrajini, mogao bi da se pojača kako vreme postane hladnije.

Prošlog meseca ste mogli da steknete uvid u to koliko ozbiljno Zelenski pristupa ovom izazovu i da se Rusija možda vraća nekoj vrsti dubljeg diplomatskog angažmana, kada je dve strane trebalo da se sastanu u Kataru da razgovaraju o zabrani međusobnog gađanja energetske infrastrukture. Rusi su navodno odložili razgovore, koji je trebalo da se održe 22. avgusta, zbog ukrajinskog napredovanja u Kursku. Međutim, Vašington post, koji je prvi izvestio o diplomatskoj operaciji Katara, primetio je da se "neki uključeni u pregovore" nadaju da bi mogli da dovedu do sveobuhvatnijeg sporazuma o okončanju rata.

Ukrajinske diplomate već mesecima govore da su otvorene za indirektne razgovore, verovatno u Turskoj ili nekoj od zalivskih država, ali je veliko pitanje da li je došlo do značajne promene pogleda u Kremlju, smatra Urban.

Problem vojnika i ukrajinskih napada na Rusiju

Uz pomoć Irana i Kine, Rusi su uspeli da pokrenu proizvodnju oružja, ali i sami imaju problema sa održavanjem sukoba. Kao i u slučaju Kijeva, njihov glavni problem leži u prikupljanju dovoljno obučenih vojnika.

- Možda to nije široko shvaćeno, ali Rusi nisu na dobrom putu - rekao je jedan visoki zapadni zvaničnik, misleći na borbe ovog leta.

Putin okleva da naredi još jednu opštu mobilizaciju, poput one "delimične" iz septembra 2022, koja je izazvala unutrašnje političke probleme. Umesto toga, Rusi su angažovali plaćenike i stalno povećavali plate i bonuse za vojsku. Nedavno postavljeni oglasi u moskovskom metrou nude godišnju platu od 5,2 miliona rubalja, nešto više od 50.000 evra, za vojnike po ugovoru. Međutim, uprkos državnoj kontroli medija, u Rusiji postoji dovoljno saznanja o strašnim uslovima na ratištu da ni tako enormne plate nisu dovoljne za popunjavanje redova. Britanska vlada procenjuje da je cena rata za Rusiju u ljudstvu 600.000 mrtvih i teško ranjenih. Isplate odšteta porodicama i podrška teško ranjenima postale su značajne stavke u državnom budžetu.

Ako se Putin nadao da bi nove ogromne vojne žrtve tokom leta mogle doneti odlučujući rezultat, trebalo bi da bude razočaran.

- Iako su ovog leta napravili neke lokalne pomake nisu bili u mogućnosti da ih iskoriste za veliki napredak - rekao je jedan zapadni zvaničnik, misleći na iscrpljenost ruske vojske.

Još jedan faktor koji fokusira glave Kremlja je ukrajinska eskalirajuća kampanja napada na rusku infrastrukturu kao što su energetski objekti, aerodromi i skladišta snabdevanja. U avgustu je pogođeno šest aerodroma koji su stotinama kilometara udaljeni od prve linije fronta. Kao da želi da naglasi mogućnosti Ukrajine, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe je rekao da njegova zemlja koristi dronove dometa od 1800 k, dok povećana proizvodnja omogućava napade većih razmera. Ukrajina je samo u utorak lansirala 144 dalekometne bespilotne letelice od kojih su mnogi stigli do oblasti Moskve.

Putin verovatno čeka rezultate američkih izbora

To svakako boli, a ruski interes za pregovaračku akciju Katara pokazuje da bi želeli da nađu način da to zaustave. Zahtev Zelenskog da mu se dozvoli da koristi britanske rakete Storm Shadov i francusku verziju Skalp za dublje udare po Rusiji jasno je usmeren na nanošenje više bola Putinu i eliti Kremlja. Očekuje se da će razgovor Starmera i Bajdena utrti put za upotrebu ovih projektila. Malo je verovatno da će se ovo oružje pokazati odlučujućim, jer će broj raketa biti ograničen, kaže Urban, ali se očekuje da će omogućiti Ukrajincima da preduzmu niz akcija koje imaju za cilj da nanesu štetu Rusiji i dovedu stvari do odlučujuće tačke.

Međutim, postoji još jedna ključna nepoznanica, a to je rezultat američkih predsedničkih izbora u novembru. Široko prihvaćen stav među zapadnim analitičarima je da će Vladimir Putin sačekati ishod tih izbora pre nego što odluči šta da radi. Ako je to pobeda Kamale Haris , koja obećava stalnu podršku Ukrajini, mogao bi da pozove na prekid vatre, pokušavajući da "zamrzne" svoje dobitke u Donbasu dok istovremeno kupuje vreme Rusiji da se oporavi i obnovi svoju vojsku. Pobeda Donalda Trampa, sa druge strane, mogla bi dodatno da zakomplikuje dilemu Zelenskog tako što bi eventualno ugrozila buduće isporuke oružja.

U slučaju Zelenskog, političke opasnosti od prekida vatre su očigledne. Zaustavljanje rata bez jasnog plana vraćanja okupiranih teritorija će izgledati kao izdaja za sve one koji su žrtvovali svoje najmilije, ali će se osetiti i unutrašnji pritisci na njega da zaustavi rat i oklevanje i slabost nekih zapadnih saveznika.

Neki u Londonu spekulišu da bi iscrpljenost Rusije i Ukrajine u pogledu okončanja sukoba mogla da se kombinuje sa željom Džoa Bajdena da ostavi za sobom nasleđe prekida vatre krajem ove godine. U petak je odbio da dozvoli udare američkim raketama dugog dometa i nagovestio da bi to kasnije moglo biti moguće sa projektilima Storm Shadov, sugerišući da ne želi da napravi previše diplomatske štete.

- Bajden možda vidi priliku da okonča sukob, a to bi moglo doneti olakšanje mnogima, ali bi takođe moglo samo da odloži odgovor na veće pitanje na koje jednog dana mora da se odgovori kako će se sve završiti - zaključuje Mark Urban.

(Telegraf.rs/Times)