Papa žestoko kritikovao i Kamalu Haris i Donalda Trampa: Svojim komentarima stavio na muke glasače u SAD
Papa Franja je u petak oštro kritikovao oba predsednička kandidata u SAD zbog onoga što je nazvao "politikama protiv života" po pitanju abortusa i migracija, i savetovao američkim katolicima da izaberu kandidata koga smatraju "manjim zlom" na predstojećim izborima u SAD.
"Oboje su protiv života, bilo da je to onaj ko izbacuje migrante ili onaj ko (podržava) ubijanje beba", rekao je Franjo. "Oboje su protiv života", rekao je on, prenosi AP.
Argentinski jezuita bio je upitan da da savet američkim katoličkim biračima tokom novinarske konferencije u avionu dok se vraćao u Rim sa svoje četvoronacionalne turneje po Aziji. Papa Franjo je naglasio da nije Amerikanac i da neće glasati.
Ni republikanski kandidat Donald Tramp ni demokratska kandidatkinja Kamala Haris nisu pomenuti po imenu.
Ipak, papa Franja se jasno izrazio kada je bio upitan o stavovima po dve goruće teme na američkim izborima — abortusu i migracijama — koje su takođe od velikog značaja za Katoličku crkvu.
Papa je učinio sudbinu migranata prioritetom svog pontifikata i često je snažno govorio o toj temi. Dok čvrsto podržava crkveno učenje koje zabranjuje abortus, Franjo nije toliko naglašavao crkvenu doktrinu kao njegovi prethodnici.
Papa je rekao da su migracije pravo opisano u Svetom pismu i da svako ko ne prati biblijski poziv da prihvati stranca čini "težak greh".
Takođe je bio direktan kada je govorio o abortusu. "Imati abortus znači ubiti ljudsko biće. Možete voleti tu reč ili ne, ali to je ubistvo", rekao je. "Moramo to jasno reći."
Upitan šta birači treba da urade na izborima, on je podsetio na građansku dužnost glasanja.
"Treba glasati i izabrati manje zlo", rekao je. "Ko je manje zlo, žena ili muškarac? Ne znam."
"Svako u svojoj savesti treba da razmisli i da to učini", rekao je papa.
Ovo nije prvi put da je papa Franja izneo svoje mišljenje o američkim izborima. Uoči izbora 2016. godine, je bio upitan o Trampovom planu da izgradi zid na granici između SAD i Meksika. Tada je izjavio da svako ko gradi zid da bi sprečio migrante "nije hrišćanin".
U odgovoru u petak, papa Franja je podsetio da je služio misu na granici SAD i Meksika i "tamo je bilo mnogo cipela migranata koji su tu loše završili".
Tramp obećava masovne deportacije, kao što je to učinio tokom svoje prve kampanje za Belu kuću, kada je postojala velika razlika između njegovih ambicija i pravnih, finansijskih i političkih stvarnosti takvog poduhvata.
Američka biskupska konferencija, sa svoje strane, abortus naziva "prioritetom" za američke katolike u svojim savetima biračima. Haris je snažno branila prava na abortus i naglasila podršku za ponovno uspostavljanje saveznog prava na abortus.
U svojim komentarima, papa je dodao da "nauka kaže da su u prvom mesecu nakon začeća već prisutni svi organi ljudskog bića, svi."
"Izvršiti abortus znači ubiti ljudsko biće", rekao je. "Sviđalo vam se to ili ne, to je ubistvo."
Međutim, ćelije tek započinju proces razvoja organa u najranijim nedeljama trudnoće. Američki koledž akušera i ginekologa kaže da su do 13. nedelje formirani svi glavni organi. Na primer, srčano tkivo počinje da se formira u prva dva meseca — najpre kao cev koja se kasnije razvija u četiri komore koje definišu srce.
U drugim komentarima, papa Franja je rekao i ovo:
Negirao je izveštaj francuskih medija da će putovati u Pariz na decembarsko otvaranje obnovljene katedrale Notr Dam, rekavši da tamo sigurno neće biti, ali je potvrdio da bi želeo da poseti Kanarska ostrva kako bi skrenuo pažnju na sudbinu migranata
Smirio je ponovne spekulacije da bi konačno mogao da se vrati u Argentinu kasnije ove godine, rekavši da želi da ode, ali da ništa nije odlučeno. Dodao je: "Postoji nekoliko stvari koje treba prvo rešiti". Papa Franja nije bio kod kuće još od pre konklave 2013. koja ga je izabrala za papu
Izjavio je da je Kina "obećanje i nada" za Katoličku crkvu i da se nada da će je jednog dana posetiti
Nazvao je seksualno zlostavljanje "demonskim" i komentarisao najnovije otkriće o napadu legendarnog francuskog sveštenika Abe Pjera
(Telegraf.rs)