Evropska država sprema masovni plan evakuacije zbog rata u Ukrajini: Šire mrežu skloništa i sisteme upozorenja

Zbog rata u Ukrajini, koji traje više od dve godine, litvanske vlasti su odlučile da pripreme nacionalni plan za masovnu evakuaciju.

Kako je u ponedeljak izjavila ministarka unutrašnjih poslova Agne Bilotaite, odgovarajući nacrt biće predstavljen u oktobru.

Preporučujemo

"Svaka lokalna uprava ima svoj plan evakuacije, ali je očigledno da moramo da imamo nacionalni plan i biti spremni da ga sprovedemo. Ruski rat protiv Ukrajine se nastavlja, zemlje našeg regiona su podvrgnute hibridnim  napadima, a sabotaža je naša nova realnost", rekla je ona.

Ona je dodala da je Vilnjus odlučio da po ovom pitanju sarađuje sa drugim baltičkim zemljama i aplicira za finansiranje od EU.

"Pozivamo da se izvrši procena rizika na nivou Evropske unije kako bi se bolje razumele pretnje i obezbedile mere civilne zaštite", rekla je ministarka.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Litvanije je 6. septembra nagovestilo da poziva zemlje u regionu da prilagode civilnu bezbednost hibridnim i vojnim pretnjama.

Odeljenje smatra da se, ukoliko bude potrebno, može izvršiti evakuacija u susedne države i druge zemlje regiona.

Nakon što su planovi razvijeni u Vilnjusu, oni predlažu da se oni testiraju tokom zajedničkih vežbi. U proces žele da uključe i javnost, kao i nevladine organizacije, biznis sektor, međunarodne strukture i institucije EU.

"Ne možemo više da se oslanjamo na mirnodopske mere civilne odbrane", kaže Bilotaite.

Litvanija je stvorila novi model upravljanja vanrednim i kriznim situacijama, aktivno širi mrežu skloništa i modernizuje sistem javnog upozorenja.

Opštine i ministarstva već imaju 65 specijalizovanih službenika odgovornih za civilnu zaštitu, a petogodišnji sveobuhvatni akcioni plan za pripremu mogućeg incidenta u Beloruskoj nuklearnoj elektrani je u toku.

Seimas Litvanije odobrio je program razvoja civilne zaštite do 2030. godine, za koji je izdvojeno 285 miliona evra.

U Letoniji se pripremaju podzemna skloništa

U međuvremenu, letonski ministar unutrašnjih poslova Rihards Kozlovskis rekao je da se vlast trudi da do novembra oko 5.000 podzemnih objekata bude spremno za upotrebu kao skloništa.

Zauzvrat, Ministarstvo unutrašnjih poslova Estonije podsetilo je da su vlasti početkom godine odobrile četvorogodišnje i desetogodišnje akcione planove u oblasti civilne zaštite i da su spremne da, ukoliko bude potrebno, obaveste stanovništvo putem SMS poruka i drugim kanalima.

Krajem avgusta se saznalo da će Poljska 2025. godine, u pozadini rata u Ukrajini, povećati izdatke za odbranu na rekordnih 186 milijardi zlota ( oko 48,5 milijardi evra).

Varšava je na prvom mestu po ovom pokazatelju u NATO i EU.

(Telegraf.rs)