Ministar izjavom zatresao svet: "Poljska ima obavezu da obori ruske projektile iznad Ukrajine"

A. M.
Vreme čitanja: oko 2 min.
Foto: Tanjug/AP

Poljska i druge nacije koje se graniče sa Ukrajinom imaju dužnost da obore nadolazeće ruske projektile, uprkos tome što bi presretanje iznad ukrajinske teritorije uvuklo NATO u rat sa Moskvom, rekao je ministar spoljnih poslova iz Varšave.

Varšava je rano u ponedeljak aktivirala avione kako bi zaštitila vazdušni prostor Poljske dok je Rusija lansirala novi baraž raketa i dronova. Ukrajina se protekle dve nedelje suočila sa nekim od najžešćih napada od početka ruskog rata.

Radoslav Sikorski, ministar spoljnih poslova Poljske, rekao je da njegova zemlja ima dužnost da obezbedi sigurnost svojih građana, bez obzira na strahove koje bi druge zemlje NATO-a mogle da imaju u vezi sa obaranjem projektila nad Ukrajinom koji gura alijansu u direktan sukob sa Rusijom.

"Članstvo u NATO-u ne prevazilazi odgovornost svake zemlje za zaštitu sopstvenog vazdušnog prostora - to je naša ustavna dužnost", rekao je Sikorski u intervjuu za Financial Times.

"Lično smatram da bi, kada su neprijateljske rakete na putu da uđu u naš vazdušni prostor, bila legitimna samoodbrana (udariti ih) jer kada pređu u naš vazdušni prostor, rizik da krhotine mogu nekoga povrediti je značajan", poručio je on.

Nekoliko rundi eksplozija potresle su Kijev u ranim jutarnjim satima u ponedeljak. Krhotine od presretnutih projektila i dronova pali su u svaki okrug Kijeva, pri čemu su povređene tri osobe, saopštilo je ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova. Gradske vlasti prijavile su više požara.

Foto: Profimedia/MATTHIAS HIEKEL / AFP

Rusija je u noći sa nedelje na ponedeljak na Ukrajinu lansirala 35 raketa različitih tipova i 26 bespilotnih letelica Šahed, saopštile su ukrajinske vazduhoplovne snage. Devet balističkih projektila, 13 krstarećih projektila i 20 dronova je oboreno, navodi se u saopštenju.

Sikorski je rekao da je poželjnije gađati rakete i bespilotne letelice na većoj visini iznad Ukrajine, jer rizik od žrtava raste što je projektil bio bliži cilju kada je presretnut.

Bilateralni bezbednosni sporazum koji su potpisale Poljska i Ukrajina u julu uključivao je sporazum da se "ispita obrazloženje i izvodljivost mogućeg presretanja raketa i bespilotnih letelica u ukrajinskom vatdušnom proostoru ispaljenih u pravcu teritorije Poljske".

Varšava je insistirala da će svaki takav potez biti uveden samo sa "pečatom odobravanja međunarodne zajednice, po mogućnosti NATO-a".

Međutim, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je nakon tog sporazuma da NATO "neće biti uključen u ovaj sukob".

"NATO će podržati Ukrajinu, ali naša politika je nepromenjena", rekao je on.

Ukrajina je insistirala na tome da se saveznici više angažuju u njenoj odbrani, ne samo time što su Kijevu dali dozvolu da koristi rakete koje je isporučio Zapad za udar duboko u Rusiju.

Na terenu, Ukrajina ide dalje u rusku oblast Kursk nakon njenog iznenadnog prekograničnog upada pre tri nedelje, a ruska vojska ulazi dublje u region Donjecka u istočnoj Ukrajini.

(Telegraf.rs)