Zašto Rusija ne uspeva da potisne ukrajinske snage iz Kurska?

Posle tri nedelje borbi, Rusija i dalje nije uspela da potisne ukrajinske snage iz Kurske oblasti, što je iznenađujuće spor odgovor na prvu okupaciju njene teritorije od Drugog svetskog rata.

Reakcija Moskve ima veze sa vojnim resursima i prioritetima, prenosi agencija Asošijeted pres. S obzirom na to da veći deo ruske vojske nastavlja ofanzivu u Ukrajini, Kremlj po svemu sudeći nema dovoljno snaga za sada da protera ukrajinske vojnike.

Preporučujemo

Predsednik Vladimir Putin ukrajinski napad ne smatra dovoljno ozbiljnom pretnjom da bi povukao trupe iz ukrajinskog istočnog regiona Donbas koji mu je prioritetna meta. Ili barem daje utisak da je to slučaj, navodi Glas Amerike.

"Putin je usredsređen na krah ukrajinske države i veruje da će zbog toga, bilo kakva teritorijalna kontrola automatski postati irelevantna", napisala je Tatjana Stanovaja, viša saradnica Evroazijskog centra u Kanergiju u Rusiji.

Putinovi prioriteti

Više meseci nakon što je pokrenuo sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu 2022. godine, Putin je nelegalno pripojio ukrajinske regione Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson. Potpuna kontrola nad tom teritorijom mu je jedan od glavnih prioriteta.

U junu je proglasio da Kijev mora da povuče snage iz delova tih regiona koje kontroliše, kao preduslov za mirovne pregovore. Ukrajina odbacuje taj zahtjev.

"Dok šalje snage da se bore protiv ukrajinskog upada, Rusija radi sve što može da izbegne povlačenje jedinica koje učestvuju u njenoj ofanzivi u Donbasu. Rusija trenutno procenjuje da može da suzbije pretnju na svojoj teritoriji, a da ne ugrozi najvažniji cilj u Ukrajini", kaže Najdžel Gold-Dejvis iz Međunarodnog instituta za strateške studije.

Čak i kada su ukrajinske snage upale u Kursk šestog avgusta, ruske trupe nastavile su spori napredak oko strateškog grada Pokrovska i u drugim delovima Donjecka.

"Rusija veoma želi da nastavi napade ka Pokrovsku i da ne prebacuje resurse iz tog grada u Kursk", ističe Niko Lange, visoki saradnik Centra za analizu evropske politike, sa sedištem u Vašingtonu.

Za razliku od Pokrovska, gde su ukrajinske snage izgradile velika utvrđenja, drugi delovi Donjecka koje Ukrajina i dalje kontroliše su manje zaštićeni i mogli bi da budu podložniji ruskoj ofanzivi ako Pokrovsk padne.

Komentarišući Kursk na sastanku sa zvaničncima, koji je prenošen na televiziji, Putin je rekao da je ukrajinski napad pokušaj Kijeva da uspori rusku kampanju u Donjecku, gde tvrdi da je ubrzano napredovanje ruskih snaga uprkos događajima u Kursku.

Rusija istovremeno izvodi raketne napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. U ponedeljak je izveden do sada najveći napad, tokom kojeg su Rusi ispalili više od 200 raketa i dronova. Širom Ukrajine su zabeleženi nestanci struje. To je ukazalo i na probleme u ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani, koja pokušava da zaštiti trupe na frontu i infrastrukturu.

Umanjivanje značaja ukrajinskog napada

Putin, koji je usredsređen na osvajanje četiri ukrajinska regiona, pokušava da umanji značaj upada ukrajinskih snaga u Kursk.

"Umesto da podstiče otpor stanovnika pretnji po domovinu, Kremlj pokušava da umanji važnost napada", smatra Gold-Dejvis.

Suočena sa realnošću okupacije ruske teritorije, državna propagandna mašina pokušava da odvuče pažnju sa očiglednog vojnog neuspeha, tako što se usredređuje na vladine napore da pomogne raseljenim stanovnicima, njih više od 130.000.

Državni mediji predstavljaju napad na Kursk kao dokaz agresivnih namera Kijeva, ali i opravdanosti ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.

Stanovaja ocenjuje da bi mnogi stanovnici Kurska mogli da budu besni na Kremlj, ali da bi ukupni stav javnosti mogao da ide u korist vlastima.

"Iako je svakako zadat udarac reputaciji Kremlja, malo je verovatno da će to izazvati značajan rast socijalnog ili političkog nezadovoljstva među stanovništvom. Ukrajinski napad bi mogao u stvari da dovede do rasta patriotizma i anti-ukrajinskih i anti-zapadnih stanova", ističe Stanovaja.

Ograničeni odgovor Kremlja

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je cilj napada na Kursku oblast da se napravi tampon zona i spreče ruski napadi. Vrhovni komandant ukrajinskih snaga, general Oleksandr Sirski rekao je da snage Kijeva kontrolišu gotovo 1.300 kvadratnih kilometara ruske teritorije i oko 100 naselja.

Te tvrdnje nije bilo moguće potvrditi iz nezavisnih izvora. Analitičari ocenjuju da Rusija nema dovoljno dobro koordinisane resurse da protera ukrajinske snage iz Kurska.

"Napori Moskve da se suprostavi novoj ukrajinskoj ofanzivi su po svemu sudeći ograničeni na slanje jedinica iz cele Rusije, uključujući deo paravojnih snaga", kaže Ben Beri, viši saradnik Međunarodnog instituta za strateške studije.

Za razliku od napada na Kursk, Putin se uzdržavao od slanja regruta u rat da bi izbegao nezadovoljstvo javnosti. Mladi regruti, koji služe obavezni jednogodišnji vojni rok, služe daleko od fronta. Oni koji su raspoređeni da štite granicu u Kurskoj oblasti postali su lak plen za ukrajinske iskusne pešadijske jedinice. Stotine su zarobljene, dok je 115 razmenjeno za ukrajinske vojnike tokom vikenda.

Analitičari smatraju da Putin okleva da angažuje više rezervista, u strahu od unutrašnje destibilizacije poput one koja se dogodila kada je naložio veoma nepopularnu regrutaciju 300.000 ljudi, u odgovoru na ukrajinsku kontraofanzivu 2022. godine.

Od tada, Kremlj jača snage u Ukrajini zahvaljujući dobrovoljcima koje privlače velike zarade. Međutim, i to je usporeno proteklih meseci,

Desetine hiljada ruskih vojnika bile bi potrebne da potisnu ukrajinske snage, za koje se procenjuje da broje 10.000 pripadnika. Ukrajinski vojnici koriste gustu šumu u Kursku kao sklonište.

S obzirom na to da nema resurse za tako masovnu operaciju, Rusija je za sada usredsređena na sprečavanje većeg napredovanja ukrajinskih snaga, tako što blokira puteve i napada rezervne snage Kijeva. Ta taktika je bila delimično uspješna.

Ukrajina u međuvremenu uništava mostove, remeti logistiku za neke ruske jedinice u regionu i stvara uslove za uspostavljanje kontrole nad određenim delovima teritorije.

Lange predviđa da bi ukrajinske trupe mogle da iskoriste lokalnu reku da naprave tampon zonu.

Rizici za Ukrajinu

Osvajanjem dela ruske teritorije, Ukrajina je postidela Kremlj i uticala na stanje na ratištu. Međutim, povlačenje nekih od najsposobnijih snaga sa istoka Ukrajine predstavlja rizik za Kijev.

"Sve to predstavlja značajan rizik, naročito ako pokušaji da se opterete ruske snage rezultiraju opterećivanjem manjih ukrajinskih jedinica", naglašava Beri.

Pokušaj da se uspostavi uporište u Kursku dodatno bi proširio liniju fronta koja je sada duga više od 1.000 kilometara. To bi predstavljao dodatni izazov za ukrajinske snage koje nemaju dovoljno ljudstva i oružja. Odbrana pozicija unutar Rusije bi donela ozbiljne logističke probleme, a produženi lanci nabavke bi postali lake mete.

"Ruski sistem je pun hijerahije i krut je, i uvek im je potrebno značajno vreme da se prilagode na novu situaciju. Videćemo kako Ukrajina može tamo da se održi, jednom kada se Rusija prilagodi i krene na nju punom snagom", zaključuje Lange.

(Telegraf.rs/Glas Amerike)