Bitka za Kursk nekad i sad: Postoji jedna ključna razlika, hoće li Zelenski pobediti?

I. N.
Vreme čitanja: oko 4 min.
Foto:Tanjug/AP

Vojni upad Ukrajine na rusku teritoriju u regionu Kursk pokriva isti deo teritorije na kojoj je Sovjetski Savez postigao jednu od svojih najvažnijih pobeda nad nemačkim osvajačima u Drugom svetskom ratu. Za tu bitkuneki istoričari kažu da je preokrenula tok rata u Evropi skoro godinu dana pre invazije na Normandiju na dan D.

Iskrcavanje od 6. juna 1944. na Zapadu se često smatra prekretnicom u Hitlerovom osvajanju Evrope, ali je "kocka bačena" za poraz Nemačke od 5. jula do 23. avgusta 1943, kada su se milioni vojnika i hiljade tenkova i topova borili oko Kurska, kažu istoričari.

"Pobedom u Kursku, Sovjeti su preuzeli inicijativu na istoku i nikada je nisu predali do kraja rata“, rekao je Majkl Bel, izvršni direktor Dženi Krejg instituta za proučavanje rata i demokratije u Muzeju u Nju Orleansu.

Šta je Bitka za Kursk?

U proleće 1943. Hitlerova vojska na istoku bila je teško ranjena u Staljingradskoj bici, gde su Nemci izgubili skoro milion ljudi u pokušaju da zauzmu grad na Volgi, razbiju izmučenu sovjetsku vojsku i zauzmu naftna polja na južnom Kavkazu koja su mogla da obezbede gorivo za nemačko potpuno osvajanje Evrope.

Sovjetski lider Josif Staljin naredio je da se Staljingrad odbrani po svakucenu. Nemačka koja je napredovala krajem leta i u jesen 1942. potisnuta je tokom zime, a ono što je ostalo od nemačkih snaga, predalo se u februaru 1943.

Kako su nemačke snage bile potisnute duž Istočnog fronta posle Staljingrada, Hitlerovi generali su tražili način da povrate inicijativu na istoku i odlučili su da pokušaju da osvoje Kursk. Generali su hteli da napadnu u proleće, ali je Hitler odbio početak operacije, nazvane Operacija Citadela, kako bi neki od najnovijih nemačkih tenkova mogli da budu poslati na front.

To je Sovjetima dalo ključno vreme da pripreme odbranu i čekaju napad, kaže Piter Mansur, profoesor istorije na državnom univerzitetu u Ohaju i bivši komandant oklopne jedinice američke vojske.

"Bilo je prilično lako reći da će Nemci imati interes da istisnu ovu 'izbočinu' sa fronta“, rekao je Mansur.

Nemačka bi angažovala čak 800.000 vojnika i oko 3.000 tenkova da zauzme taj uspon. Ali suočili su se sa strašnom odbranom.

Bel je rekao da su Rusi pripremili niz odbrambenih linija, iskopali 3.000 kilometara rovova i postavili 400.000 mina, dok su razmestili 75% svojih oklopnih jedinica i 40% ljudstva na Istočnom frontu u Kurskom isturenom delu, ili u rezervi iza njega.

Dok su novi tenkovi koje je Hitler želeo u bici bili moćniji od sovjetskih oklopa, Staljinove snage su imale brojčanu prednost, rekao je Bel.

"Nemci su imali opasnu opremu, ali brojčana prednost definitivno je bila na strani Sovjeta", rekao je Bel.

Procene su da su Sovjeti u Bitku za Kursk doveli više od 2 miliona vojnika i više od 7.000 tenkova.

Brojčana prednost je još više išla u korist Sovjeta kada su se 9. jula savezničke snage iskrcale na Siciliju, otvarajući novi front koji je Hitler morao da brani, što ga je navelo da prebaci neke snage sa Istočnog fronta u Italiju, kažu istoričari.

Nemačke snage koje su preostale nisu mogle da razbiju sovjetsku odbranu, nisu dostigle ciljeve i nikada nisu prodrle duboko unutar ruske teritorije.

Cena po Hitlerove snage bila je visoka, procenjuje se da je 200.000 ili više vojnika stradalo, kao i da je izgubio oko 1.000 tenkova.

"Nemci više nikada nisu uspeli da tako okupe snage kao što je to bio slučaju u ovoj bici", rekao je Bel.

Mansur kaže da je Kursk eliminisao nemačke oklopne rezerve i tako učinio nemogućim da Nemci odbrane ruski front dalje tokom rata.

"Posle Kurska Nemci više nisu mogli da nadomeste gubitke u ljudstvu. Tamo su izgubili svoje najbolje pripadnike oklopnih jedinica", rekao je Mansur.

Kako danas izgleda borba za Kursk

Kada su ukrajinske snage prešle granicu u Kursku oblast 6. avgusta ove godine, imale su prednost koju Nemci nisu imali 1943, a to je "faktor iznenađenja".

Ofanziva je planirana u potpunoj tajnosti, a pokreti trupa su izgledali kao pojačanje odbrambenih položaja ili vežba unutar Ukrajine.

Takođe, Rusija nije bila spremna da brani tu teritoriju kao što je slučaj sa delovima teritorije Ukrajine koje su zauzeli, navodi Mansur za CNN.

U stvari, odbrana koju je Rusija postavila – redovi rovova, mina, protivtenkovsko oružje uz pomoć artiljerije i oklopa – u delovima regiona Donbas u Ukrajini koje ona zauzima, veoma je slična sovjetskoj odbrani Kurska 1943. godine, rekao je on.

"Rusi nisu mnogo promenili načine ratovanja", rekao je Mansur.

I to bi danas moglo da ide u prilog Ukrajini, rekao je bivši oficir oklopne jedinice američke vojske.

Ukrajina je stvorila manevarski prostor unutar ruske teritorije koristeći kombinovani rat – uspešno sinhronizujući pešadiju, artiljeriju i avijaciju – nešto što kijevske snage ranije nisu mogle da urade.

"To zaista menja prirodu rata, barem u toj oblasti fronta", rekao je Mansur.

(Telegraf.rs)