Omiljeno mesto tajkuna sa superjahtama se zagreva i postaje sve opasnije: Jednog moraju da se čuvaju

Oluja koja je kraj obala Sicilije potopila superjahtu "Bayesian", luksuznu jedrilicu tajkuna Majka Linča, bila je iznenadna, veoma jaka i nažalost smrtnosna. Sada naučnici upozravaju da je tragedija koja se dogodila upozorenje svima da, sa globalnim zagrevanjem, možemo očekivati sve ekstremnije vremenske uslove na Mediteranu.

Superjahta, u kojoj je bilo 22 putnika i članova posade, potonula je u ponedeljak rano ujutru, u blizini luke Portičelo. U nesreći je stradalo sedam ljudi, a tela više njih ronioci su izvlačili iz olupine jedrilice, koja je ostala da leži na morskom dnu, na nekih 50 metara dubine.

Preporučujemo

Ova nesreća šokirala je ceo svet. Mediteran, poznat po svojoj kristalno čistoj i mirnoj vodi, omiljena je letnja destinacija za bogataše se superjahtama... Međutim, ove vode mogu biti veoma opasne, što dokazuju i smrti na hiljade migranata koji svake godine pokušavaju da stignu do evrospkog kontinenta. Takođe, stručnjaci upozoravaju da će biti sve gore, jer klimatske promene, koje zagrevaju more, izazvaće sve jače i jače oluje.

I dalje se istražuje zašto je Bayesian potonuo.

Luka Merkali, predsednik italijanskog Meteorološkog društva kaže da je bilo previše mračno i da ne postoje fotografije.

Ipak, mnogi veruju da je jahtu pogodila pijavica, odnosno vodeni tornado. Pripadnik Obalske straže je rekao da je jahtu pogodio tornado, a pijavicu je registrovana u European Severe Weather Database otprilike u isto vreme. Inače, tog dana u Italiji su oluje izazvale najmanje dvadesetak pijavica.

Većina pijavica je prilično slaba "sa nekoliko sekundi jakog, udarnog vetra pre nego što se pomeri ili nestane, ali neke mogu biti mnogo jače", rekao je Piter Ines, meteorolog sa Univerziteta Reding.

Ne postoji dovoljna količina podataka o pijavicama jer se često dešavaju neopaženo na moru, ali postoje dokazi da temperature okeana mogu uticati na njih. Studija naučnika Univerziteta u Barseloni, koja je bila fokusirana na španska Balearska ostrva, pokazala je da su vodene pijavice verovatnije kada je okean veoma topao.

"Međutim, pravljenje veze između klimatskih promena i češćih ili intenzivnijih pijavicu u ovom trenutku je korak predaleko“, rekao je Ines. One zahtevaju nekoliko različitih uslova da se formiraju pored toplote, uključujući vetrove i temperaturne razlike između vazduha i mora.

Ipak, ono što je svakako sigurno, to je da klimatske promene izazivaju sve intenzivnije oluje, koje su "potpaljene" povišenom temperaturom mora. A Mediteran je, u ovom trenutku, veoma topao.

Temperatura vode oko Sicilije je oko 30 stepeni, rekao je Merkali.

"To je 3 stepena Celzijusa toplije od proseka za ovo doba godine - ekstremna anomalija", rekao je on za CNN.

Dok na toplotu okeana utiču prirodne klimatske fluktuacije, kao što je El Ninjo, naučnici su jasni da je podstaknuta globalnim zagrevanjem izazvanim ljudima i sagorevanjem fosilnih goriva.

Kada su okeani topli, u stanju su da unesu više energije u atmosferu. To se može pretvoriti u jake vetrove ili brza uzlazna strujanja vazduha u olujama sa grmljavinom, rekao je Ines. Topli vazduh takođe može da zadrži više vlage, tako da kada oluje proizvode kišu, ona može biti jača i intenzivnija.

Merkali je rekao da je u Italiji i širom sveta u poslednjih nekoliko decenija povećan broj jakih oluja sa grmljavinom, kao i pljuskova i jakih vetrova koji nastaju usled oluja.

Oluja koja je pogodila Siciliju stigla je na Mediteran sa zapada, gde je dobila energiju od visokih temperatura okeana, kaže Hustino Martinez, istraživač na naučnom institutu u Španiji.

Posebno su pogođena španska Balearska ostrva. Obilna kiša prošle nedelje poplavila je puteve, izazvala evakuacije i otkazivanja letova i prevrnula jahte usidrene na popularnom ostrvu Formentera.

"Oluja je postala još snažnija pre nego što je stigla do Italije", rekao je Martinez.

Osim pijavica, druge jake oluje širom Sicilije donele su obilne padavine u nedelju uveče, izbacivši više od 100 mm padavina u Brolo za manje od četiri sata.

Mediteranski region je na prvoj liniji klimatske krize. Nazvan "žarištem klimatskih promena", zagreva se oko 20% brže od globalnog proseka. A "cena" je jasna u ekstremnim vremenskim prilikama koje region doživljava - od brutalnih talasa vrućine do žestokih oluja koje donose katastrofalne poplave.

"Globalno zagrevanje, a posebno zagrevanje Sredozemnog mora, verovatno će dovesti do intenziviranja brojnih potencijalno opasnih vremenskih sistema u tom regionu“, rekao je Ines.

Posebno je pogođena Italija, okružena vodama Mediterana koje se brzo zagrevaju. Prošle godine, izuzetno snažan nalet vetra je pogodio brod na jezeru Mađore u severnoj Italiji, ubivši četiri osobe.

Zemlja se takođe suočila sa smrtonosnim poplavama, koje se događaju jednom u 100 godina, u kojima je poginulo najmanje 14 ljudi u maju prošle godine, dok je Sicilija prošlog avgusta dostigla 48,8 stepeni Celzijusa, čime je oboren evropski temperaturni rekord.

Takođe, prošlogodišnja oluja Danijel, izazvana neobično toplim okeanskim vodama, odnela je živote u Grčkoj, Turskoj i Bugarskoj. Ali daleko najviše razaranja od oluje dogodilo se u Libiji.

Bujične poplave su ubile hiljade ljudi nakon takozvanog medikana - retkog ciklona nalik uraganu u Mediteranu koji dobija energiju iz tople vode.

"Globalno zagrevanje intenzivira sve ekstremne vremenske prilike, sa ogromnim posledicama za ljude i društvo", rekao je Merkali.

(Telegraf.rs)