Ofanziva na Kursk još jednom je pokazala Putinovu nemoć, već dve nedelje se čeka na njegov odgovor

Ukrajinski vojni zvaničnici su zbunjeni. Očekivali su veće i mnogo žešći ruski odgovor na njihov iznenadni napad u Kursku oblast u Rusiji

Ukrajinski vojni zvaničnici su zbunjeni. Očekivali su veće i mnogo žešći ruski odgovor na njihov iznenadni napad u Kursku oblast u Rusiji. I uprkos tvrdnjama medija pod kontrolom Kremlja o uspešnom otporu, za sada ima malo dokaza o tome.

Ali zašto? Da li je to znak ruske vojne nesposobnosti? Da li je ruskoj vojsci i previše rata? Da li komandantima ruske armije treba toliko vremena da prikupe neophodne snage kako bi izbegli prebacivanje jedinica sa linija fornta u Donjecku? Da li će to biti masovan odgovor - možda baražni napad raketa i dronova na Kijev?

Preporučujemo

Možda čak i upotreba taktičke nuklearne bombe za odvraćanje i kažnjavanje Ukrajine? Možda Aleksej Djumin, čovek koga je Putin imenovao da preuzme operacije u Kursku, još pravi plan? U svakom slučaju, pitanje je - Šta će Putin da uradi?

Kako prenosi "Politico", Djumin, sa svoje strane, nije za potcenjivanje. Zapadni mediji su ga nazvali "Putinov telohranitelj" i on je zaista bio lični telohranitelj ruskog lidera 1999. godine, pre nego što je unapređen u zamenika šefa Federalne službe zaštite.

Ovaj 52-godišnjaka je rođen u Kursku, dobro poznaje region i duboko je vezan za rusku vojsku, a njegov otac je na čelu 4. odeljenja Ministarstva odbrane Glavne vojnomedicinske uprave.

Djumin je išao u vojnu školu i studirao inženjerstvo, dospevši do zamenika načelnika specijalnih snaga Uprave vojne obaveštajne službe (GRU) u vreme aneksije Krima.

Smatra se da je organizovao bekstvo bivšeg ukrajinskog proruskog predsednika Viktora Janukoviča, služio je kao načelnik štaba ruskih kopnenih snaga i kao zamenik ministra odbrane pre nego što je postao nepokolebljivi i efikasni guverner Tule 2016.

Prebačen je u Kremlj ranije ove godine i neki sada vide Djumina kao mogućeg Putinovog naslednika. Na njega se gleda kao na sposobnog, nemilosrdnog i hladnog, ne razlikuje se previše od svog šefa. I poznato je da je metodičan, što je moguće objašnjenje za kašnjenje ruske kontraofanzive.

Međutim, drugo moguće objašnjenje je da Putin još jednom demonstrira kako može da ostane paralizovan u krizi, čak i da nestane iz vidokruga javnosti, što je karakteristika koja je ranije bila svojstvena Josifu Staljinu, koji se povukao u svoju daču i ostao inkomunikovan kada su nemačke snage započele "blic krig" i napad na SSSR.

Paralelu su prvi povukli Putinovi kritičari iz moskve tokom pandemije koronavirusa. Skriven u svom imanju Novo-Ogarjovo na periferiji Moskve, Putin je uglavnom bio odsutan dok se glavni grad borio da obuzda širenje smrtonosnog virusa, a Mark Galeoti, analitičar britanskog Kraljevskog instituta, primetio je njegovu osobinu puštanja da "određeni ozbiljni izazovi postanu problem nekog drugog".

A ovo bi moglo da objasni obrazac koji se pojavio kada su se dogodile nesreće izazvane ljudskom greškom ili prirodne katastrofe. Vladimir Putin je 2000. bio  na odmoru u svojoj rezidenciji u Sočiju kada je nuklearna podmornica Kursk potonula u Barencovom moru.

Na kraju se sastao sa porodicama 118 žrtava pošto je izbila medijska bura zbog njegovog odsustva - i sastanak nije prošao dobro. Zatim, 2018. godine, bio je kritikovan zbog sporog reagovanja na masivni požar u tržnom centru u sibirskom gradu Kemerovu u kojem su poginule 64 osobe, od kojih 41 dete. Posle katastrofe, ožalošćene porodice su ga optužile da je ponovio istu grešku.

Dakle, ukrajinski lideri i komandanti sada čekaju na bilo kakav odgovor Rusije - i pitaju se zašto to traje tako dugo.

Međutim, kada je reč o njihovim sledećim potezima, i oni imaju neka pitanja sa kojima se moraju izboriti. Da li treba da ostanu i da se ukopaju da brane ono što su osvojili u Rusiji? Da li treba da se povuku u potpunosti ili samo delimično i da naprave deo tampon zone?

Ako Ukrajina misli da može da primora Putina da preusmeri značajne vojne snage i opremu iz strateški važnijeg Donjecka, gde je Rusija sada 15 kilometara od grada Pokrovska, možda će biti u iskušenju da čvrsto drži poziciju i pokuša da proširi osvojenu teritoriju.

Međutim, penzionisani vojni general Mark Kimit, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za političko-vojna pitanja, plaši se posledica ako Ukrajina tako odluči.

"Moja glavna briga je da li je neko od ruskih generala čitao knjige ili proučavao bilo koju od bitaka svojih predaka iz Drugog svetskog rata. Oni bi  pokušali da opkole napadačke snage, bilo kleštima unutar Rusije ili dubljim omotačem unutar Ukrajine", rekao je on i nastavio:

"Ako se ovo desi, a oni budu u stanju da završe opkoljenje, Rusi će tada redukovati snage kao što su uradili nemačkoj Šestoj armiji kod Staljingrada. I to neće biti lep prizor".

Štaviše, pokušaj da se zadrži osvojena teritorija bi verovatno značio slanje dodatnih vojnika na 12.000, za koje se procenjuje da se već nalaze unutar Rusije. A Ukrajina ima akutni nedostatak ljudstva.

Uz to Ukrajina će imati razvučene jedinice za elektronsko ratovanje, kao i PVO, kada Rusija počne da gađa ukopane trupe svojim razornim klizećim bombama. Odatle ne čude i pojačane molbe predsednika Volodimira Zelenskog zapadnim saveznicima da dozvole vojnim komandantima Ukrajine da zapadnim raketama dugog dometa gađaju u dubinu ruske teritorije.

Usred sve ove neizvesnosti, Zelenski je u nedelju najavio da ukrajinske snage nameravaju da zadrže tampon zonu, iako nije jasno dao do znanja da li će to obuhvatati ceo istureni deo ili mnogo manji deo teritorije.

Međutim, poslednje što Zelenski želi je da pretrpi ozbiljan krah u Kursku i da vidi kako se pobeda pretvara u poraz zbog oholosti, podrivajući moralni podsticaj, koji je upad u Rusiju konačno dao i Ukrajini i njenim zapadnim saveznicima.

(Telegraf.rs)