Da li je ovo dokaz da Putin nije nepobediv? Drugi put od početka rata ima silu koja mu maršira teritorijom

Malo je verovatno da su Moskva, pa i sam guverner Kurske oblasti, svesni u kakvom su problemu

Da li je ovo dokaz da Putin nije nepobediv? Osim vesti koje stižu sa fronta, činjenica je da je ovo drugi put da mu neka sila maršira teritorijom. Možda je upravo ovo pokazatelj da je predsednik Rusije postao krhak.

Poslednje informacije Kijeva su da su u regionu Kurska zarobili stotinu ratnih zarobljenika, dok njihove trupe napreduju... Tvrde i da su uništili još jedan ruskih Suhoj... Deluje da Moskvi zadaju sve ozbiljnije udarce...

Preporučujemo

Pre samo dva meseca ruske trupe su se slile u region Harkova, dok je Kijev nadgledao svoju granicu, zabrinut gde bi Rusi mogli da pronađu slabu tačku. Međutim, ispalo je da je Ukrajina ta koja je pogledala dobro mape, uvidela da je Rusija "otkrivena" i kockanje Moskve okrenula u svoju korist.

Prošlo je više od nedelju dana, a ma kakav bio ishod ukrajinske invazije na Rusiju, prvobitno zbunjujuća, možda čak i nepromišljena, odluka Kijeva da pošalje hiljade vojnika u region Kurska i dalje "isplaćuje velike dividende".

Po drugi put za nešto više od godinu dana, Kremlj ima neprijateljsku silu koja mu maršira na jugu, i vrlo malo može da uradi povodom toga. Prošlog juna, to su bili domaći Vagnerovi plaćenici koji su krenuli u Rostov i dalje, da "obezglave ruske vrhuške". Sada je to ukrajinska vojska, koja "guta" kako tvrdi, 1.000 kvadratnih kilometara granične teritorije.

Neke analize koje su pravljene tokom vikenda pokazuju da je ta brojka može utrostručena. Ipak, sposobnost ukrajinskog komandanta Aleksandra Sirskog da čak i iznese ovu tvrdnju je izuzetna pobeda u informacionom ratu za Kijev, čak i ako Moskva ozbiljno ograničava informacije koje stižu do Rusa.

"Smelo, briljantno, lepo", tako je američki republikanski senator Lindzi Grejem nazvao ukrajinsku prekograničnu operaciju tokom posete Kijevu u ponedeljak. U međuvremenu, američki demokratski senator Ričard Blumental nazvao ga je "istorijskim i seizmičkim prodorom".

Događaji su izuzetno slični po tome kako razotkrivaju jaz između slike neosvojivosti koju Kremlj pokušava da prikaže i "trošne stvarnosti" njegove moći. I dok se marš šefa Vagnera Jevgenija Prigožina na Moskvu raspao - kada se činilo da je bivši kuvar konačno shvatio da je sam i da je razbesneo Putina, umesto da dobije njegovo odobrenje da se direktno suoči sa propalim vojnim vrhom – čini se da ukrajinske snage imaju malo toga osim sopstvenih linija snabdevanja i ambicija koje ih sputavaju.

Munjevito napredovanje Ukrajine je još jedan primer spretnosti i mobilnosti njihovih snaga u ratu, u odnosu na ono što Moskva preferira - spore, višemesečne napade na isto mesto.

Namerno je nejasno gde se tačno nalaze ukrajinske snage. Pojavljuju se razni video snimci iz gradova daleko unutar Rusije, ali bez konteksta. Jedan je preko noći navodno nastao u Lgovu, koji je na oko 30 kilometara od granice, a vojnik je rekao da je obećao majci da neće ići daleko.

Nejasno je i gde ukrajinske trupe utvrđuju položaje, a kroz koja mesta samo "protrčavaju". Nedostatak transparentnosti u ruskom sistemu, gde se greške i problemi kriju umesto da se rešavaju, idu Kijevu na ruku. Malo je verovatno da su Moskva, pa i sam guverner Kurske oblasti, svesni u kakvom su problemu.

A vesti koje Kremlj dobija su neuobičajeno strašne. Kada je vršilac dužnosti guvernera Kurska Aleksej Smirnov rekao Putinu na državnoj televiziji u ponedeljak da je 28 naselja pod kontrolom Ukrajine, sa nejasnom sudbinom 2.000 ljudi, a evakuisano 121.000 stanovnika, verovatno je taj trenutak bio montiran i unapred snimljen, kao i većina Putinovih televizijskih sastanaka, piše CNN.

Postavlja se pitanje čemu sve to? Putin je pitanje okrenuo vojnim šefovima, koje je polako desetkovao tokom 30 meseci "plime i oseke" ovog rata. Očigledno još nemaju rešenje. Međutim, Putin ipak pokušava da igra ulogu cara koji presuđuje između haotičnih i neuspešnih resora, uprkos tome što ga je u sredu uverio njegov šef kabineta Valerij Gerasimov da je ukrajinsko napredovanje zaustavljeno. Poslednji put kada se desila ovakva invazija na Rusiju, Josif Staljin je bio glavni, i radio je nešto drugo umesto da ne televiziji emituje svoje neuspelo rukovodstvo.

Šta sad?

Više pitanja se sada postavlja. Prvo se tiče sudbine ukrajinske invazije. Hoće li pokušati ili čak zadržati bar deo teritorije? Da li planiraju da haraju nezaštićenim delovima teritorije? Koliko municije, oružje, ljudstva i dragocene opreme sa Zapada je Ukrajina spremna da uloži u ovaj poduhvat?

Zasluge napada su manje upitne nego pre nedelju dana kada je prvi put pokrenut. Putinu je "krvav nos". Ali ukrajinska završnica mora biti pažljivo osmišljena kao i invazija da bi se iskoristio uspeh Kijeva.

Takođe, postavlja se i pitanje kakav sve ovo uticaj ima na front u Donbasu? Tokom prošle nedelje vesti o uspesima u regionu Kurska pomrsile su loše vesti iz Torecka, gde Rusi iako uz velike gubitke, sigurno napreduju. Bez obzira koliko je malo selo na koje naiđu, Moskva svejedno napada.

Do sada, ukrajinska nada da će operacija Kursk dovesti do povlačenja boljih jedinica iz Donbasa da bi se ovima u Kursku pružila podrška, još se nije ostvarila. Dok i dalje pristižu slike loše obučenih čečenskih trupa koje su masovno zarobljene u Kursku, jasno je da je Rusija poslala svoje manje efikasne jedinice u borbu. Oni mogu odlučiti da promene taj pristup. Putin je tu operaciju poverio i FSB-u, službi unutrašnje bezbednosti koja takođe kontroliše graničnu stražu, a koja je pokrenula 'protivterorističku operaciju'. Ovo je ranije korišćeno za borbu protiv islamističkih pobuna, a ne za udare na ukrajinske trupe. I to je možda bilo vrlo kratkovido.

"Krckalica" za ljudstvo

Ipak, ovo je kriza za Kijev u najavi. Gde će ove snage biti za mesec dana? Da li se poslednjih meseci govori o smanjenju ljudstva zato što su tajno držali snage u rezervi za ovaj napad? Da li iz ovih napredovanja izvlače dovoljno veliku stratešku prednost da se pogled Moskve na njih kao na poraženog protivnika menja? Da li napredak navodi njihove zapadne pristalice da odluče da se podrška zaista isplati?

Bez obzira na to koliko efikasno Ukrajina odgovara na ova pitanja, Rusija je po drugi put u 15 meseci grubo ponižena. Prvo su to uradili Putinovi lojalisti. Ovoga puta to je Putinov FSB, koji nije mogao da zadrži kontrolu nad granicama. Ovo "drvo koje pada" možda neće 'bupnuti jako' u šumi ruskog političkog prostora. Ipak, verovatno je udarilo druge dok je jurilo ka tlu.

Jedno, pak, ostaje činjenica. I ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i ruski predsednik Vladimir Putin spomenuli su upad u smislu njegove uloge u pregovorima. Putin je rekao da Ukrajina pokušava da poboljša svoju poziciju uoči pregovora – koji se sada često pominju, ali niko ne govori mesto, vreme i dnevni red.

Zelenski je u ponedeljak rekao: "Koliko ovaj upad može biti koristan za približavanje mira", a onda je dodao: "Rusija mora biti primorana na mir ako Putin želi da nastavi da vodi rat tako loše".

Kijev zna da ne može da uđe u pregovore sa Rusijom bez čvrste ruke, jer je divlje obmanjujući stil pregovora Kremlja pokazao da jednostavno odugovlače osim ako im hitno nešto ne zatreba od sagovornika.

Ipak, čak i ako Sirski ima samo polovinu od 1.000 kvadratnih kilometara koliko tvrdi, promena sezone do jeseni nije više od šest nedelja, a sa njom i usporavanje kretanja na bojnom polju. Ukrajinska neuspela kontraofanziva prošlog leta pomračena je iznenadnim uspehom ovog upada u avgustu.

Iskustvo prošle zime još nije iza njih, ali će sledećoj možda bolje pristupiti, a u najmanju ruku ideja o neranjivosti Kremlja – koja je prva slomljena u njihovoj neuspešnoj početnoj invaziji – razbila se barem po treći put u ovom ratu.

(Telegraf.rs)