Neočekivani obrt, Iran razmišlja da odustane od planova da se osveti Izraelu u zamenu za prekid vatre u Gazi?

Entoni Blinken, državni sekretar SAD, kaže da su Amerika i njeni saveznici direktno preneli Izraelu i Iranu da "niko ne bi trebalo da eskalira ovaj sukob", dodajući da su pregovori o prekidu vatre ušli u "završnu fazu" i da bi mogli da budu ugroženi daljom eskalacijom na drugim mestima u regionu

Bliski istok, a i veći deo sveta, priprema se za osvetnički napad Irana na Izrael nakon ubistva Ismaila Hanijea, političkog lidera Hamasa. Ali da li bi Teheran umesto toga mogao biti spreman da se povuče u zamenu za napredak u mirovnim pregovorima u Gazi?

To je ono čemu se nadaju regionalni lideri okupljeni na vanrednom samitu u Džedi. Bila je sreda i svet je bio na ivici. Letovi širom Irana i njegovih suseda otkazani su zbog straha da bi projektili mogli da polete svakog trenutka, što bi izazvalo eskalaciju izraelskog rata u Gazi od koje se mnogo strahovalo.

Preporučujemo

S obzirom na to da je njegova zemlja na ivici pokretanja regionalnog rata, vršilac dužnosti iranskog ministra inostranih poslova Ali Bagheri šapnuo je pomoćniku, koji se sagnuo blizu da uhvati njegove reči.

Kamerunski ministar spoljnih poslova sedeo je sa Bagerijeve desne, jemenski sa leve strane, u prostoriji je bilo puno drugih ministara spoljnih poslova iz zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom. I svi tu da pomognu u sprečavanju da situacija preraste u širi sukob.

Otkako je Hamasov politički šef Ismail Hanije likvidiran u Teheranu, lideri Islamske Republike obećali su osvetu Izraelu, koga smatraju odgovornim. Izrael nije potvrdio niti demantovao odgovornost.

Poslednji pokušaj da se uguši uzavreli iranski gnev bio je u sedištu Organizacije islamske saradnje (OIC). U pitanju je skromno zdanje prema standardima Saudijske Arabije. Nalazi se u prašnjavom, neupadljivom uglu grada Džede na Crvenom moru.

Predstavu u sobi, ako se tako može nazvati, pažljivo je artikulisao za CNN ministar spoljnih poslova Jordana, Ajman Safadi, koji je izašao iz pregovora o visokim ulozima kako bi promovisao inicijativu koju zagovara njegovo ranjivo kraljevstvo:

"Prvi korak ka zaustavljanju eskalacije jeste da se okonča njen uzrok, a to je nastavak izraelske agresije na Gazu", kaže on.

Namera da se ubedi izraelski premijer Benjamin Netanjahu da ublaži svoj stav u pregovorima o prekidu vatre sa Hamasom, nije nova. Ali ovog puta njemu bi okončanje rata u Pojasu Gaze moglo mnogo više da se isplati nego u prethodnim pokušajima da se postigne primirje.

Entoni Blinken, državni sekretar SAD, kaže da su Amerika i njeni saveznici direktno preneli Izraelu i Iranu da "niko ne bi trebalo da eskalira ovaj sukob", dodajući da su pregovori o prekidu vatre ušli u "završnu fazu" i da bi mogli da budu ugroženi daljom eskalacijom na drugim mestima u regionu.

Safadi je bio u Teheranu tokom vikenda i sastao se sa Bagherijem i novim iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom. On veruje da Iran možda traži izlaz dalje od eskalacije.

Iranu je potrebno diplomatsko pokriće da bi se povukao od svojih ishitrenih pretnji Izraelu neposredno nakon Hanijeovog ubistva: prekid vatre u Gazi, koji bi omogućio Teheranu da tvrdi da mu je više stalo do života Palestinaca u palesinskoj enklavi nego što je to slučaj za osvetu bi odgovarala ovome.

Ali "isplata" mora biti dovoljno velika za Iran jer su njegova čast i moć odvraćanja u pitanju. Francuski predsednik Emanuel Makron takođe je uključen u diplomatske aktivnosti. On je telefonom razgovarao sa iranskim predsednikom i zahtevao je da Teheran odustane od odmazde.

Pezeškinov odgovor sugeriše da je pažljivo saslušao zahtev:

"Ako Amerika i zapadne zemlje zaista žele da spreče rat i nesigurnost u regionu, da dokažu ovu tvrdnju, trebalo bi da odmah prestanu da prodaju oružje i podržavaju cionistički režim i da nateraju ovaj režim da zaustavi genocid i napade na Gazu i prihvati prekid vatre", rekao je on.

Da li bi Hezbolah mogao da deluje sam?

Skoro deset meseci od početka izraelskih operacija u Gazi, izazvanih brutalnim napadom Hamasa sedmog oktobra u kojem je poginulo oko 1.200 civila i vojnika, dok je najmanje 250 osoba oteto, u kojima je skoro 40.000 Palestinaca ubijeno, prema navodima palestinskih zvaničnika, još se ne nazire kraj sukoba.

Kvaka u postizanju prekida sukoba u Pojasu Gaze je u tome što ima previše nada, a malo konkretnog sadržaja. Da bi prekid vatre funkcionisao moraće da ga prihvati i Benjamin Netanjahu. Hamas je to dodatno otežao izabravši Jahju Sinvara, arhitektu napada na Izrael da zameni Ismaila Hanijea.

Promena, ako do nje dođe, prema koncenzusu muslimanskih zemalja, mora da dođe spolje, od jedine osobe koja ima uticaj na Netanjahua, a to je američki predsednik Džozef Bajden.

Ali skoro godinu dana nakon početka sukoba, Bajden uporno odbija obračun sa najtvrdokornijom, desničarskom vladom Izraela u svojoj istoriji, što takođe doprinosi frustracijama u Džedi. Rijad Mansur, Palestinski stalni posmatrač u UN, bio je u prostoriji sa Bagerijem i ostalima.

"Regionu nije potrebna eskalacija“, rekao je on i dodao:

"Ono što je regionu potrebno je prekid vatre. Šta je potrebno regionu za rešavanje legitimnih prava. Imam osećaj da premijer Netanjahu želi da uvuče predsednika Bajdena u rat sa Iranom".

U fokusu je i libanski Hezbolah, koji takođe namerava da se osveti za za ubistvo svog glavnog vojnog komandanta Fuada Šukra u Bejrutu nekoliko sati pre Hanijevog ubistva.

Jedan američki zvaničnik i jedan zvaničnik zapadnih obaveštajnih službi rekli su za CNN da strahuju da su sada veće šanse da Hezbolah pokrene akciju protiv Izraela nego Iran. To povećava šanse da libanska milicija deluje samostalno. Za Netanjahua to može biti izazov jer on posmatra Iran i Hezbolah kao različite ruke istog teološkog poglavara.

Sa izuzetkom direktne iransko-izraelske razmene vatre u aprilu, Hezbolah je uvek zadavao udarce Izraelu, a koje Iran okleva da primi. I ovaj put bi mogao da zada dvostruki udarac, jedan za Šukra i jedan za Hamasovog Hanija.

U tom slučaju odmazda Izraela protiv Hezbolaha mogla bi isto tako brzo da postane regionalna eskalacija, koja može da uvuče Iran u rat. Ono što je jasno, jeste da susret u Džedi daje šansu diplomatiji da pokuša da spreči eskalaciju, a po cenu postizanja prkida vatre u Gazi.

(Telegraf.rs)