Kako Rusija tera dezertere nazad na front: Sakupljao sam delove tela svojih drugova u crne kese

U nekim slučajevima dezerteri se skrivaju u područjima Ukrajine pod ruskom okupacijom

Sudovi u Rusiji su dosad procesuirali više od 8.000 slučajeva protiv vojnika od početka rata Rusije protiv Ukrajine. U drugoj godini rata, 2023. godine, njihov broj se čak upeterostručio u odnosu na 2022.

Mesečno sudovi donose oko 700 presuda, piše nezavisni ruski magazin Mediazona. Najčešće je reč o nedozvoljenom napuštanju vojne jedinice (88 odsto), ređe o odbijanju izvršavanja komande (šest odsto) i dezerterstvu (tri posto).

Preporučujemo

Međutim, u nekim slučajevima sudovi izriču samo uslovne kazne za napuštanje vojne jedinice bez dopuštenja, što ruskoj vojsci omogućuje da one koji su osuđeni pošalje nazad na na front. To navodi Ivan Čuviljajev iz ruske organizacije "Šetnja kroz šumu", koja podržava dezertere.

Prema njegovim rečima, oko 70 odsto onih koji su se ovoj organizaciji obratili za pomoć ove godine su vojnici pod ugovorom.

"Svako od njih bio je praktično prisiljen na ovaj ili onaj način da potpiše ugovor. Sve je manje mobilizovanih muškaraca jer su mnogi već poginuli. Svi žele da pobegnu jer postoje samo dve mogućnosti - umreti ili ići na sud", objašnjava ovaj aktivista za ljudska prava, prenosi Dojče Vele.

Široko rasprostranjena tortura

U nekim slučajevima dezerteri se skrivaju u područjima Ukrajine pod ruskom okupacijom, navodi Čuviljajev. To je opasno jer ako budu uhvaćeni, suočavaju se s mučenjem kao što je prisiljavanje da duže vreme sede u dubokoj jami na otvorenom, a potom ih transportuju nazad na front.

Ovo mučenje je, kaže on, rašireno i preti vojnicima kada piju alkohol, svađaju se s nadređenima i napuštaju jedinicu bez dopuštenja:

"Ali događa se i da ljude koji ne žele da se bore strpaju u podrume napuštenih zgrada, na primer škola ili bolnica, i tamo ih muče. Nakon mesec dana u takvoj ćeliji u neljudskim uslovima pristaneš na sve, bez obzira šta je to", dodaje Čuviljajev.

Među onima koji žele da pobegnu ima mnogo ranjenih. Vladimir je u okupiranoj ukrajinskoj regiji Donjeck izabrao najlakši put za beg - preko bolnice. On je 2022. regrutovan u rusku vojsku, ali je odbio ugovor.

Tokom dve godine Vladimir je više puta bio hospitalizovan zbog ranjavanja. Pre nego što se trebalo da se vrati na front, pobegao je. Ali je uhvaćen i mučen u podrumu, za šta su njegovi rođaci saznali 2024.

Njegova supruga kaže da je on na kraju bio prisiljen da potpiše ugovor s ruskom vojskom. U aprilu je, kaže ona, poslat u jurišnu brigadu i nedugo zatim je poginuo.

Na Telegramu na kanalu o temi vezanoj za mobilizaciju ljudi iz Donjecka još jedan dezerter je ispričao svoju priču_

"Odveli su nas u sobu bez kreveta i prozora. Tamo su na vlažnim madracima ležali ljudi koji boluju od HIV i hepatitisa. Morali smo da spavamo na podu", piše on.

I on je govorio o mučenju batinama i elektrošokovima. Onima koji su pristali da pristupe jurišnoj brigadi obećana je uslovna kazna.

Kada je, 24. februara 2022. godine, počela ruska invazija na Ukrajinu, Mihail je već služio kao vojni obveznik u ruskoj vojsci.

"Ništa nam nije rečeno, nije izgledalo da će doći do pune invazije. Tada su svi mislili da će sve biti brzo gotovo", ispričao je ovaj mladić.

Ali ruska invazija naišla je na žestok otpor u Ukrajini. U leto 2022., nakon šest meseci služenja vojnog roka, Mihail je odlučio da potpiše ugovor s vojskom. Kaže da mu se svidelo socijalno osiguranje - dobra plata, vojna hipoteka i druge pogodnosti.

I mentalno se pripremio za ono što će uslediti gledajući filmove o ratu i videosnimke stvarnih bitaka.

"Činilo mi se da sam spreman na smrt, ranjavanje i gubitak. Ali u stvarnosti ništa ne može dočarati nivo užasa koji postoji u ratu", kaže on.

Prva linija i ranjavanje

Ali Mihail je najpre poslat u brigadu u samoj Rusiji. Tamo mu je obećano da će biti zaposlen u Rusiji i da neće biti poslan u borbenu zonu.

"Ujutro na posao, a uveče kući", tako je on to zamislio, kaže Mihail.

U septembru 2023. on i neke njegove kolege neočekivano su pozvani u izviđače, gde su obavešteni da će biti poslati "na izvršenje nekih zadataka". Smešteni su u vojno vozilo i odvezeni u rusku regiju Belgorod, koja se graniči s Ukrajinom.

"Front kod Harkova još nije bio otvoren", seća se Mihail.

On je, kaže, do proleća postavljao mine i konačno je prešao granicu s Ukrajinom u junu. U jednom napadu je, kaže, ranjen. U bolnici je stalno bio emitovan program ruske televizije:

"Tamo se govorilo da sve ide dobro, da se ukrajinski vojnici masovno zarobljavaju Svi u mojoj sobi smali su se ovoj besmislici".

Prema Mihailovim rečima, jedan od muškaraca koji su bili s njim u bolnici požalio je što je odlučio da služi vojsku. Ali visoka plata - oko 200.000 rubalja (više od 2000 evra), privukla je ovog 40-godišnjaka i oca dvoje dece.

Retki se usuđuju da dezertiraju

Verovanje u obećanje Kremlja da će brzo zauzeti Kijev sada je zamenjeno drugim uverenjem, kaže Mihail.

"Političari će ionako sesti za sto i dogovoriti se, ali mrtve nećete moći da vrate", navodi dodajući da većina vojnika ipak ne želi da beži, pogotovo ako imaju porodice.

"Ako imate 40 godina, imate decu i stan, onda je odlazak u drugu zemlju kao smrt", kaže Mihail.

Mnogi se, kaže, takođe plaše da više nikada neće videti svoje porodice.

On sam, kaže, ima roditelje u Rusiji koji su prihvatili njegovu odluku o begu. U početku su bili za rat protiv Ukrajine, ali su se predomislili kada su saznali za pravo stanje na frontu.

Mihail, koji je i sam nekoliko puta za dlaku izbegao smrt, seća se kako se jednom odmakao od svojih drugova da popuši cigaretu, kad je njih u tom trenutku pogodila granata.

"Kasnije sam njihove delove tela morao da sakupljam u crne kese", kaže on.

Ovaj i još jedan sličan incident naterali su ga da dezertira.

Pridružio se pokretu "Šetnja kroz šumu" koji mu je pomogao da pobegne iz Rusije.

"Ovo je bilo lakše nego što je mislio", kaže i pravi planove za budućnost:

"Želim da odem negde u Kostariku i radim u IT industriji".

(Telegraf.rs)