Rascep planine u Evropi mogao bi da izazove cunami i izbriše sela sa mape: Što niko ne beži glavom bez obzira?

Prema najgorem scenariju, ova turistička mesta mogla bi da potope talasi od 70 do 80 metara

Jednog dana, norveška planinska padina će se srušiti u more ispod sebe i izazvati razoran cunami. Uprkos alarmantnom riziku, stanovnici ostaju neustrašivi i ne planiraju da beže odatle.

Planina Akerneset u zapadnoj Norveškoj, prekrivena zelenom mahovinom i žbunjem, decenijama se polako raspada, a njen istočni bok gubi i do 10 centimetara godišnje, i postepeno klizi u Sunilvsfjorden ispod.

Preporučujemo

"Cela planina je labava i kreće se, i to bi moglo da izazove prilično veliki kolaps", objasnio je geolog Lars Harald Blikra, stojeći pored pukotine koju prati već 20 godina u Norveškoj direkciji za vodene resurse i energiju.

Padajuće mase stene, koje se vremenom odlome u jednom velikom komadu ili nekoliko komada, "otići će u fjord, stvarajući velike cunamije", rekao je on.

Ono što posebno brine jeste što nije poznato kada bi to moglo da se dogodi.

"To bi moglo da se desi za dve, tri godine ili za 50 godina. Ne znamo", rekao je on.

Prema proceni rizika iz 2016. godine norveškog Direktorata za civilnu zaštitu, 54 miliona kubnih metara stene moglo bi da se odvoji, stvarajući talase visoke desetine metara koji bi za samo nekoliko minuta mogli da zapljusnu oko 10 sela koja se graniče sa fjordom.

Dok je ovaj scenario inspirisao norveški film "Bolgen" (The Wave), ovo je apsolutno stvaran život, poručio je Blikra.

Klizište koje se desilo 1934. godine samo par kilometara dalje izazvalo je smrtonosni cunami, sa talasima do 64 metra. Tada je poginulo 40 ljudi.

"Ovde nismo iz zabave. Postoji velika verovatnoća da bismo mogli da imamo veliki događaj koji bi mogao da stvori veliku pretnju društvu", poručio je on.

Talasi od 80 metara?

Smeštena na unutrašnjem kraju fjorda, sela Helesilt i Geiranger su u najvećem riziku. Prema najgorem scenariju, ova turistička mesta mogla bi da potope talasi od 70 do 80 metara.

Olav Arne Merok, stanovnik koji ima oko 70 godina, ceo život živi u Geirangeru, i mogao bi da bude pogođen katastrofom.

"Ovde smo na visine od otprilike 30-40 metara. Očigledno, ako je talas visok 90 metara, bićemo pod vodom", rekao je on.

Međutim, Merok je dodao da ne mogu da žive u konstantnom strahu misleći na to.

"Inače bismo prestali da živimo", istakao je on.

Na keju gde leti pristaju brojni brodovi za krstarenje, Geir Gjorva, 69-godišnji brodarski agent, takođe je bio nepokolebljiv.

"Niko ne zna koliko veliki će biti talas, da li će biti ovoliko ili ovoliko", rekao je on, pokazujući rukom različite visine.

Dodao je da bi talas mogao da dođe polako ili brzo i da to niko ne zna.

"To nije nešto o čemu pričamo svakodnevno. Svi znaju da sistem upozorenja i hitne mere dobro funkcionišu", istakao je on.

Zbog opasnosti koja vreba, Akerneset je jedna od planina koje se najviše nadziru na svetu.

Baterija GPS-a i topografskih instrumenata na površini i senzori duboko u njegovoj utrobi mere svaki njegov pokret kako bi oglasili alarm ako bude potrebno.

Prema geolozima, obronak planine neće uroniti u fjord bez upozorenja.

Očekuje se da će glavnom pucanju prethoditi znaci koji bi trebalo da obezbede dovoljno vremena za evakuaciju ljudi iz tog područja.

"Evakuacija hiljada ljudi iz malog područja zbog rizika od klizišta je košmarni scenario za gradonačelnika", priznao je Einar Arve Nordang, novoizabrani gradonačelnik Stranda, opštine koja obuhvata sela Helesilt i Geiranger.

Ali on dodaje da su spremni za to.

Svi planovi za vanredne situacije su postavljeni, svaka vlast zna šta da radi kada dođe vreme, a stanovništvo je redovno u toku sa dešavanjima.

Kad god se to dogodi, "imamo nekoliko načina komunikacije", objasnio je Nordang.

"Možemo da koristimo uslugu geolokalizacije SMS-a, internet, Fejsbuk, TikTok...", dodao je on.

Pored Akerneseta, stručnjaci u međuvremenu razmišljaju o načinima da odlože neizbežno.

Jedna od mogućnosti bi bila da se iz planine isuši njena voda, koja deluje i kao mazivo i kao sredstvo za stvaranje pritiska.

Ali to bi bilo složeno i skupo, jer bi sva oprema morala da se transportuje helikopterom.

Svere Magnus Havig, viši direktor Uprave za vodene resurse i energiju, rekao je da bi takva operacija mogla "značajno" da odloži urušavanje planine.

"Umesto rizika da će se to dogoditi u narednih 100 ili 200 godina, ovo će se možda dogoditi u narednih 1.000 godina", poručio je on.

(Telegraf.rs)