Politički pritisci, ekonomska izolacija, napad na opoziciju: Šta čeka Venecuelu nakon Madurovog reizbora?

Ekonomske sankcije, pretnje vojnom silom, mogućnost invazije SAD na Venecuelu, koji je pre nekoliko godina izneo aktuelni republikanski kandidat na izborima Donald Tramp, nisu uspeli da svrgnu Madura s vlasti

Milioni ljudi u Venecueli ostali su budni u nedelju do kasno u noć nadajući se objavi koja bi mogla da promeni politički pejzaž u zemlji. Taj optimizam nestao je kada je aktuelni predsednik Nikolas Maduro proglasio pobedu na predsedničkim izborima.

Nacionalni izborni savet, koji je lojalan Madurovoj stranci, objavio je da je on pobedio opozicionog lidera Edmunda Rodrigeza, dajući aktuelnom levičarskom moćniku treći mandat koji će trajati šest godina.

Preporučujemo

Rezultati izbora dolaze u trenutku kada ekonomija te zemlje pokušava da se oporavi od kolapsa, dok građani očajnički traže promene.

Madurov legitimitet doveden je u pitanje još od njegove pobede na izborima 2013. godine, kada ga je Čavez odredio za svog naslednika. Prema zvaničnim rezultatima izbora u nedelju, Maduro je osvojio 51 odsto glasova, iako su predizborne ankete pokazale da Edmundo Gonzales ima veću prednost.

"Ljudi u Venecueli, ali i ceo svet znaju šta se dogodilo", rekao je Goznales.

On i njegovi saveznici pozvali su pristalice da ostanu mirni, a zatim su apelovali na vlast da ne rasplamsava sukobe.

Političarka Marina Korina Mačado, koja je podržala Gonzalesa nakon šo joj je zabranjeno da se kandiduje, rekla je da je opozicionar osvojio 70 odsto glasova.

Iako postoje informacije da su Gonzalesove pristalice hapšene i zastrašivane, on i njegovi saveznici nisu pozvali ljude da izađu na ulice. Umesto toga, zvuk lupanja lonaca i šerpi glasno se čuo u raznim kvartovima glavnog grada Karakasa, dok su pristalice šetale ulicama.

Za mnoge ljude u ovoj državi, ovakav scenario je veoma poznat. Dok Gonzales i Mačadova ostaju optimistični, mnogi analitičari veruju da je ovo bila poslednja šansa da se nakon niza neuspelih pokušaja, posle 26 godina konačno skinu socijalisti sa vlasti.

Ekonomske sankcije, pretnje vojnom silom, mogućnost invazije SAD na Venecuelu, koji je pre nekoliko godina izneo aktuelni republikanski kandidat na izborima Donald Tramp, nisu uspeli da svrgnu Madura s vlasti.

"Mogućnosti međunarodne zajednice su ograničene, teško da će dijalog nešto moći da promeni na političkoj sceni u Venecueli u skorije vreme", rekla je profesorka političkih nauka na Univerzitetu u Bogoti Sandra Borda.

U poslednjih deset godina nekoliko miliona ljudi pobeglo je iz Venecuele, a sitacija u zemlji dovela je do hiperinflacije i čestih regionalnih pritisaka. Od 2010. do danas broj venecuelanskih migranata u SAD se skoro utrostručio, pokazuju podaci Instituta za migracionu politiku.

Američki državni sekretar Entoni Blinken izrazio je "ozbiljnu zabrinutost da objavljeni rezultati ne odražavaju stvarnu volju ili glasove naroda Venecuele". On je zatim pozvao zvaničnike da objave detaljne podatke o glasanju.

Budućnost zemlje neizvesna?

Zbog svega navedenog, budućnost Venecuele je vrlo neizvesna. Opozicija je obećala da će nastaviti borbu za transparentno brojenje glasova i obnovu demokratije u toj zemlji.

Očekuje se da će pritisak međunarodne zajednice nastaviti da raste što će za rezultat imati nove ekonomske i političke sankcije po Madurovu već izolovanu vladu.

"Saveznici poput Rusije i nekih zemalja u Latinskoj Americi pomogli su Madurovoj vladi da preživi uprkos snažnoj međunarodnoj izolaciji", rekla je predsednica Vašingtonske kancelarije za Latinsku Ameriku Karolina Himenes Sandoval.

Ona dodaje do opozicija treba da nastavi da vrši pritisak na vladu i međunarodnu zajednicu da obezbede transparentno i odgovorno delovanje izvršne vlasti u Venecueli.

"Za njih je od velike važnosti da iskoriste svoje pravo i dobiju relevantne informacije o izborima. Bez adekvatne revizije i provere svakog izbornog listića nije moguće da se obezbedi legitimnost izbornih rezultata", dodala je Himenes Sandoval.

Kolumbijska profesorka Sandra Borda strahuje da bi situacija u zemlji mogla da se pogorša. Ona sumnja u to da će Maduro i izborni savet objaviti podatke o glasanju čak i da međunarodna zajednica nastavi da vrši pritisak na njih. Ona smatra da će Maduro iskoristiti haotičnu situaciju zbog rata u Ukrajini i bliskom istoku da skrene pažnju sa dešavanja u Venecueli.

"Mislim da će SAD pokušati da ubede region da obuzda pitanje migracija, ali to neće rešiti suštinski problem. On i dalje ostaje nerešen", rekla je Borda.

Ankete koje su sprovedene u Venecueli prošlog meseca pokazuju da svaki četvrti građanin razmišlja o odlasku iz zemlje najpre iz ekonomskih razloga.

Prema drugom scenariju, Maduro bi u narednom periodu mogao da vrši pritisak na opoziciju, posebno na Mačado. Njoj je ranije zabranjeno da se kandiduje na izborima, a mnogi članovi njenog tima su uhapšeni i opttuženi da su američki špijuni.

Glavni tužilac Venecuele optužio ju je da je zajedno sa SAD hakovala sistem za brojanje glasova u toj zemlji.

Još jedan mogući ishod je politička izolacija zemlje, ali je Maduro u poslednjih osam godina pokazao da je i te kako sposoban da se sa time nosi. On se poslednjih godina suočavao sa nizom ekonomskih pritisaka, a čak su 2019. godine SAD Huana Gavidu podržale kao proivremenog predsednika Venecuele. Međutim, njegov pokušaj promene režima je porpao i sdaa živi u egzilu u Floridi.

(Telegraf.rs)