Kako Kamala Haris može da pobedi Trampa: Dve grupe glasača nisu bile masovno na strani Bajdena, ali su uz nju

Ovo može izgledati kao loša vest za kampanju Harisove, a što i na neki način jeste. Bez poboljšanja među ovim grupama, ona verovatno neće moći da pobedi bivšeg predsednika SAD

Kamala Haris izgleda ima veću podršku među glasačima drugih rasa i mlađim glasačima nego što je Džo Bajden imao pre nego što je napustio predsedničku trku. Ipak, rezultati iz 2020. godine pokazuju da Harisova može dodatno da napreduje kod ovih grupa u očekivanom sučeljavanju sa Donaldom Trampom, piše CNN.

CNN je objavio novu anketu, prema kojoj Kamala Haris vodi ispred Donalda Trampa među crnim glasačima sa 78% naspram 15%. Među istim glasačima (za istu anketu su ponovo kontaktirani isti ispitanici), Bajden je bio ispred Trampa sa manjom razlikom od 70% naspram 23% prema CNN-ovim podacima iz aprila i juna.

Preporučujemo

Isto važi, u nešto manjoj meri, i među glasačima hispano porekla. Harisova ima 47%, a Tramp 45% podrške, dok je u podacima iz aprila i juna Donald Tramp imao 50%, a Bajden 41% među istim ispitanicima.

Glasači mlađi od 35 godina pokazuju sličnu promenu. Sada je Harisova ispred sa 47% naspram Trampovih 43%. U aprilu i junu, isti glasači su davali prednost Trampu sa 49% naspram 42% za Bajdena.

Na neki način, nijedna od ovih promena nije iznenađujuća. Bajden je bio najslabiji demokrata ovog veka među svim ovim grupama koje tradicionalno naginju ka demokratama, objašnjava CNN. Zapravo, njegov rezultat među hispano i crnim glasačima bio je najgori za jednog demokratu u više od 50 godina.

Harisova samim time verovatno nije mogla ići nigde osim nabolje kod ovih segmenata biračkog tela u SAD.

Uprkos poboljšanju, rezultati su još ispod očekivanja za Harisovu. Ona je bar pet procentnih poena slabija od Bajdena među ovim istim grupama u završnim anketama iz 2020. godine.

Među crnim glasačima, Bajden je na kraju kampanje 2020. godine vodio sa 84% naspram Trampovih 9%. Još je upečatljivije da je Bajden među hispano glasačima vodio sa 58% naspram 32%.

Na kraju, iako je Harisova postala omiljena među mladim glasačima, Bajdenova prednost od 60% naspram 31% u odnosu na Trampa na kraju kampanje 2020. godine bila je znatno veća od trenutnog stanja kod nje.

(Treba napomenuti da su ankete u ovoj fazi kampanje 2020. godine bile slične onima na kraju kampanje.)

Ovo može izgledati kao loša vest za kampanju Harisove, a što i na neki način jeste. Bez poboljšanja među ovim grupama, ona verovatno neće moći da pobedi bivšeg predsednika SAD.

Dobra vest za nju, međutim, jeste to što pokazuje da može da napreduje kod ove grupe u odnosu na to kako je Bajden stajao ranije ove godine.

Kako Harisova nastavlja da se distancira od toga da bude Bajdenova potpredsednica, postoji realna šansa da izgradi sopstveni politički identitet koji bi mogao privući više glasača drugih rasa i mladih glasača.

Činjenica da ona ima bolje rezultate od Bajdena među glasačima drugih rasa takođe joj pruža priliku da otvori više puteva k elektorskom kolegijumu.

Bajdenov put do 270 elektorskih glasova izgledao je prilično ograničeno. Verovatno je morao da pobedi u severnim državama koje su ključno bojno polje, osvojivši Mičigen, Pensilvaniju i Viskonsin, kao i 2. kongresni okrug Nebraske. Njegove ankete u "sunčanim" državama poput Arizone, Džordžije, Nevade i Severne Karoline bile su loše.

Ako bi pobedio u severnim državama koje su ključno "bojno polje" i drugim državama koje naginju demokratama (minus pomenute "sunčane" države), Bajden bi dobio tačno 270 elektorskih glasova potrebnih za pobedu.

Jedan od glavnih razloga zašto je Bajden imao problema u tim sunčanim državama je to što svaka od njih ima značajan udeo crnih ili hispano glasača. Postizanjem boljih rezultata kod tih grupa, Harisova bi mogla ponovo otvoriti mogućnost za više elektorskih puteva.

Ako, na primer, osvoji sve četiri pomenute "sunčane" države, ne bi morala da pobedi u Mičigenu, Pensilvaniji ili Viskonsinu.

Možda je verovatnije da bi Harisova mogla doći do 270 elektorskih glasova pobedom u nekim mešavinama severnih država koje su ključno "bojno polje" i "sunčanim" državama koje su takođe ključne.

Zaključak je da najnovije CNN ankete pružaju kampanji Kamale Haris neku nadu. Nije da Tramp nije favorit ili da se Harisova ne suočava sa teškim usponom.

Međutim, Kamala Haris sada ima mnogo puteva ka pobedi, dok su Bajdenove opcije izgledale kao da se brzo zatvaraju.

(Telegraf.rs)