Kako je rat u Ukrajini otvorio "Pandorinu kutiju" u Evropi?

Decenijama je Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa između SAD i Rusije zabranjivao je razvoj balističkih i krstarećih raketa dometa od 500 do 5.500 kilometara

Sjedinjene Države planiraju da rasporede oružje dugog dometa u Evropi, dok saveznici planiraju da značajno povećaju svoje arsenale. Rat u Ukrajini je otvorio "Pandorinu kutiju", upozoravaju stručnjaci za nuklearno oružje dok NATO i Rusija ulaze na opasnu teritoriju pojačanog rizika od eskalacije.

U svom brutalnom ratu protiv Ukrajine, Rusija je koristila čitav spektar balističkih i krstarećih raketa, kao i dronove samoubice u napadima na ukrajinske gradove. Kako prenosi "Business insider", Rusija bi mogla da koristi ovo iskustvo u borbi protiv Zapada.

Preporučujemo

"Ovi ruski dalekometni napadi i drugi elementi rata otvorili su oči Evropi i SAD, otvarajući Pandorinu kutiju za više vojnih opcija", rekao je stručnjak za nuklearno oružje i kontrolu naoružanja i dodao:

"Raspoređuje se novo oružje što izaziva zabrinutost zbog eskalacije, koja nije viđena od Hladnog rata".

Ranije ovog meseca, SAD i nekoliko saveznika iz NATO objavili su planove koji se odnose na kapacitete za dugotrajne udare. Prvo, Vašington je naveo da će postaviti rakete dugog dometa u Nemačkoj počevši od 2026.

U pitanju je deo planiranja trajnog stacioniranja ovog naoružanja u budućnost. Konvencionalno oružje uključuje projektile tipa SM-6, Tomahavk i razvojno hipersonično oružje, koje imaju značajno veći domet od aktuelnih projektila u Evropi.

Nedugo potom, nekoliko evropskih zemalja potpisalo je zajedničku inicijativu za razvoj novih krstarećih projektila. U to vreme, francuski ministar odbrane, Sebastijan Lekornu, rekao je da je to "očigledno segment koji nedostaje".

Poljska, Nemačka i Italija su se takođe složile sa planom. Ovi planovi signaliziraju da su SAD i neki od njihovih najvećih evropskih saveznika imaju jedinstven stav u vezi sa oružjem dugog dometa. Neki zvaničnici to smatraju kao direktnu posledicu onoga što se dešava na bojnom polju u Ukrajini.

"Rat u Ukrajini pokazuje da su dalekometni udari ključno pitanje za odbranu Evrope", naveo je francuski ministar u poruci na društvenoj mreži Iks, bivšem Tviteru.

Rat je razotkrio ranjivosti i praznine u sposobnostima za Evropu koja je suočena sa ruskom agresijom.

"Ove zemlje su znale da je oružje dugog dometa važno čak i pre nego što je Rusija napala Ukrajinu, ali je ruski rat u Ukrajini otvorio Pandorinu kutiju za sve više vojnih koraka", smatra Hans Kristensen, direktor projekta nuklearnih informacija u Federaciji američkih naučnika.

Konvencionalne mogućnosti dugog dometa su korisne za gađanje ciljeva duboko unutar neprijateljske teritorije. Oni mogu da naprave ogromnu razliku u operativnom i strateškom smislu, posebno ako se koriste za odsecanje neprijateljskih logističkih i komandnih centara.

Njihovo prisustvo je dovoljno opasno da potencijalno odvrati agresiju. Izazov je u tome što ovi sistemi oružja rizikuju eskalaciju, kako u njihovom prisustvu tako i u upotrebi, uveren je Kristensen.

Ovo oružje se takođe može upotrebiti u trenutku i kada se to desi lako može biti pomešano sa nuklearnim naoružanjem.

Decenijama, Sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa između SAD i Rusije zabranjivao je razvoj balističkih i krstarećih raketa dometa od 500 kilometara do 5.500 kilometara kako bi sprečili bilo koju stranu da eskalira tenzije u potpuni sukob.

Sporazum je bio važan orijentir u držanju ovog oružja van evropskog kontinenta ali su se SAD povukle 2019. nakon što su optužile Moskvu da je prekršila pakt iz 1987. razvojem, testiranjem i postavljanjem raketnog sistema SSC-8/9M729.

Moskva je negirala optužbe i kasnije se takođe povukla iz sporazuma, odmah otvorivši kapije za obe strane da ubrzaju razvoj novih projektila. Novi planovi za dalekometne rakete Poljske, Nemačke, Francuske i Italije prate namere Amerike na brzom razvoju novih sistema dugog dometa.

SAD su testirale svoju prvu raketu dugog dometa istog meseca kada su se povukle iz INF sporazuma. Među sistemima koji se razvijaju, Tajfun, koji koristi zemaljski lanser za ispaljivanje SM-6 i Tomahavka, glavni je prioritet.

Hipersonično oružje velikog dometa je takođe u izradi, iako se suočava sa kašnjenjima i problemima sa finansiranjem. Napori unutar Evrope da se razviju novi sistemi oružja dugog dometa signaliziraju važne promene u razmišljanju.

Decenijama, evropske države ignorisale su potrebu za ovom vrstom oružja kao i za većom potrošnjom za odbranu.

"Upravo sada, uz zabrinutost o mogućoj agresiji Rusije na članice NATO i sukob u Ukrajini čiji se kraj ne nazire, počeo je da duva vetar u jedra odbrambenoj industriji da ubedi političare da kupuju novo oružje kako bi pokazali da nešto rade da bi se suprotstavili rusiji", ističe Kristensen i nastavlja:

"Došlo je do značajnog pomaka za mnoge evropske nacije ka jačanju sopstvene domaće odbrane umesto da se oslanjaju na SAD. Ali nije nužno sve zbog Rusije. Moglo bo da dođe do podrške koju SAD daju NATO u drugom mandatu Donalda Trampa. Očekuje se da će evropske zemlje u potpunosti razviti sopstveno oružje".

Tramp je u više navrata kritikovao članica NATO, žaleći se da mnoge zemlje članice ne izdvajaju dovoljno novca za odbranu. Čak je u jednom razgovoru rekao i da će "dozvoliti Rusiji da radi šta hoće sa onim zemljama" koje ne ispunjavaju plan o izdvajanju dva odsto BDP na odbranu.

(Telegraf.rs)