Najteža odluka koju političar može da donese: Zašto je odustajanje od trke sa Trampom posebno bolno za Bajdena

Nakon svega što je učinio Bajden je smatrao da ima pravo i na drugi mandat u Beloj kući, ali ga je neuspeh u debati sa glavnim konkurentom Donaldom Trampom koštao tog cilja

Predsednik SAD Džo Bajden kandidovao se za reizbor da bi, kako je tada rekao, spasio demokratiju. Na kraju je došao do spoznaje da to može učiniti samo tako što će sam predati vlast, piše CNN.

Bajden je odlučio da okonča svoju kampanju nakon dana provedenih u izolaciji u svojoj kući na plaži u Delaveru zbog kovida, nakon što je video kako ga mnoge demokrate napuštaju. Njega, predsednika koji ih je doveo na vlast pre samo četiri godine.

Preporučujemo

Ponudivši da preda vlast u službi onoga što je video kao nacionalni interes, napravio je kontrast sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom, koji se ogorčeno borio protiv odlaska sa funkcije nakon što je izgubio izbore od Bajdena 2020. godine.

"Bila mi je najveća čast u životu da služim kao vaš predsednik", naveo je Bajden u pismu koje je objavio na platformi X u nedelju popodne.

"Iako mi je bila namera da se kandidujem za reizbor, verujem da je u najboljem interesu moje stranke i zemlje da se povučem i da se usredsredim isključivo na ispunjenje svojih dužnosti predsednika do kraja mandata", napisao je Bajden.

Bajden je brzo podržao svoju potpredsednicu Kamalu Haris, ali njegova kasna odluka u kampanji izaziva potencijalno haotičnu i podeljenu trku za okupljanje iza demokratskog kandidata, mesec dana pre stranačke konvencije u Čikagu i manje od četiri meseca pre izbora, navodi CNN.

Bajdenova kampanja je efektivno okončana u prvih 20 minuta njegove debate protiv Trampa prošlog meseca, kada je delovao zbunjeno, iscrpljeno i nije mogao da napadne svog protivnika ili da iznese efikasne argumente u svoju korist.

Njegove borbe su potvrdile zabrinutost većine birača da bi bio previše star za drugi mandat koji bi završio kada bi imao 86 godina. Njegovi žestoki napori da spasi svoju kampanju u televizijskim intervjuima i pojavljivanjima u kampanji samo su pogoršali zabrinutost zbog nastupa na debati u Atlanti.

Tri nedelje ozbiljne erozije njegove političke pozicije dovele su do svakodnevnog odlivanja podrške demokratskih zakonodavaca, dok su ga stranački velikani poput bivše predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi pritiskali iza kulisa.

Presušivanje donatorskog novca takođe je učinilo Bajdenovu kampanju neodrživom. Čak i da je želeo da nastavi, postalo je jasno da ne može.

Ipak, Bajden, ponosan i prkosan, opirao se svakom pokušaju da ga izbace iz trke, insistirajući, zajedno sa svojom lojalnom unutrašnjom ekipom, da nema drugog demokratskog kandidata bolje kvalifikovanog ili verovatnijeg da pobedi Trampa, koga on lično vidi kao "egzistencijalnu pretnju američkoj demokratiji i duši zemlje".

Ali, na kraju, Bajden nije mogao da pronađe način da natera birače da zaborave tužnu sliku 81-godišnjeg komandanta koji je delovao ozbiljno loše i posrtao u debati.

Uspeh zasenjen inflacijom

Bajdenov impresivni zakonodavni učinak koji se, kako navodi CNN, može porediti sa bilo kojim demokratskim predsednikom od Lindona Džonsona, bio je jedan od razloga zašto se opirao pokušajima da ga izbace iz trke, rekavši da želi da "završi posao".

Postavši najstariji predsednik ikada izabran, imao je 78 godina kada je preuzeo dužnost. Bajden je u svom inauguralnom govoru izjavio da je "američki politički sistem provere i ravnoteže izdržao i pobedio Trampove laži o izborima".

Kao novi predsednik odmah je krenuo u rešavanje pandemije kovida, najgore javnozdravstvene krize u poslednjih 100 godina, koju je pogoršala Trampova loša uprava i politizacija smernica sopstvene vlade o javnom zdravlju, tvrdi CNN.

Bajden je usvojio paket ekonomskog spasavanja od 1,9 biliona dolara za koji je Bela kuća zaslužna za smanjenje nezaposlenosti na najniže nivoe u poslednjih 50 godina i brži oporavak američke ekonomije nego kod drugih razvijenih zemalja. Bajden je takođe usvojio zakon o zdravstvu, porezima i klimi od 750 milijardi dolara poznat kao Zakon o smanjenju inflacije i dvostranački paket za infrastrukturu koji su izbegavali njegovi prethodnici.

Ali, Bajden je ozbiljno potcenio pretnju inflacije, koja je porasla na najviše nivoe u poslednjih 40 godina. Iako su troškovi života smanjeni, mnogi Amerikanci i dalje osećaju teške posledice visokih cena namirnica i visokih kamatnih stopa – što je Trampu pružilo priliku za revanš.

U inostranstvu, Bajden je snažno reagovao na rusku invaziju na Ukrajinu, postavši najvažniji lider Zapada od kraja Hladnog rata sa svojim naporima da revitalizuje NATO.

Ali, haotično povlačenje SAD iz Avganistana leta 2021. naškodilo je Bajdenovom statusu stručnjaka za spoljnu politiku, a njegovo rukovođenje ratom Izraela u Gazi narušio mu je ugled kod delova njegove glasačke baze.

Bolna odluka za predsednika koji je napustio dve prethodne kampanje

Preispitivanje koje je Bajden prošao dovelo je do odluke koja na neki način predstavlja ponižavajući kraj za političara koji je godinama težio najvišoj funkciji i bio često zaobilažen u svom usponu na vlast.

Nije lako za predsednika SAD — najmoćniju osobu na svetu — da razdvoji svoju ličnu ambiciju od sudbine nacije. A udaljavanje koje se desilo između vodećih demokrata i Bajdena u poslednjim nedeljama bilo je okrutna lekcija o brutalnosti politike, s obzirom na to da je predsednik izbacio Trampa sa vlasti nakon najturbulentnijeg predsedništva u modernim vremenima u SAD.

Mora da je posebno gorka pilula za Bajdena to što neće moći da se suprotstavi Trampu, koji je za njega poslednje tri godine govorio da je previše slab i mentalno oslabljen da bi efikasno služio kao predsednik.

Sramota što je praktično prisiljen da obustavi svoju kandidaturu za reizbor biće bolna za predsednika SAD, jer je prethodno morao da napusti dve kampanje za Belu kuću — 1987. nakon što je uhvaćen kako plagira britanskog političara i 2008. nakon što nije uspeo da stekne podršku u spektakularnoj trci kojom su dominirali Obama i bivša prva dama Hilari Klinton.

Nedeljni ishod bio je i poslednji mučni preokret u Bajdenovom životu punom tragedija, nakon što je izgubio svoju prvu suprugu i ćerkicu u saobraćajnoj nesreći kada je izabran za senatora iz Delavera. Morao je da sahrani još jedno dete 2015. godine, kada je njegov voljeni sin Bo umro od raka mozga. I poslednjih godina, predsednik se nosio sa pritiskom i bolom pomaganja svom drugom sinu Hanteru kroz užase zavisnosti i lične krize, koje su kulminirale krivičnom presudom za optužbu za oružje ranije ove godine.

S obzirom na njegovu političku i ličnu istoriju, nije bilo iznenađenje što je tvrdoglavo ostajao u trci dok su se unutar Demokratske stranke množili pozivi da je napusti.

Ali, sve veća mogućnost da će njegovo nasleđe biti zapamćeno ne po tome što je izbacio "najneprikladnijeg predsednika u modernoj američkoj istoriji", već po tome što je "otvorio put za još ekstremniji drugi Trampov mandat", pokrenula je političke sile koje su ugasile njegove nade.

Ako se Bajdenov rizik isplati i neki drugi demokratski kandidat pobedi Trampa, on bi mogao da bude zapamćen kao jedan od najuspešnijih predsednika sa jednim mandatom u istoriji.

Omogućio bi takav trijumf stavljajući svoju ličnu ambiciju iza dobrobiti svoje stranke i zemlje.

Ali njegov kasni izlazak iz trke će pokrenuti pitanja o tome da li je opteretio svoju stranku — i demokratskog naslednika — nemogućim zadatkom da podigne kampanju u roku od nekoliko dana protiv ujedinjene Republikanske stranke koja je izašla iz svoje konvencije u Milvokiju prošle nedelje uverena da je na putu ka pobedi.

Traženje drugog mandata sa 81 godinom pokazalo se kao nemoguća misija — i, uprkos njegovim naporima, Bajden bi možda spasio svoju stranku ogromnih problema da je došao do istog zaključka pre početka sezone primernih izbora.

Ako je istorija vodič, Bajdenovi najniži rejtinzi će skočiti u narednim danima. Kada je Džonson najavio da se neće kandidovati za drugi mandat 1968. godine, dočekan je od strane ogromnih masa na narednim javnim događajima širom zemlje. Džonson je svoju odluku doneo u martu, tokom primarne kampanje, i njegov odlazak je pokrenuo haotičan lanac događaja, pogoršan atentatom na kandidata demokratskih primarnih izbora Roberta F. Kenedija, i nasilnim konvencijom u Čikagu — koja će takođe biti domaćin ovogodišnjeg događaja. Na kraju, konačni demokratski kandidat, tadašnji potpredsednik Hjubert Hamfri, izgubio je od republikanca Ričarda Niksona. Godinama ranije, u martu 1952, Hari S. Truman, još jedan demokratski predsednik, odlučio je da se ne kandiduje za svoj drugi mandat. Demokratski kandidat te godine, Adlaj Stivenson, izgubio je od republikanca Dvajta Ajzenhauera.

Ali ako Bajden uživa u porastu podrške zbog svoje nesebičnosti – pa čak i nostalgije za uspehom onoga što je sada predsedništvo koje traje do kraja mandata – to možda neće preći na njegovog naslednika.

Nijedan moderni predsednik nikada nije odustao od predsedničke trke u tako kasnoj fazi.

A Kamala Haris, ili ko god da "preuzme baklju", sada se suočava sa jednim od najzastrašujućih zadataka u izbornoj istoriji, protiv protivnika koji je već dokazao da ne postoji nešto što neće učiniti da pobedi.

(Telegraf.rs)