Da li Ursula fon der Lajen može da spase Evropu?

Do kraja njenog drugog mandata 2029, moglo bi doći i otići još jedno predsedništvo Donalda Trampa, liderka krajnje desnice Marin Le Pen mogla bi da vodi Francusku, a značajan broj drugih populista mogao bi da sedi za stolom samita EU pored mađarskog Viktora Orbana

Centristička Evropa je uzvratila udarac. Nakon što je ekstremna desnica uznemirila politički establišment na izborima za Evropski parlament prošlog meseca, ti isti lideri mejnstrim partija su ponovo izabralo svog centrističkog veterana na najmoćniji položaj u Evropskoj uniji.

Ursula fon der Lajen (65), bivša nemačka ministarka odbrane, nagrađena je za usmeravanje EU kroz buran period pandemije i rata sa još jednim petogodišnjim mandatom na čelu izvršnog ogranka bloka - Evropske komisije.

Preporučujemo

Kako prenosi Politiko u analizi, za majku sedmoro dece, koja je takođe i baka, izbor je označio kraj duge i naporne kampanje da zadrži posao za koji je bila izvučena iz relativne opskurnosti sada već davne 2019.

Tokom svog izlaganja i planovima u narednih pet godina ona je nastojala da istakne svoj porodični status otelotvorujući tradicionalne konzervativne vrednosti desnog centra, koje generalno definišu briselsku ortodoksiju.

Ali sa populističkim i nacionalističkim snagama koje se sada kreću protiv političkog mejnstrima Evrope, koji dobija zamah širom kontinenta i preko Atlantika ona ne bi trebalo da računa na medeni mesec.

Do kraja njenog drugog mandata 2029. godine, moglo bi doći i otići još jedno predsedništvo Donalda Trampa, liderka krajnje desnice Marin Le Pen mogla bi da vodi Francusku, a značajan broj drugih populista mogao bi da sedi za stolom samita EU pored mađarskog Viktora Orbana.

"Biće to izuzetno teških pet godina za nju", rekao je visoki zvaničnik EU.

Kao prvo, svi u evropskoj politici već poznaju Fon der Lajenovu. I nisu svi njeni obožavaoci. Moraće da se nosi sa kritičarima koji ukazuju na njen stil kontrolisanja, tajnovitosti i distanciranja.

Ona se generalno konsultuje sa samo nekoliko savetnika od poverenja, koji su obično Nemci. Čak i spava u svojoj kancelariji, na 13. spratu sedišta Komisije u Briselu. Kada je pritisak najveći, ona ima tendenciju da preuzme najozbiljnije stvari u svoje ruke, instinkt koji joj može izazvati nevolje.

Na vrhuncu pandemije, na primer, Ursula fon der Lajen je nagovestila da je lično pregovarala o ogromnom ugovoru o vakcinama sa Albertom Burlom, izvršnim direktorom kompanije Fajzer i to preko SMS na svom mobilnom telefonu.

To je dovelo do tekuće tužbe u kojoj se navodi da je prekršila pravila o transparentnosti EU. U skorije vreme, nakon Hamasovog napada na Izrael sedmog oktobra prošle godine, ona je pogrešno procenila političko raspoloženje u zemljama EU tako što se sastala sa premijerom Benjaminom Netanjahuom.

To je izazvalo veliku političku krizu, preteći da poništi njen kredibilitet baš u trenutku kada se spremala da pokrene svoju kampanju za reizbor. Na desnom krilu evropske politike, ona se suočava sa kritičarima koji osuđuju njen zagrljaj "progresivnih" politika kao što je akcija za borbu protiv klimatskih promena. To će biće teže ignorisati svu tu buku sada kada desnica ima više moći.

Donald Tramp protiv kraljice Ursule fon der Lajen

Ursula fon der Lajen je sbog svog često napetog držanja dobila nadimak "Kraljica Ursula" u Briselu. Evropski lideri i poslanici dali su joj drugi mandat delom zato što nisu imali drugu održivu opciju.

Alternativa bi bila nezamislivo haotična borba, u kritičnom trenutku za 450 miliona građana EU. Ali kako će ona proći u godinama koje dolaze?

Budući da se Trampov povratak u Belu kuću u novembru čini verovatnijim nego ikad, ona će biti pod teškim pritiskom da održava transatlantske odnose na jednakoj osnovi. U protekle četiri godine bilo je ono što se široko opisuje kao "zlatno doba" za odnose EU i SAD pod Džozefom Bajdenom.

Njen pomoćnik Bjorn Zajbert blisko je sarađivao sa Bajdenovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom na koordinaciji politike u svemu, od finansijske i vojne podrške Ukrajini do politike prema Kini.

Tramp je, međutim, slavno uživao u antagoniziranju lidera EU, poput bivše nemačke kancelarke Angele Merkel, tokom svog prvog predsedavanja. Sada, sa izolacionističkim senatorom iz Ohaja Džej Di Vensom kao njegovim potpredsednikom, Tramp bi mogao da ode i dalje tako što će reagovati na svoje pretnje da će umanjiti američke investicije u NATO, što je zastrašujuća perspektiva za mnoge evropske vlade, koje nemaju sopstvenu čvrstu odbranu.

Dok su se lideri EU tešili činjenicom da Tramp zapravo nije na bilo koji značajniji način potkopao NATO kao predsednik, ovog puta su spremni da Tramp i Vens ispune svoje pretnje tako što će prekinuti 80-godišnje transatlantske veze.

Vensovo imenovanje je posebno zabrinjavajuće za Evropu i za Fon der Lajenovu. Zaista, tvrdnja 39-godišnjeg senatora da ga "nije briga šta se dešava u Ukrajini" preti da ostavi nju i ostale evropske proukrajinske lidere na miru da se suoče sa ruskom agresijom.

Pored toga što je potencijalno ugrozio transatlantski bezbednosni poredak, Tramp je postavio teren za zastrašujući ekonomski sukob sa EU najavljujući nameru da uvede carinu od deset odsto na svu uvoznu robu.

"Ursula fon der Lajen će biti suočena sa ekonomskog nacionalizma, trgovinskog rata i protekcionizma Trampove administracije", rekla je Majda Ruge, ekspert za politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose i dodala:

"Tamo gde bi ona mogla da uspostavi pozitivan odnos je Kina, igrajući veliku ulogu u promovisanju ekonomske bezbednosti i kontrole izvoza".

Na staloženom nemačkom konzervativcu biće da se odbrani od sveopšteg trgovinskog rata EU i SAD. S obzirom na to da se SAD i Evropa potencijalno razilaze oko politike prema Rusiji, ako Tramp pobedi u novembru, Fon der Lajen će dobiti Kinu kao oblast mogućeg sukoba sa Belom kućom.

"Dospeti do amerikanaca i ubediti ih da ona nije rival po pitnaju Kine, kao i da uvođenje carina nije u njihovom interesu, su stvari koje će ona morati da učini", dodala je Ruge.

Problemi blizu kuće

Posao Ursule fon der lajen neće biti nimalo lakši na domaćem frontu, gde mora da se nosi sa odmetnutim mađarskim premijerom Orbanom.

Dok je ona dobila ključnu bitku za centrističke snage, čvrsti saveznici kao što su francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc, inače dvostruki motori koji pokreću EU, politički su oslabljeni nakon loših izbornih rezultata u svojim zemljama.

Makronova Francuska je posebno grozničava nakon njegove odluke da raspiše vanredne izbore poslednjih nedelja nakon što je raspustio parlament.

"Imamo veoma oslabljenog Makrona. Imamo barem još godinu dana prilično slabu nemačkog kancelara... Dakle, pitanje je: Koliko ona može da popuni prostor u ovom trenutku?", pita se Nikolao von Ondarza, politikolog sa Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove.

Postojeći nedostatak podrške koju joj pruža njeni tradicionalni Saveznici u EU su otvoreno neprijateljstvo unutar bloka preko desničarskih populista kao što su Gert Vilders u Holandiji i Le Pen u Francuskoj.

Orban se predstavlja kao vođa Ursuline opozicije. Lideri ekstremne desnice obećavaju da će se odupreti dok se Ursula fon der Lajen uhvati u koštac sa izazovom broj jedan svog drugog mandata.

To je stavljanje na raspolaganje ogromne količine novca EU za reindustrijalizaciju i ponovno naoružavanje EU. Njeni saradnici insistiraju da ona ima dobro iskustvo da se nosi sa onim što dolazi. Ali, u gradu poznatom po birokratskom govoru, drugi zvaničnici EU su iznenađujuće otvoreni prema njenim izazovima.

"Sve što košta, bilo koliko, na primer, odbrana Ukrajine, pokazaće se problematičnim tokom drugog mandata Ursule fon der Lajen", rekao je jedan visoki diplomata EU, koji je zahtevao anonimnost.

Njeno iskustvo vođenja politike stiglo je tek kasnije u životu. Pre nego što je ušla u nemačku politiku po prvi put u svojim tridesetim, Ursula fon der Lajen je boravila u Kaliforniji, jer se fokusirala na doktorat i podizanje sedmoro dece sa svojim mužem Hajkom fon der Lajen.

Prevazilazeći početni skepticizam i kod kuće i u Briselu, tokom svog prvog mandata se etablirala kao lider, koji vodi instituciju sa oko 32.000 zaposlenih sa čvrstim držanjem.

Međutim, njeno malo oslanjanje na pomoćnike naljutilo je mnoge lidere EU koji su smatrali da ih je trebalo više konsultovati. Narednih pet godina ona obećava testiranje ovog pristupa.

Da li će ona morati da gradi više saveza sa drugim liderima EU ako želi da se odupre silama populizma i da blok zadrži ujedinjen u suočavanju sa izazovima koji su pred nama? Da li je ona uopšte sposobna da "pruži ruku" i da uvede "više ljudi u šator" na taj način?

Ursula fon der Lajen će takođe biti testirana u oblastima u kojima je verovatno najslabija - njena sposobnost da viče glasno kao Tramp i Orban i da se izbori sa liderima koji žele da potkopaju njene planove.

Ipak, nikada nije postojala prava alternativa Ursuli fon der Lajen kao predsednici Komisije. Posle napetih pregovora sa političkim frakcijama u Evropskom parlamentu, koje je kao i obično vodila sama, u pratnji Zajberta, "doplovila" je do veće većine nego što je imala 2019.

Nakon što je pobedila na glasanju za potvrdu svog drugog mandata, ona je održala konferenciju za novinare u Evropskom parlamentu u Strazburu.

Bio je to intenzivan dan nakon duge kampanje, nakon petogodišnjeg perioda u kojem je nekoliko zapadnih lidera preživelo sa netaknutim kredibilitetom. Možda nije bilo iznenađujuće što je posrnula dok je odgovarala na novinarsko pitanje o budućnosti motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

"Izvinite. Umorna sam", rekla je ona.

(Telegraf.rs)